субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:55

Угрожен опстанак врапца Живка

Аутор: Н. Ковачевићсубота, 21.03.2009. у 22:00

Туристички симбол Београда и маскота Универзијаде, врабац кога организатори ове спортске манифестације неслужбено зову Живко, налази се на црвеној листи угрожених птица у Великој Британији, а ускоро би могао да постане ретка и угрожена врста и у Србији. Ових живахних птица све је мање у Београду и осталим већим урбаним срединама што је и разлог више да се нешто предузме како би се оне вратиле у наше паркове, дворишта и излетишта.

Бивши директор Природњачког музеја и наш познати орнитолог Војислав Васић сматра да је избор врапца за маскоту Универзијаде прави тренутак да се нешто предузме да се ове дружељубиве птице врате у наше градове. Он предлаже да се ова година прогласи за годину заштите врапца и да добије статус ретке и угрожене врсте.

Васићеву тврдњу да је врабаца све мање, не само у Србији, него и у другим западним земљама Европе, потврђују истраживања обављена у Немачкој Холандији, Белгији, Италији и Финској. Број врабаца у немачком граду Хамбургу у последњих 30 година смањио се за половину, а у Бриселу у последњих 20 година је опао за 60 одсто. У Заводу за заштиту природе не раде истраживања о узроцима нестанка врабаца, пошто немају довољно новца за ове намене. Aли oрнитолози Завода упозоравају на чињеницу да је угрожен опстанак врабаца с обзиром на то да је то врста птица која је веома зависна од човека.

Стручњаци упозоравају да је од 1989. до 2005. године популација врабаца у Француској смањена за 11 одсто. Узроке можда треба тражити у самој животној средини ових птица, која се поклапа са човековом, сматрају стручњаци. Врабац припада птичјој врсти која је највише повезана са човеком од кога зависи, како по питању станишта, тако и по питању исхране. Прави разлози нестајања врабаца из градских средина остају још нејасни. Научници сматрају да би узрок могла бити конкуренција других врста, па чак и дејство неких електромагнетних и радио таласа. Оно што посебно забрињава орнитологе јесте чињеница да опадање популације домаћих врабаца долази након готово потпуног нестанка (између 80 и 95 одсто у периоду од 1970. до 2000) једне врсте врабаца која је некада такође била врло распрострањена у Европи.

– За разлику од ранијих година кад су врапци били господари наших паркова, уместо њих то су постале свраке и вране којих сваке године има све више. А оне су „експерти” да лове врапце нарочито кад излећу из гнезда, да једу њихова јаја, тако да су им знатно погоршане шансе за преживљавање – објашњава Васић.

Због тога је неопходно што пре поставити хранилице у које би само врапци могли да уђу, препоручује овај орнитолог. Он на свом балкону има неколико хранилица за врапце и свако јутро ужива у њиховом цвркуту.

Васић предлаже да акцију заштите врапца покрене град Београд у сарадњи да Градским зеленилом, Удружењем љубитеља птица и осталим комуналним службама. По његовим прорачунима, то не би много коштало, а значило би много за животну средину. Пре свега неопходно је обавити истраживање о узроцима нестајања врабаца у Србији као што су то урадиле многе земље, попут Словеније, Мађарске и Чешке. После овог истраживања у Љубљани, Прагу и Будимпешти поново се чује цвркут врабаца којих је сада десет пута више него пре двадесетак година када је ова птица готово ишчезла са поменутих простора.


Коментари16
0c348
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusica
Ako volimo prirodu onda je VRABAC sastavni deo nje i trbamo se boriti da ih sto vise ostane na nasim prostorima a priroda ce sama znati da napravi ravnotezu u svetu ptica,samo da se vrapcima stvore uslovi. Volela bih da i ja dam ucesce u ovoj plemenitoj akciji!!!
mihajlo simić
Za g.đu/đicu Sanju, DŽivdžan!, to je bilo u vremenu totalitarizma, Broza i komunizama, sada je demokratija i želimo u evropsku uniju, molim Vas imajTe to na umu. Daklem Živko je ugrožen! a šta na to kaže g. predsednik vlade i ministi mu, parlamenat i predsednik države, Živko je bio simbol proletarijata, odnosno DŽivdžan, tada su bili neko i nešto, a sada su samo maskota, no dobro, i te kućice su ipak nešto. Hvala, lep pozdrav.
Сања
Рођена сам београђанка и од како знам за себе он се зове Џивџан а не Живко!!!
Ekolog
E pa Saša, Zorane i Marko, da je SLUČAJNO Živko u stvari svraka (sad zamislite simpaticnu svrakicu kako se umiljato smeši) da li biste krenuli sa rečima "Jao što su svrake divne, šarene su, pametne su, umeju da se snadju, a ovi vrapci su tako jadno sivkasti i cvrče po ceo dan, ne umeju ni lepo da lete, samo skakuću"? U prirodi svaka vrsta ima svoje mesto i medju njima postoji ekoloska ravnoteza. Ako zelite da se smanji broj vrana i svraka u gradu, postarajte se da nema jestivog smeća na sve strane (kontejneri i kante neka budu poklopljeni, i nemojte bacati hleb okolo po parku), pa ce vrane i svrake imati tek toliko hrane da odgaje par mladunaca a ne 6-7.
Branislav
Hteo bih samo da podsetim da zatvaranjem velikih deponija smeca u blizoj okolini Beograda(kao na primer velika deponija na putu Zemun _Batajnica,koja je zatvorena pre petnaest godina)Stvaraju uslove i prosto "teraju" svrake i vrane da hranu potraze u parkovima , i po ulicama grada.Zato se ne treba cuditi odkud sve manje i manje vrabaca pa cak i gugutki ili kumrija kako ko zove, po parkovima.Naravno ne kazem da ne treba zatvarati deponije ali u svakom slucaju pored trenutne koristi ,provuce se i steta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља