Највећи шопинг-мол на Балкану данас ће бити отворен на београдском Ушћу, а знатижељу јавности и даље голица да ли ће врпцу пресећи његов тајанствени власник Петар Матић.

Ако би којим случајем одлучио да изађе из сенке и стане пред камере и фотоапарате, постоји могућност да својом појавом засени и сам потрошачки храм у који је уложио 150 милиона евра и све робне марке, које су се нашле у њему. Уколико пак, што је више вероватно, остане доследан својој животној формули – да за јавност остане невидљив, али да буде и те како присутан – коју је успоставио оног тренутка када је закорачио у свет бизниса, спектакл ће посматрати са неког „безбеднијег” места.

Овај пословни човек никада није дао интервју, нити се сликао за новине. Око себе је окупио тим који јавно иступа и представља фирму МПЦ холдинг. То једном од десет најбогатијих Срба отвара маневарски простор да слободно прошета улицом, седне у кафић и неопажено се појави било где.

Опште је познато да експонирање није део његовог имиџа. На скуповима које организује чешће се држи по страни и понаша као гост, него као домаћин. Према неким наговештајима, полако се повлачи из управљања компанијом. Вођење МПЦ пропертиса, грађевинског огранка холдинга, препустио је Мерил Линчу, америчкој банци која је пре више од годину дана купила 25 одсто његове фирме.

Матићева биографија не може се наћи на званичној интернет-страници МПЦ-а. Ипак, детаље из његове каријере и приватног живота медији су откривали годинама. Тако се зна да је рођен у Марибору, да потиче из угледне породице стоматолога, да навија за Црвену звезду и да му је у младости хоби био вожња мотора. МПЦ је основао 1989. године у Хрватској, а први посао му је био снабдевање тамошњег тржишта италијанском обућом. Непосредно пред почетак рата седиште компаније сели у Београд. Прича се да се обогатио тргујући акцизном робом (цигаретама и алкохолним пићима), пошто је био близак с Марком Милошевићем, али и са тадашњим премијером Мирком Марјановићем. С променом власти, 2000. године, неометано је наставио да плива у свету бизниса. Развио је трговину, спортском опремом, гардеробом и играчкама, о чему сведоче његове фирме МПЦ холдинг Иксел, МПЦ холдинг Ентрикс и Мерката.

Са новосадским бизнисменом Миодрагом Костићем и словеначким магнатом Мирком Тушом, како се незванично шушкало, купио је за десет милиона немачких марака бившу зграду Централног комитета, да би је на крају откупио од партнера. Ова трговина је означила његов улазак у уносан посао са некретнинама, а „Ушће” је постало обележје његове империје. Поред трговинског центра, на коме су се смењивали најбољи светски архитектонски бирои и на коме се новац није штедео, као и обновљене пословне зграде треба да никне и њена близнакиња. Тај комплекс ће Матића коштати 230 милиона евра.

Он јавности није много познат по куповинама у процесу приватизације. Када се упуштао, радио је то искључиво због некретнина, односно земљишта. Доказ су фабрика чарапа „Партизанка”, на чијем месту је саградио луксузни стамбени комплекс „Оаза”, бивша робна кућа „Електротехна” у Кнез Михаиловој улици у коју је сместио брендове које заступа – „Спрингфилд” и „Кортефијел”, а бивши „Бигз” је виђен као модерна пословна зграда. За око му је запала и фабрика ИМТ, такође због локације, а његово повлачење из трке за куповину приписано је пословично опрезном Мерил Линчу.

Из истог разлога је крајем прошле године купио Хипо консултанте, кћерку фирму Хипо Алпе-Адрија банке. Примамљива су му била њена два атрактивна плаца у строгом центру Београда – „Три листа дувана”, где завршава пословну зграду и плац преко пута Калемегдана на којем гради луксузне „Парк апартмане“. Мање ексклузиван пословни простор тренутно зида код Бувљака и Кванташке пијаце. У плану му је и да главни град премрежи мањим Имо центрима, које је већ отворио у Новом Београду и на Видиковцу, али би и да се прошири на територију бивше Југославије. Већ је купио сарајевски хотел „Холидеј ин” и две локације у региону за изградњу шопинг-молова. Намера му је да у свим главним градовима бивше СФРЈ изгради по један велики трговински центар, а у наредних пет година у земљи и региону планира да уложи милијарду евра. Под условом да га светска криза у томе не спречи.

Највећи ривал на том путу му је „Делта рил естејт”, Мирослава Мишковића. Уосталом и сам Роберт Швајцер, директор МПЦ пропертиса, признао је да ће „Делта сити” у наредних пет година бити највећа конкуренција шопинг-молу на Ушћу. Зато Матић није пропустио прилику да на недавном тендеру за закуп земљишта на Аутокоманди осигура победу доставивши две понуде. Тако је откинуо део простора на коме је „Делта” размишљала да гради пословну зграду, уз шопинг мол на плацу који јој већ припада.

Матић је у пословне походе до доласка Мерил Линч и немачког ЕЦЕ, који ће руководити трговинским центрима, углавном ишао сам. Изузетак је Милија Бабовић, некадашњи сувласник „Верано моторса”, са којим води „Витро групу”, односно „Ситроенов” сервис на Чукарици. Са Предрагом Ранковићем Пецонијем је такође у добрим односима, али је МПЦ оповргао да са Ранковићевим „Инвејом“ заједнички улаже у некретнине.

Матићевог имена нема ни у једном списку удружења привредника, а упадљиво је и његово одсуство из дијалога бизнисмена и владе поводом мера за превазилажење кризе. То, међутим, не значи да избегава контакте са представницима странака.

М. Авакумовић

----------------------------------------------------

Nови шопинг-молуз ЦК

 Цене ће бити ниже за 10 до 30 одсто, а отварање ће обележити акције и изненађења

Купци ће данас у тржном центру на Ушћу моћи да пазаре од 8 до 22 часа, а неке од око 150 радњи снизиће цене и за 10 до 30 одсто. Осим већ уобичајених „Заре”, „Бате”, „Тодора”, „Тајмаута”, „Манга” „Комтрејда”, први пут на нашем тржишту биће отворена и продавница „Епл”, фирме која производи мекинтош компјутере и ајпод. Потом аустријска „Стифелкониг”, америчка „Браун шуз”, као и продавница немачких мушких одела „Рој Робинсон”, турски „Котон” и комплетна линија италијанског „Геса”. Ридигер Дани, представник немачке компаније ЕЦЕ која управља продајним простором „Ушће”, уз још 112 сличних шопинг-центара у Европи, обећао је јуче на конференцији за медије да ће у мају довести Формулу 1, а да ће већ од септембра почети да организује и модне ревије.

Када је реч о забави, посетиоцима је на располагању мултифункционални биоскоп, са 11 сала на 4.000 квадратних метара, шест кафића, седам ресторана међу којима је и занимљиви „Вапијано” у коме ће гости бити у прилици да са куварима спремају пасте, а све ће функционисати по принципу самопослуживања. У нивоу подземне гараже, у којој има 1.300 места за паркирање, смештен је и мегамаркет „Идеа” на 4.000 квадратних метара, који за данас спрема акције и низ изненађења.

Овај тржни центар је прва окончана заједничка инвестиција компаније МПЦ пропертис, у власништву Петра Матића, и америчке инвестиционе банке Мерил Линч, која је улаже у некретнине у Америци, Азији и Европи.

– За партнера смо одабрали МПЦ зато што је то најјача компанија у овом делу Европе – рекао је јуче новинарима представник Мерил Линча Роберт Швајцер, однедавно извршни директор МПЦ пропертиса. Он уверава да је отварање шопинг-мола одлична платформа за даље инвестиције компаније у региону, али и да је добар сигнал за стране инвеститоре који планирају да улажу у Србији.

Шопинг-мол у облику кутије својим изгледом свакако привлачи пажњу. Некима се допада, а некима не. Архитекте бироа „Чапман Тејлор” из Милана, ангажованог за уређење фасаде и ентеријера, управо су и желели да изазову контроверзу.

– Трговински центри у свету углавном иду у висину како би доминирали у граду. На Ушћу за тим није било потребе јер на овом месту већ постоји маркантна пословна зграда. Зато смо одлучили да направимо објекат који има живот једне скулптуре. Одабрали смо необичан облик кутије, модерног дизајна са храбром комбинацијом јаких боја. Желели смо да побегнемо од досаде и Београду дарујемо атрактиван и другачији шопинг-мол. Што се унутрашњости тиче, ишли смо у другом смеру играјући се са једноставном геометријом и не тако јаким бојама – објаснио је Ђенардо Санели, архитекта „Чапман Тејлора”.

М. У. А.