недеља, 09.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:22

Грчка даје 100 милиона за јужни крак

Аутор: Т. Вујићсубота, 21.03.2009. у 22:00
Милтијадис Варвициотис: пројекат завршити за три године

Грчка је спремна да са 87 милиона евра финансира изградњу деоницу Коридора 10 од Левосоја до Доњег Нерадовца дугачку 15,8 километара. Та деоница се, иначе, директно наставља на деоницу Прешево–Левосоје (21 километар) која се финансира из буџета Србије и која ће бити завршена овог лета.

Тај предлог изнет је убеоградским преговорима представника Светске банке, Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, влада Србије и Грчке где је постигнут коначни договор о подели деоница, роковима грађења и начину финансирања Коридора10.

Прошлонедељни преговори о Коридору 10 у Београду поклопили су се са посетом Србији Милтијадиса Варвициотиса, заменика министра иностраних послова Грчке задуженог за питања међународних економских односа.

Дефинисање начина на који ће грчка страна учествовати у изградњи и финансирању Коридора 10 објавио је заменик министра спољних послова Грчке Варвициотис, после састанка са ресорним министром економије и регионалног развоја Млађаном Динкићем, нагласивши да учешће великих међународних финансијских организација у овом пројекту осигурава његово финансирање и одрживост и поставља темеље за непосредно извођење. 

Заменик министра навео је да ће реализација пројекта почети после расписивања тендера, пошто претходно српска страна поднесе ревидирани захтев у оквиру Хеленик плана, из кога се предвиђа 100 милиона евра за грчко учешће у финансирању Коридора 10. Договорено је, такође, да Грчка учествује у финансирању и преосталих деоница Коридора 10, које ће суфинансирати Светска банка и Европска инвестициона банка, док је Варвициотис ставио акценат на поштовање међународних прописа о јавности при извођењу тендера.

Господин Варвициотис је у разговору за „Политику” коментарисао изградњу јужног крака Коридора 10 и даље планове грчких компанија и банака у Србији, али и дејство текуће глобалне кризе на земље југоисточне Европе…

„Грчка се сложила да са 100 милиона евра допринесе изградњи јужне деонице Паневропског коридора 10 у Србији. Овај пројекат ће дати значајан подстицај економском развоју наше две земље, билатералним и привредним везама, такође повезаће Србију са највећим путним мрежама Европе и ојачати њене везе са Европском унијом. Грчка влада подржава у потпуности овај пројекат. У сталним смо консултацијама са заинтересованим странама, како би се у што краћем року окончале све процедуре да би се за три године завршио овај пројекат”, наглашава Милтијадис Варвициотис.

Грчка као водећи страни инвестициони партнер Србије, упркос текућој глобалној економској кризи, показује несмањено интересовање за даља улагања. У разговорима званичне делегације Грчке са представницима Владе Србије спомињани су пројекти о обновљивим изворима енергије, у области термоенергетике, могућој сарадњи око гасовода „Јужни ток”, приватизацији неких бањско-климатских лечилишта, одређеним локацијама на Дунаву погодним за развој туризма…

„За десет година инвестирано је око 2,5 милијарди евра, на српском тржишту послује преко 200 грчких компанија са више од 27.000 запослених. Ради неопходног стварања повољне инвестиционе и пословне климе, било би пожељно да се елиминишу последњи бирократски проблеми, али и да се ефикасније заштите инвестиције грчких фирми у Србији”, рекао је Варвициотис.

Кад је реч о текућој глобалној кризи и њеном дејству на регион југоисточне Европе, Варвициотис наводи: „Краткорочно гледано, Грчка има мање проблема у односу на остале земље чланице еврозоне. Радимо на избегавању преношења последица кризе на реалну економију, на посебним пројектима за најугроженије категорије становништва, за мала и средња предузећа и за оне области које су од пресудног значаја за националну привреду, као што су туризам и поморство.”

Он истиче да су грчке банке у југоисточној Европи у пракси показале „да њихово присуство у том региону представља стратешки избор који ће оне стога задржати и ојачати. Ни масовна отпуштања, ни затварања славине финансирања нису међу намерама тих банака“, истиче заменик министра иностраних послова Грчке.


Коментари5
cebf0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radomir Velickovic
100km*2miliona/km=200miliona 200miliona eur/7 miliona gradjana=28.5 eur svaki gradjanin da 30 eura i napravimo ceo koridor 10. pa i onako cemo da dajemo 6% od plate mesecno zbog krize sto je oko 13 eura mesecno. zakljucak se sam namece. ajde onda da damo jos 30 eura jednokratno i imamo SVOJ autoput a ne da ga 50 godina koriste kojekakvi lopovi boze me sacuvaj ove zemlje.
radovan mirkovic
ja cu da pojedem svaki kilometar tog puta za koji grci daju pare ove godine. Laže se o tome vec 9 godina svake godine se slikaju sa tim grckim parama ovi nasi i ti grci. Mislim posteno recite, nije sramota.
Срђан Ђорђевић
Зашто је неопходно да се путеви граде концесијом а не државним новцем или позајмицама? Зато што тад се питање корупције и ризика своди на уговор између државе и концесионара. Ту се лепо може видети исплативост пројекта кроз сам тендер. Учешће државе у великим пројектима је неопходно је кад је ризик велики и кад је исплативост "зајемчена" у дугом периоду.
zabrinut
Te pare ce se opet ne-namenski trositi.Treba KONTROLISATI svaki evro !!!Kontrolisati tokovre novca. Gde ima meda tamo i muve dolaze.
marco montenegro
Po ovome ispada da ce 1 km auto-puta kostati 5,5 miliona eura. To je rekordna cena, kao da ce praviti put kroz Himalaje a ne kroz Srbiju. Mnogo teza deonica kroz Crnu Goru ima na najkomplikovanijim terenima nesto nizu cenu od 4 miliona eura, na manje zahtevnim brdskim predelima cena se krece oko 2miliona eura po 1km auto-puta. Stvarno kod nas nista ne moze da prodje bez pljacke. Nikad od toga nece biti, jer ovim lopovima niko ne moze nadaviti para, pa tako ni Grci nece dati nista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља