уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Од винограда до звезда

понедељак, 30.03.2009. у 22:00
(Срђан Печеничић)

„Дођите брзо, пијем звезде!” Овако је, по предању које се вековима препричава, узвикнуо дом Перињон када је први пут окусио шампањац. Откриће овог пенушавог вина приписује се бенедиктинском монаху, чије је пуно име Пјер Перињон. Међутим, ова прича само је делимично тачна. Како је објавило британско Краљевско друштво, „вино са звездама” први је направио Енглез Кристофер Мерет, који је средином 17. века закључио да додавање шећера приликом друге ферментације изазива пенушање вина. Енглез Сер Џорџ Етериџ писао је о вину препуном мехурића још 1676. године.

Дом Перињон (1639–1715), ипак, јесте заслужан за откриће шампањца. Под овим именом подразумева се искључиво пенушаво вино заштићеног географског порекла, произведено у Шампањи, регији на североистоку Француске. Име шампањац је заштићено, па друга вина са мехурићима нису шампањци, већ их је дозвољено називати само пенушавим винима.

Занимљиво је да монах из Шампање у почетку није желео да направи пенушаво вино. Његов циљ био је да из вина уклони мехуриће који су настајали током ферментације. Хладна клима на североистоку Француске изазивала је прекид ферментације вина током зиме. Када би у пролеће отоплило, почела би још једна ферментација вина, већ сипаног у флаше. Због великог притиска, боце су пуцале а такво вино називано је „ђавољим”.

Не могавши да реши проблем велике количине угљен-диоксида који је настајао у вину, дом Перињон је одлучио да ту ману преобрати у предност вина из манастирског подрума. Из Енглеске је набавио флаше од дебљег стакла, које су могле да издрже велики притисак, а класичне чепове на боцама заменио је онима од плуте.

Усавршавајући пиће „са звездама”, бенедиктински монах је померио датум бербе грожђа на септембар, направио хоризонталну пресу и увео правило да се грожђе цеди што ближе винограду, јер су се током транспорта гроздови гњечили, што је касније утицало и на квалитет вина. Чак је, како се прича, утврдио да је најбољи сок од грожђа исцеђеног благим пресовањем које није било јаче од притиска који се постизао између палца и кажипрста.

У исто време кад и дом Перињон, шампањац је направио још један монах – Жан Одар, чије је име, као и имена многих виноградара који су усавршавали начин прављења и обогаћивали арому пенушавог вина из Шампање, познато само енолозима и пасионираним љубитељима вина. Романтично предање о монаху који је „окусио звезде”, међутим, постало је део историје и добра реклама за произвођаче шампањца, чија је најпознатија марка названа „дом Перињон”.

Д. Д.


Коментари0
c0e1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља