четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Андрићева кућа под кључем

субота, 21.03.2009. у 22:00
Кућа Иве Андрића Фото С. Хелета

Вишеград – Судећи по судбини омање куће, у улици која послепоследњег рата носи име Иве Андрића, однос Вишеграда према овом великану писане речи зависио је од локалних политичких прилика.

Иво Андрић је рано детињство провео у Вишеграду, у омањој приземној кући код тетке Ане и тетка Ивана Матовшчика, који су му је пре смрти преписали у наследство, да би је он 17. новембра 1953. године даривао Народном одбору Среза Вишеград, који је тада градио зграду Дома културе. Али, само месец дана послетога Срез је даривану Андрићеву кућу, за тадашњих 180.000 динара, продао Мухамеду Плоскићу, машиновођи из Вишеграда!

Андрић је и после пресељења у Београд, радо обилазио „свој град на води”. Последњу Андрићеву посету Вишеграду октобра 1972. године, Љубо Јандрић је описао у књизи „Са Ивом Андрићем”: „Лепо су ме примили Вишеграђани, лепше ваљда није могло бити.Видели сте, није било ничег сувишног, а то је, признаћете, најтеже постићи”.

Сусретљиви домаћини, тада, протоколом нису предвидели да писац прослављене „На Дрини ћуприје” сврати у кућу свог детињства, удаљену од ћуприје на Дрини тек двеста метара. Мимо званичног протокола Андрић је ипак обишао кућу, дуго и немо из дворишта иза ње посматрајући Дрину и ћуприју на њој. Јандрић је тада забележио и ове Андрићеве речи: „Знам зашто они (општинари) у програму нису предвидели обилазак моје куће: стиде се што су је продали!”

Послепишчеве смрти, 13. марта 1975. године, Вишеграђани су покушали да исправе грешку, настојећи да откупе његову кућу од породице Плоскић. Од тога су ипак одустали јер су нови власници, осетивши да могу профитирати, уз откуп тражили да им се на другој локацији направе две куће.

На зиду куће 1976. године постављена је скромна мермерна табла са натписом: „У овој кући је детињство провео нобеловац Иво Андрић”. Обележавајући стогодишњицу рођења Иве Андрића, 9. октобра 1992. године, општина Вишеград је поменуту кућу предала културним ствараоцима који су у њој пуних десет година одржавали изложбе, школе сликања, промоције књига, књижевне вечери и друге садржаје уз „Вишеградску стазу”, али је применом имовинских закона 2002. године враћена Џемили Плоскић, Мухамедовој кћерки, која са другом сестром и братом и данас живи у Шведској, тако да је кућа већ пуних седам година празна и закључана.

Било је послетога неколико покушаја локалне власти да се са Плоскићима договоре око откупа куће, што су они одбијали, мада се прича да траже велике паре. Локална власт се 2008. године обратила Комисији за очување националних споменика БиХ и Заводу за заштиту културно историјског наслеђа Републике Српске, са молбом да посредују како би се кућа Иве Андрића претворила у музеј и простор за културне садржаје, што је предвиђено и пројектом номинације моста Мехмед-паше Соколовића за светску баштину Унеска.

Приликом недавног боравка на Мећавнику у Мокрој Гори, где је са Емиром Кустурицом најављено снимање филмске опера „На Дрини ћуприја”, министар културе Србије Небојша Брадић показао је интересовање за могући откуп пишчеве куће, у склопу обележавања 50 година откако је Иво Андрић 1961. године добио Нобелову награду за књижевност.

Прошле године је отворен „Спомен разред Иве Андрића” у згради Пословног факултета, где је славни писац завршио основну школу, мада је нажалост, ова својеврсна музејска поставка више под кључем, него на услузи културној јавности.

У књизи утисака Спомен-собе нобеловца Иве Андрића, у вишеградској Народној библиотеци која носи његово име, пише следеће: „Силна ће вода плаховитом Дрином проћи испод ћуприје, а Вишеграђани се неће моћи одужити свом Андрићу, који је име овог града и његове околине урезао у камен непролазности и вечности”.

Славко Хелета


Коментари6
77cc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Жељко Горња Лијеска
Све оно што знаменити Срби ,као што је Иво Андрић и Мехмед Паша Соколовић дадоше "вишеградској касаби""добре виле"преко ноћи у Дрину оборе.Како рече мој професор Драгиша Станојчић: _Андрић је својим дијелима сам себи подигао споменик,још за живота. Не требају се Вишеграђани стидјети због Андрића ,већ због себе!Наносе штету свом граду,а од наших млађих генерација још нисам чуо за Вишеграђанина, ни близу сличног Андрићу и Соколовићу.Пред рат група следбеника Алије Изетбеговића је и оборила спомен обележје нашег нобеловца.Међутим,поново је обновљен и уздигнут,што говори да су добра дијела бесмртна.Захваљујем господину Хелети на овако богатим коментарима,које налазим већ неколико пута на интернету.Посебно ми се свидео овај задњи цитат из књиге утисака...
sanjah
Jako zalim zbog takve sramotne situacije, jer upravo sam svoje prve crteze i slike napravila u skoli crtanja u ovoj kuci. Zaista je bilo posebno zadovoljstvo uciti i stvarati u takvom prostoru!
Svetislav Kostić
U Srbiji se smece s uma da se u vrijeme sramotne prodaje kuce naseg Nobelovca Andrica, lokalne vlasti u Visegradu nalazile pretezno u ruklama muslimana i da je kuca prodata "po babi i po stricevima".
daorniam
Zaprepascen sam. Prosto ne mogu da verujem da je sporna jedna kuca. Kada su znali da je prodaju, neka sada gradske vlasti plate i duplu cenu. Sve dok budemo gazili po ljudima koji su zaduzili nasa pokolenja, zatvorenih ociju cemo koracati u buducnost.
Каква срамота!
Ово је још један показатељ колико се Срби "(не)брину" за своју културу. Расуло на свим нивоима. Невјероватно! Показују колико су "(не)културни". Хвала новинару за чланак! Нисам знао за овакву јад и биједу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља