Грчка је спремна да са 87 милиона евра финансира изградњу деоницу Коридора 10 од Левосоја до Доњег Нерадовца дугачку 15,8 километара. Та деоница се, иначе, директно наставља на деоницу Прешево–Левосоје (21 километар) која се финансира из буџета Србије и која ће бити завршена овог лета.
Тај предлог изнет је убеоградским преговорима представника Светске банке, Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, влада Србије и Грчке где је постигнут коначни договор о подели деоница, роковима грађења и начину финансирања Коридора10.
Прошлонедељни преговори о Коридору 10 у Београду поклопили су се са посетом Србији Милтијадиса Варвициотиса, заменика министра иностраних послова Грчке задуженог за питања међународних економских односа.
Дефинисање начина на који ће грчка страна учествовати у изградњи и финансирању Коридора 10 објавио је заменик министра спољних послова Грчке Варвициотис, после састанка са ресорним министром економије и регионалног развоја Млађаном Динкићем, нагласивши да учешће великих међународних финансијских организација у овом пројекту осигурава његово финансирање и одрживост и поставља темеље за непосредно извођење.
Заменик министра навео је да ће реализација пројекта почети после расписивања тендера, пошто претходно српска страна поднесе ревидирани захтев у оквиру Хеленик плана, из кога се предвиђа 100 милиона евра за грчко учешће у финансирању Коридора 10. Договорено је, такође, да Грчка учествује у финансирању и преосталих деоница Коридора 10, које ће суфинансирати Светска банка и Европска инвестициона банка, док је Варвициотис ставио акценат на поштовање међународних прописа о јавности при извођењу тендера.
Господин Варвициотис је у разговору за „Политику” коментарисао изградњу јужног крака Коридора 10 и даље планове грчких компанија и банака у Србији, али и дејство текуће глобалне кризе на земље југоисточне Европе…
„Грчка се сложила да са 100 милиона евра допринесе изградњи јужне деонице Паневропског коридора 10 у Србији. Овај пројекат ће дати значајан подстицај економском развоју наше две земље, билатералним и привредним везама, такође повезаће Србију са највећим путним мрежама Европе и ојачати њене везе са Европском унијом. Грчка влада подржава у потпуности овај пројекат. У сталним смо консултацијама са заинтересованим странама, како би се у што краћем року окончале све процедуре да би се за три године завршио овај пројекат”, наглашава Милтијадис Варвициотис.
Грчка као водећи страни инвестициони партнер Србије, упркос текућој глобалној економској кризи, показује несмањено интересовање за даља улагања. У разговорима званичне делегације Грчке са представницима Владе Србије спомињани су пројекти о обновљивим изворима енергије, у области термоенергетике, могућој сарадњи око гасовода „Јужни ток”, приватизацији неких бањско-климатских лечилишта, одређеним локацијама на Дунаву погодним за развој туризма…
„За десет година инвестирано је око 2,5 милијарди евра, на српском тржишту послује преко 200 грчких компанија са више од 27.000 запослених. Ради неопходног стварања повољне инвестиционе и пословне климе, било би пожељно да се елиминишу последњи бирократски проблеми, али и да се ефикасније заштите инвестиције грчких фирми у Србији”, рекао је Варвициотис.
Кад је реч о текућој глобалној кризи и њеном дејству на регион југоисточне Европе, Варвициотис наводи: „Краткорочно гледано, Грчка има мање проблема у односу на остале земље чланице еврозоне. Радимо на избегавању преношења последица кризе на реалну економију, на посебним пројектима за најугроженије категорије становништва, за мала и средња предузећа и за оне области које су од пресудног значаја за националну привреду, као што су туризам и поморство.”
Он истиче да су грчке банке у југоисточној Европи у пракси показале „да њихово присуство у том региону представља стратешки избор који ће оне стога задржати и ојачати. Ни масовна отпуштања, ни затварања славине финансирања нису међу намерама тих банака“, истиче заменик министра иностраних послова Грчке.
