субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 30.03.2009. у 22:00 Горан Петровић

Стари српски сир у кришкама

С краја престоничке пијаце човек изнео сир. На тезги је само једна овећа посуда, рекло би се да човек није препродавац. Уосталом, он учестало гледа на сат, можда је намерио да посети рођака у великој болници у главном граду, бели мрс је понео да прода онако, успут, да има за превоз или да би болеснику могао да купи понуде, сок и кекс, какав је људски ред. Може бити, наравно, да је неким другим послом запуцао довде, првим јутарњим, али препродавац сигурно није, јер робе има мало, а и цена његовог сира је знатно нижа него на околним тезгама. У сваком случају, види се да би што пре да оконча ову трговину. Види се, а богме се и чује. Човек, наиме, као да нема сталне муштерије, па веома гласно нуди свој производ, готово виче: „Стари српски сир у кришкама!”.

Иако је гужва, купаца, међутим, нема. Сви се одлучују за скупљи сир, код околних препродаваца. За тај, ваљда, знају какав је. Људи нерадо мењају навике. Зато је човек с краја пијаце све гласнији, покушава да привуче пажњу: „Ма, само пробајте! Прави правцати стари српски сир у кришкама! Има да омастите прсте!”.

Ово последње као да неког ипак занима. Додуше, не баш правог купца, већ малу телевизијску екипу, новинарку и камермана, који овде „спроводе” анкету, испитивање јавног мњења, шта ли. Новинарка пита: „А знате ли да је стари сир због великог удела млечних масти тихи убица?”. Човек се осмехује, одговара: „Их, убица? Разумео бих да рекосте да није баш најздравији... Ма, пробајте, да само осетите шта је прави српски сир! То моја жена прави! Исти и ми у кући једемо! Нећемо да се трујемо, не додаје она штирак или брашно као што неки друге раде!”.

„Аха...” значајно закључује новинарка. „Значи, сир прави ваша жена. Она га прави, а ви га продајете. Њен је рад, а ваша је зарада! Не мислите ли да су тиме повређена њена права, да не говоримо о полној равноправности...”. Човек је затечен: „Па, тако смо се у кући поделили. Она ради око белог мрса, ја обављам неке друге послове. Видите какве су ми руке. Тако је то. А могу вам рећи, то, око сира, то она од срца све уређује, вари млеко, брине о судовима, о грудњачи, о груди... Што не пробате? Кад вам кажем, ово је прави српски сир у кришкама!”.

Новинарка одбија понуђену крајчицу. Камерман би можда и пробао, али су му обе руке заузете направом која час зујкаво увлачи час избацује оно своје једно једино стаклено око. Новинарка примећује: „Кришке нису уједначене. Нису све четвртасте, нису за свечано сервирање...”. Човек који продаје је збуњен: „Па, то је зато што га нисмо мешали. Зато што га нисмо спајали са оним што прошле недеље нисмо продали. Нисмо узели од више врста, већ онако како смо га редом вадили из качице, зато су неке кришке заобљене. То мора тако. Качица је одвајкада таква, кружна. Али, укус је једанчит. Ма, пробајте, сирац је прави српски!”.

„Нека...”, одрешито одбија новинарка. На задатку је, а и није хигијенски тако, с врха бритвице. Она чкиљи у човека и поставља врхунско питање: „Напослетку, зашто наглашавате да је то српски сир. Да ли овиме нешто желите да поручите? Зар не мислите да је то мало претерано, да би то остале могло да повреди. Ипак, на овој пијаци се окупљају и други. Знате ли, уопште, да српски сир, као такав не постоји. Француски сиреви, то да. Али, српски, то је пренаглашено...”. Човек за тезгом шири руке: „Па, ја сам од Уба. Зато кажем да је тај сир тај сир. Нисам знао да то неког цвеља. И други нуде... свак нуди своје. Знате шта, а што се вређате, што само не пробате сир?”.

Човек с краја пијаце продаје сир. Ћутке. Муштерија нема, сви се одлучују за робу код околних препродаваца. За тај сир, ваљда, знају какав је. Није превише, нездраво масан; не зна се ко га је правио, па ничија родна права нису грубо нарушена; кришке су уједначене, све су четвртасте, таман за свечано сервирање; а и нико не инсистира одакле је, између осталог и зато што ни сами препродавци нису сигурни у порекло своје робе.

Новинарка и камерман су одавно отишли. Ваља заокружити прилог до вечерње емисије и све изразити у процентима. Знамо ли какви смо? Ко погоди проценат до осмомилионитог дела завређује награду. Ако добитника нема, наградни фонд се увећава и преноси.

Коментари48
72002
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ashar
Kupih na Veliku subotu mlad sir od nekog dede na Palilulskoj. Izgledao je deda domacinski, drzao je sir u tezgi sa hladnjakom, sir perfektan, "kao dusa" , ali nas je vec sledeceg jutra pohodila dijareja boogie!
zeljko petrovic
Prezimenjace svaka ti cast!Sjajan tekst!
Zvezdan Savic
Ovo je slika i prilika onoga sto nam je ostalo posle slavne petooktobarske revolucije, ovo pokazuje kakav smo narod, sve su nam uzeli, pa sad i na ponos da udare, ako nam ponos uzmu, jadni mi, ``SRPSKI SIR`` pa neka je srpski i bog nam pomogo da nam to SRPSKI nikad ne uzmu!!!
љатиниц
... а мене "иритира" латиница у коментарима оних који се убише од српства и српског ...
Александар Цвијетиновић
Сјајно!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља