среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:59

„Невидљиви” оборен за 23 секунде

петак, 20.03.2009. у 22:00
Официри Ђорђе Аничић и Сенад Муминовић на остацима Ф-117 А (Фото „Смена”)

Осим авиона Ф-117 А и Ф-16, о чијем обарању током рата 1999. године од стране 250. ракетне бригаде постоје материјални докази, југословенска Противваздушна одбрана погодила је и више авиона НАТО-а који се нису срушили на просторима тадашње СР Југославије већ су падали или принудно слетали у околне државе, тврди за „Политику” Ђорђе Аничић, потпуковник у пензији и аутор ратног дневника „Смена” који ће се на тржишту појавити ових дана у издању београдског „Агротоп маркетинга”. Неки случајеви принудног слетања погођених авиона на аеродроме у суседним државама су документовани.

Свакако најинтригантнија прича, на коју се још чека јасан одговор, јесте она у вези са поготком америчког стратегијског бомбардера Б-2 израђеног такође у „стелт” („невидљивој”) технологији. Нема материјалних доказа који би потврдили ту причу, али зашто сумњати у изјаве оних који су једини у свету оборили „невидљиви” Ф-117А?

Припадници Трећег ракетног дивизиона, у којем је Аничић био заменик команданта, нису били свесни какав су авион срушили када су 27. марта 1999. погодили „невидљивог”, али ипак не мисли да је била у питању пука срећа.

– Приликом рушења авиона Ф-117 А нико од нас није знао да је у питању „стелт”. Радило се о класичном ракетном гађању и циљу који је ушао дубоко у зону сигурног лансирања ракетне јединице. Борбена послуга је поступила по уходаној процедури и дошло је до обарања. Ми смо авион срушили у 20.42 часа, а тек на вестима Студија Бе у 22 часа смо чули да смо заправо срушили Ф-117 А. Цела акција је трајала око 23 секунде – објашњава Аничић.

Он каже да се управо у „Смени” види како изгледа та „игра мачке и миша”, која је током 78 дана вођена између НАТО авијације и јединица ПВО.

– У таквим околностима једино тактичким радњама и поступцима можете остварити неки свој циљ, јер смо ми, у техничком смислу, били далеко инфериорнији у односу на противника. Само тактиком смо успели да дођемо до циља, придржавали смо се договореног на почетку рата. Знао сам да морамо бити веома брзи, да је то једини начин да нешто постигнемо и све време током трајања рата, кад год је НАТО применио нешто ново, видело се колико смо стварно били угрожени и као људи и као борбене посаде. Ми смо ратовали са њима за превласт над ваздушним простором, нажалост, без авијације, само уз помоћ ПВО – присећа се наш саговорник.

Као један од најјачих утисака у вези са самим дејствима, Аничић истиче брзину рада ракеташа која је била императив.

– Време борбеног дејства ракеташа је врло кратко, јер се за 20 до 25 секунди мора пронаћи циљ, пуцати, довести лансирна ракета до њега, шест људи у тако кратком периоду мора да уради свој део посла и да се одмах искључи како противничке ракете не би дошле до њих – објашњава Аничић.

У време бомбардовања, почетком маја 1999. године, група старешина упутила се у Русију. Њихов циљ је, како каже Аничић, био да се део људства обучи за руковање савременим ракетним системом С-300. Иако сматра да би он био од помоћи, према Аничићевом мишљењу, тада није постојала могућност ни допремања овог система у СРЈ, ни његове евентуалне употребе.

– То је систем који захтева изузетну обуку. Сигуран сам да ми у то време и у тим околностима не бисмо могли квалитетно да га употребимо. Питам се зашто га држава није набавила раније, зашто се нисмо обучили и зашто су нас увели у рат у таквом стању. Непосредно пре тога је много улагано у полицију која није знала да ухвати пилота на терену када оборимо авион – каже Аничић.

Бранка Малиш

--------------------------------------------------------------------

Сукоб са Золтаном Данијем

У ратном дневнику „Смена“ говори се и о међуљудским односима у специфичним условима ратовања, као и о сукобу између Аничића, као заменика команданта и Золтана Данија, команданта Трећег дивизиона, јавности познатог по јавним наступима у вези обарања „невидљивог”.

– У рату се свако прикаже онаквим какав јесте, суочите се са страхом, жељама, размишљањима, похлепом, каријерством... То је једна стална борба. Лично сам водио борбу на више фронтова. Најважнији је свакако био животни фронт и како остати жив у условима неравноправне борбе, потом је постајала борба унутар саме јединице, где је командант радио све оно што не би дозволио ни једном свом потчињеном, а трећа је била моја лична борба против одлуке да од нас шесторице који смо срушили Ф117 А, једини ја не будем унапређен – образлаже пензионисани потпуковник Ђорђе Аничић.


Коментари68
d4dfb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Malisa Peric
Cestitam raketasima ali ima i onoh koji su zanemareni kao na pr. CE-7 i ostali sa OC koji su doturali materijal visine , kursa i daljine, sigurno nisu spavali u Hotelu a uspeh je krunisan TIMSKIM RADOM sa F-117A, F-16, B-2, padalo je mnogo toga po poljima , gorama, gradovima Srbije.
Teslagenerator-X
Ruski sistem"PANCER"PVO je naj efikasni i jevtini ima 6 raketa i prati 12 ciljeva obara svaki avion na daljini 20km i na visini 15km,Pancer na tim daljinama je precizan na cilj 50cm.On se moze postaviti na zgrade,kamione,tenkove,planine i proizvod je od 1992god i sve do nedavno usavrsavan.Jeste C-300 super ali je za vece daljine,PANCER je samo dometa do 20km daljine i do 15km visine i gadja uspesno krstarice helihoptere mlaznjake lovce nema"nevidljivi"za PANCER SISTEM.Sto znaci nijedan avijon nebi mogao da nadleti Srpski grad.Srbija jos nije kupila taj sistem.
Zdravko Broža
Sistem s 300 sve i da smo imali, i da nismo, nije ni jednom upotrebljen ya vreme svog bombardovanja.Mislim da su tvrdnje ovoga tipa jako neumesne, kao i tvrdnja da je neka stara Neva, ili neki eksponat iy Muzeja grada Novog Sada oborila f 117 I B 2 DDuh Misurija, odnosno kako se već zove.Te avione oboro je baš sistem s 300.Naravno, upućeni će ovo shvtiti kao podsmeh ili teoretisanje o zaveri, ali to je jedino pravo objašnjenje.A ova lažna dilema, dali je veći patroota Zoltan ili Aničin, svaka im čast obojici, tako se brani domovina.Ali pri tome ne treba zaboraviti i sve protivavionce koji su bili na sistemima 20, 30 i 40 mm, a njihovo držanje je bilo ravno duhu japanskih samuraja, ma kako to sa ove distance tragikomično izgledalo. Borila se , iskreno rečeno u ratu 1999 još poneka baterija osim Danijeve. . . ne samo film, treba snimiti i njegov drugi, treći , peti i ko zna koji nastavak, nije šala, nevidljivi je to, drugo je pitanje dali nam je što, i dali nam je ko pomogao, nije s 300 lizalica, da se kupuje u ruskoj trafici, košta ko sam djavo, a dali je skuplji od slobodnog neba, izgleda da nije.
Banovci
Knjiga je odlična, a sama istorija je potresna! Stručnjaci treba da proučavaju i izvlače zaključke, a ja kao civil mogu da kažem samo jedno - SVAKA čAST, JUNACIMA! Šta su sve ljudi uradili - za nepoverovati.
pavel
Laky,vasa sprdnja sa ruskom raketnom tehnikom ni malo nije duhovita,pre bi se moglo reci da je odraz...Izgleda da vam nije poznato da su Rusi izbacili prvi satelit,poslali prvo zivo bice u kosmos,poslali prvog coveka u kosmos,prvu zenu u kosmos,prvog coveka koji je prosetao u kosmosu sa svojim "zastarelim raketama"i jos mnogo toga pre Amera,a da u poslednjih nekoliko godina Ameri u kosmos lete sa ruskim raketama nosacima,jer su im njihove posle tragedije nepouzdane.A sta tek uradise Kacuse u Drugom svetskom ratu.Da smo kojim slucajem u vreme njihovog divljanja 1999.imali S 3oo i nekoliko raketa srednjeg dometa za njihove cuvene nosace aviona ,a mogli smo,dobro bi oni razmislili dali da nas uopste napadnu.Vi ocigledno mnogo gledate njihove filmove tipa Top gan ili Rambo u kojima im niko nista ne moze,a u stvarnosti gde god su poceli neki rat svugde su morali na kraju da bezglavo beze (Vijetnam,Kuba,Somalija,Irak,a sada i Afganistan)Uglavnom ih je oteralo rusko oruzje,a u Somaliji najobicnije tandzare.Cak im je i ovaj nesudjeni Predsednik(Mekejn)oboren ruskom raketom u Vijetnamu.U Gruziji gde su bili po svim osnovama debelo upleteni su se debelo opekli.Pobedise samo velesile tipa Grenade i Paname.Ovo sto su nama uradili podseca na siledziju,koji veze dete pa ga besomucno tuce.Nismo mi pobedili NATO,ali smo pokazali da samo malo bolje da smo bili naoruzani,taj isti NATO bi dobro razmislio dali da gradi Bondstil.Ovde neki pricaju o Tomahavcima,a zaboravljaju da ih moze skinuti svaki malo bolje obuceni vijnik obicnom raketom tipa Strela ili Igla koja se ispaljuje sa ramena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља