субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Тајне службе се отимале за Дражин досије

Аутор: Драган Влаховићсреда, 01.04.2009. у 22:00

У Војном архиву у Београду новинарима су рекли показали и у прашњавом депоу и на рачунарима, где је дигитализован комплетан судски предмет, да докумената у којима је записана судбина Драгољуба Драже Михаиловића, првог човека Југословенске војске у отаџбини током Другог светског рата – нема. Нема, пре свега, извештаја који садржи званичне податке о његовом стрељању обављеном у ноћу од 16. на 17. јул 1946. године, а потом и других папира који су били саставни део судског предмета.

Подсетимо, судски поступак против Драже Михаиловића почео је 31. маја 1946. године, оптужницу је заступао војни тужилац пуковник Милош Минић, потом је вођен поступак од 10. јуна до 11. јула 1946. године, а окончан је најпре пресудом од 15. јула и одбијањем захтева за помиловање које је донео Президијум Народне скупштине ФНР Југославије 16. јула. После тога стрељани су ђенерал Михаиловић и још осам осуђеника.

После завршетка процеса у топчидерском Дому гарде комплетни судски списи су спаковани, печатирани и 1948. године, због ситуације око Информбироа, предати Централном архиву војних судова који се налазио у Сарајеву. Наравно под ознаком „строго пов.”.

После 15 година, тачније 11. марта 1961. године, такође под ознаком „строго пов.”, с бројем 4/61 и потписом председника суда пуковника Шпира Мићуновића, из Сарајева је у Београд враћена иста та документација. Стигла је 13. марта, преко посредника, у руке наручиоца Светислава Стефановића Ћеће, тада министра унутрашњих послова Србије, и предата сарадницима „Политике” Луки Бановићу и Кости Степановићу. Они су имали списе, користили их, написали и објавили у „Политици” фељтон о детаљима где је и како ухваћен Дража Михаиловић. После тога документи су враћени Републичкој државној безбедности где су се налазили све до 1982. године. Ево шта се, према сачуваној грађи у Војном архиву, дешавало даље.

Марко Калођера, генерал-мајор, који је 1975. године примио дужност председника Врховног војног суда у Београду, врло брзо је установио да у Архиву правосудних органа недостаје предмет са суђења Дражи Михаиловићу. Покренуо је иницијативу за проналажење и враћање ове документације и при томе обавио низ разговора са људима који су у те две деценије, од 1961. до 1981. године, обављали високе државне и војне функције. Први саговорник генерала Калођере био је Јефто Шашић, генерал-пуковник, дугогодишњи шеф КОС-а у ЈНА. У службеној белешци пише:

„Другу генералу Шашићу предочен је допис првостепеног Војног суда у Сарајеву, стр. пов. 4/61 од 11. III 1961. године којим је овај суд доставио Врховном војном суду списе који су ту наведени од редног броја 1 до 7 и пријем који је потврдио војни службеник Калуша Милош, тада секретар генерала Шашића, дана 13. III 1961. године. Након тога генерал Шашић је изјавио да се присећа да је у то време неко из српског руководства, највероватније Лала Веселинов, тражио ове списе на употребу ради писања у штампи једног фељтона о четницима. Мисли да је Ћећа Стефановић интервенисао да се ови списи што пре доставе. Највероватније да је то пренео другу Илији Костићу и задужио свог секретара да то спроведе. Сигуран је да ти списи нису били у његовим рукама, него су, чим су стигли, однети код Ћеће Стефановића... Још ће размислити о овоме и ако се чега накнадно сети јавиће, а волио би и да буде обавештен о резултату трагања за овим списима.”

Тако је почела потрага за документима у којима је записана истина о том догађају, која ће ускоро потврдити да је неко покрао оригинале, а уместо њих вратио копије и фотокопије списа.


Коментари20
c1082
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ГРАЂАНИН СРБИЈЕ
Тражите микрофилмове из архива ОЗНЕ.Јер код архивирањ докумената омот се чува а садржај се снима на микрофилм,ради лакшег депоновања.
b b
....Kao mali prilog ovoj znacajnoj temi....o Drazi, kao prvom gerilcu porobljene Evrope, mogu vas obavestiti iz daleke Australije sledece: svake godine ovde se proslavlja tz.Anzak Day.Bukvalno prevedeno to je dan vojske Australije.Toga dana su veliki marsevi u svim velikim gradovima na kojima ucestvuju preziveli ucesnici ratova u kojima je ucestvovala Australija, kao i njeni saveznici.Od drugog sv.rata pa do dana danasnjeg,uvek na tim marsevima marsiraju ucesnici KJV sa njihovim kokardama i zastavama.Nikada,nikada nije to bilo dozvoljeno partizanima i ustasama.Prosudite sami...Moram podsetiti da je Australija dala ogromne zrtve kako u prvom tako i u drugom ratu..Setite se filma Most na reci Kvaj.Ziv je Draza...umro nije!Sa pozdravima!
Marko Hiber
Ljudi nemojmo se zamlacivati vecito. Staro je pravilo da istoriju pisu pobednici, u nasem slucaju to su bili partizani na celu sa titom. TITO svakako nije zeleo da sa nekim deli zasluge stecene za vreme rata, jer su ipak partizani najveci deo posla uradili sto se tice oslobodjenja. E sada ja pitam sve one koji su ovde pisali lepe stvari o drazi, gde su bili ti njegovi veliki prijatelji, sto ga nisu izvukli iz zemlje kad su znali da ce TITO doci na vlast, ili on mozda i nije imao tako mocne prijatelje kao sto ovde neki zele da prikazu. Ne opravdavam to sto je TITO ucinio, ali isto tako ne opravdavam ni ljude koji sada kukaju na TITA a za njegovo vreme su se skolovali, zasnovali porodice, radili i zaradili, bili ravnopravni i postovani svuda u svetu. Nemojmo ove stvari zaboraviti, a ni Drazu ne smemo, ma kakav on bio, on je deo nase istorije, neko ga voli a neko ne, ali sigurno svi bi mi voleli da znamo sta se zaista sa njim dogodilo.
lll
trebali bi otvoriti knjigu drzavne tajne do 80-tih sve dok je tito vladao pa tamo stoji sve ko gde je likvidiran i ovo sto posle titoizma snaslo srbiju!!!!.
janko markov
Svi ste u skoli ucili istoriju i postali Doktori,Ing,Mag,bravari,krojaci,i ocene dobijali sto ste govorili sta je ON bio,a sad opet se lazemo ,ali bez komunista,nesretan narod nezna sta zeli.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља