уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Да ли је слободна трговина фер

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 23.03.2009. у 22:00

Под притиском кризе и у страху од социјалних немира, развијене државе интензивно разматрају начине којима би заштитиле своје привреде. Преиспитивање концепта слободне трговине почело је знатно раније, а криза је само оснажила постојеће протекционистичке захтеве. Слободна трговина као да излази из моде, а полако се помаља нова кованица – фер трговина (fair trade).

Слободна трговина је чедо развијеног света. Она је омогућавала западним државама да својом робом, чија је конкурентност почивала на супериорној продуктивности, неометано освајају светска тржишта. Све док су ове земље доминирале глобалном економском сценом, слободна трговина није имала мане.

Мане су почеле да се појављују када су велике западне компаније, у интересу сопственог профита, почеле да измештају производњу у државе са квалитетном и јефтином радном снагом. Јефтина роба враћала се затим у развијене државе на радост локалних потрошача. Тек касније, потрошачи развијеног света почињу да примећују како све теже долазе до посла, као и да све више раде за све мање пара. Кроз процес глобализације ниске плате земаља у развоју обориле су наднице индустријских радника на Западу.

На другој страни, слободна трговина пружила је шансу оним државама у развоју које су успеле да искористе предности глобализације и створе сопствену индустрију високог квалитета. То се пре свега односи на Кину, Индију и земље југоисточне Азије. Развијене државе нехотице су створиле такмаце са којима се све теже носе.

Упркос озбиљности кризе, заокрет ка протекционизму неће бити ни брз, ни радикалан. Међународна трговина почива на правилима која су годинама стварана кроз Светску трговинску организацију (СТО) и кроз густу мрежу билатералних и регионалних трговинских споразума. Економска међузависност држава је данас већа него икад, а односи моћи уравнотеженији.

Радикалније увођење протекционистичких мера, све и да се уклопи у правила СТО, одмах би наишло на снажан одговор – ако ви не купујете нашу робу, ми нећемо куповати вашу робу или ваше вредносне папире. Услед система тзв. вертикалне интеграције, огроман број производа је збир компоненти које се производе у више различитих земаља, па је промет полупроизвода велика ставка у међународној трговини. Ако се подижу царине на полупроизводе, тада се кажњава сопствена индустрија која те производе користи. Односи власништва такође су постали врло сложени – ако би Британија подигла царине на увоз производа из Кине, на пример, казна би на крају могла стићи британског власника кинеске фабрике.

Увођење новог протекционизма зато ће бити много суптилније. Биће то дуготрајни шаховски меч на више табли, свако са сваким. Стратегија и степен агресивности биће пажљиво бирани и прилагођавани противнику. Основне контуре нове стратегије под називом фер трговина већ су јасно видљиве.

Промотори концепта фер трговине наједном почињу да брину о еколошком стању планете и инсистирају да државе у развоју много више улажу у еколошку заштиту. Још је дирљивија изненадна брига за раднике и радничка права у тим државама. Акценат је сада на побољшању услова рада и хигијенских стандарда, на социјалној и здравственој заштити. Овоме се нема шта приговорити, осим мотивације.

Западне земље више не могу обарати реалне наднице, а да при томе не ризикују унутрашњи социјални рат. Крајњи циљ новог, „зеленог” протекционизма је да се државама у развоју наметну нови трошкови који би смањили њихову конкурентност.

Истовремено, повећаваће се захтеви и пооштравати стандарди које ће увозна роба морати да испуни да би стигла на западна тржишта, а осетљивост на евентуалне дампинг цене ће се појачати. Кроз политичку и медијску кампању, компаније ће бити под сталним притиском да своју измештену производњу врате у земљу. Притиску ће бити изложени и страни радници у развијеним земљама. Они ће бити први на листама за отпуштање и последњи у реду за добијање посла.

Најснажније земље у развоју ће тражити нова решења за нове изазове. Њима је процес глобализације даровао огромно индустријско искуство, као и економску зрелост која се не сме потценити. Азијски одговор би, на пример, могао бити у већој регионалној интеграцији. Свет је у новој и опасној фази, каква увек долази након прекомпоновања глобалне економске сцене. Проблем је још сложенији, будући да се и геостратешка карта света мења.

У најгорој позицији ће се наћи државе попут Србије, које су ван регионалних интеграција, економски безначајне и зато без јаког преговарачког адута. Ове државе ће морати да помогну себи и конкурентности своје индустрије пре свега обезвређивањем сопствене валуте и подизањем стопе штедње упркос ниском нивоу дохотка. И у преговорима са ММФ-ом српски званичници би морали имати на уму нову економску архитектуру која се ствара, као и положај Србије у њој.

www. nkatic.wordpress.com

Финансијски консултант


Коментари29
3cd63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

laki
Umesto o mitu o slobodnoj trgovini vise bi trebalo govoriti o protekcionizmu jer su mnoge zemlje podigle svoju ekonomiju ili pak njene delove na njemu. Svima je poznato da se SAD protekcionisticke kada upotreblajvaju svoj tarifni sistem ili kada finansiraju sektor naoruzanja putem javnih porudzbina. Evropa isto tako kada zatvara deo svog trzista za poljoprivredne proizvode posebno iz Afrike. Kina prednjaci u svemu, od masivnih restrikcija na uvozne proizvode i investicije, preko podcenjene valute, pa do masivnog subvencionisanja izvoza. Takvom politikom Kinja je u poslednjih 15-tak godina favorizovala seoski egzod od preko 200 miliona ljudi bez uvodjenja socijalne zastite cime je vladajuca partija osigurala jeftinu radnu snagu, skoro ne iscrpnu, garantujuci na taj nacin niske troskove proizvodnje, kako za domace tako i za inostrane kompanije. Na taj nacin, Kina je jedan od osnovnih cinilaca danasnje krize, jer je preplavila trzista Amerike i Evrope jeftinom robom, ubrzavajuci ujedno delokalizaciju zapadne ekonomije, kao i njenu dezindustrializaciju, cime se pojacao i pritisak na plate (sve nize i nize ili stagnirajuce vec 10-15 godina), sto je i osnovni uzrok eksplozije privatne (u SAD i VB) i javne (u Franucskoj) prezaduzenosti. Srbija mora da pribegne slicnim merama ako misli da opstane kao zemlja i drzava, medjutim morala bi i jasno da definise svoju ekonomsku politiku u sledecim decenijama kako bi mogle de se iskristalisu njene komparativne prednosti u odnosu na okruzenje, a njih sirugno ima u nekim domenima.
Stanislav Kalenic
Pomno pratim pisanja izvanrednog Gospodina Katica, ali se ovaj put moram uzdrzati od komplimenata. Nadam se da ce se i Gospodin Katic sloziti da je malo ispreturao prioritet ciljeva koje (u ovom slucaju Srbija) mora imati. Nije vise pitanje regionalnih integracija, finansijskih udruzenja, clanstva u MMF-u i slicno. Srbija mora samu sebe da spasava kako god da okrenemo. Zpadni finansijski sistem izgleda na rubu propasti - bas se u Politici da procitati o rusko-kineskom pokusaju uklanjanj dolara kao "svetske valute" - znaci promene su nepojmljivo ogormne a bas oni koji su se uclanili u sva ta udruzenja ili kvazi-udruzenja imaju priliku da osete na svojoj kozi koliko mnoge bajne price mozemo okaciti macku o rep. Sribiji treba (prvenstveno) analizirati i ustanoviti ono sto je dobro, pozitivno, svrsishodno i postojece. Nemamo mi nikakve koristi od svetske krize, pada cena nekretnina, raznih amerckih izbavljanja ovoga ili onoga. Mi smo na finansijskom nivou moga dede - Lebac na sto, sinko. Takodje smatram za veliki promasaj ocenu da je zapad bilo sta uradio "nehoticno" - taj film ni nasi praunuci nece gledati.
Милош Бобић
Господине Катићу, пуно Вам хвала да сте јасно и гласно рекли која је функција „зеленог“ протекционизма: наметање додатних трошкова које смањује конкурентност домаће привреде и узгред систематски и дугорочно пљачка потрошаче. Тај протекционизам има и име: „обновљиве“ енергије ветар и сунце. Причом о антропогеном глобалном загревању путем наводно штетног угљендиоксида, о наводном топљењу полова (Политика 27.02) и сличним апокалиптично-алармистичким измишљотинама ствара се прво: страх и грижа савести код грђанства да би се друго: спроводила промоција енергетски најнеефикаснијих и економски најнерентабилнијих и најскупљих технологија фотоволтаике и ветрењача путем треће: субвенционисања дотичних технологија драстичним - иначе непотрбним - повећањем цене енергије. У ЕУ је средство те политике обавеза повећања удела ое-технологија у целокупном енергетском миксу на 20% који је и Србија на свом безалтернативном путу у ЕУ прихватила и тзв. закон о обновљивим енергијама, иначе немачки производ и извозни шлагер. Ево података удела и цене производње струје из Немачке за 2007 годину да би се знало о чему се ради: атомска енергија 22,1% по 3,5 евроцента/квч, лигнит 24,5% по 3,5 ец, камени угаљ 22,8% по 5 ец, гас 11,7% по 7ец, вода 4,3% по 5ец, ВЕТАР 6,2% по 9ец, ФОТОВОЛТАИКА 0,5% по 50ец !!! Зато је цена струје око 23ец иако би могла да се креће између 3,5-7ец. За Србију би форсирање фотоволтаике и ветрењача и преузимање немачког закона био пут без повратка у енергетску несигурност због повећања рањивости система и зависности од гаса (ветрењаче), драстичан раст цене енергије на штету домаће привреде и потрошача и дефинитивну деиндустријализацију на чијем крају ће стајати трајно сиромаштво. Обзиром да и Политика у задње време форсира „зелену“ причу у корист српске штете стиче се утисак да постоји интерес дугорочног паразитирања на грбачи домаће привреде и грађана.
predrag milovanovic
Covek je u procesu evolucije ucio od prirode. Ekonomija je ( za mene laika) prirodna nauka. Nauk od prirode. jednostavno sve iz iskustva gomilalo se i covek je uceci da prezivi memorisao i razvijao nove nacine i sredstva da sebi pojednostavi zivot. U tom procesu dok je trazio jednostavnije i jednostavnije forme , dosao je do apstrakcije ,a ova ga je konacno odvojila od prirode. Covek se naoruzan apstraktnim znanjem, usmeren ka manipulaciji bacio na brzu informaciju( kroki ekonomiju) i sve je nekako pristalo uz takvu turbulenciju da je sve najgore isplivalo na povrsinu. Neminovno je da se covek vrati prirodi, ali ne zelenilu, vec prirodi odnosa , relaciji koja je zapisana u konstelaciji, svakoj sustini svega u svemu, da napredujemo ka znanju ekonomskog principa odrzivosti u okruzenju kakav je Kosmos. Ne fantaziram, ovo je susta realnost, ekonomija je kraljica umetnosti a ne sluga dosetljivih koji zaradjuju na mig. Tu negede je nastao i jaz , jer su slobodna trzista suvise ljudski odmakala ka biznisu, a sve dalje od principa ekonomije, tad smo zaboravili na sve napisano i dobili ovaj DJUS koji sad vetri i zaudara. Mozda bi shamar mogao da pomogne?, kao kaznena mera i kao upozorenje, javno na trgovima svakog bezobraznog "bizmismena', treba isamarati, a zato sto rusi princip drustva i razvoj ceovecanstva svodi na trange frange civilizaciju????
Гоца Технолошки вишак
Господине Катићу, да ли постоји могућност да Американци уведу евро код себе?.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља