уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11

Прљаве руке – узрок болничких инфекција

среда, 01.04.2009. у 23:59
Хигијена руку спасава живот

У развијеним земљама годишње од пет до 10 одсто пацијената добије једну или више инфекција у току боравка у болници, док је у неразвијеним земљама то случај код чак 50 одсто болесника. По броју таквих инфекција Србија је ближа неразвијеним земљама, што је јуче и потврдила професор др Љиљана Марковић-Денић, из Института за епидемиологију Медицинског факултета. Најчешће се јављају инфекције после операција, које чине трећину зараза, затим уринарне инфекције и пнеумоније. Оне се не појављују само код пацијената, већ и код здравственог особља и посетилаца.

– У сваком тренутку 1,5 милиона људи у свету добије инфекцију повезану са здравственим интервенцијама, а најчешћи узрок је лоша хигијена руку запослених у здравственим установама. Републичка комисија за болничке инфекције оснива тимове који раде на препорукама за сузбијање тих инфекција и контролишу рад и хигијену у болницама – истакла је др Марковић-Денић, на јучерашњем скупу „Хигијена руку у здравственим установама” одржаном у Старом двору.

Интересантно је да је у Русији израчунато да једна болничка инфекција кошта државу додатних 1.100 долара, а да се бактерије осим прљавих руку шире и онда када се пацијенти прегледају неочишћеним стетоскопом, путем мерача притиска и разних инструмената. Према истраживању једног америчког медицинског часописа, чак 77 одсто ових инструмената заражено је неком бактеријом. Испитивање у болницама у Канади показало је да би чешће прање руку медицинског особља могло спасити живот 4 000 пацијената годишње, као и да око 40 одсто лекара и сестара редовно пере руке.

– Хигијена руку спасава живот. Поред традиционалне употребе воде и сапуна за прање руку, сада се препоручује и употреба средстава на бази алкохола. Медицинска сестра треба да опере руке барем 60 пута у току дана. Важно је то радити пре и после прегледа пацијента. Један од начина спречавања појаве инфекција јесте управо појачана хигијена руку, као и опремање здравствених установа апаратима за дезинфекцију руку – додала је др Марковић-Денић.

Анкета, која је обухватала две хиљаде медицинара који раде на интензивној нези у 54 болнице, показала је да је један од најчешћих разлога за небригу о хигијени руку то што су заузети, што су заборавили, зато што нису имали сапуна или алкохола, али и због тога што им лавабо није близу.

Професор др Драгана Јовановић, секретар за здравство, истакла је да је град потписник Стратегије о чистој и сигурној нези, чију је реализацију прошле године започела Светска здравствена организација.

– Наставићемо активности везане за ову стратегију, почев од наших клиничко-болничких центара, преко домова здравља, до здравствених установа у приватном сектору – рекла је Јовановићева.

Стручњаци су објаснили да је Србија прошле године почела спровођење кампање „Чисте руке – безбедне руке” и тиме се укључила у програм Глобалне алијансе за безбедност пацијената, који се спроводи у Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици и Клиничком центру Србије.

Д. Давидов-Кесар


Коментари2
e8445
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован Качаки
Вероватно, из тегничјих разлога "отпао" је крај мог коментара,. Молим Вас да га неведете: "Шта је све потребно за контролу хигијене и борбу против нозокомијалних инфекција? Прво ћете, аутоматски, рећи: НОВАЦ! Није тачно – потребно је знање, професионална савест, добра организација посла и радна дисциплина. Јао, јао!"
Јован Качаки
„Чисте руке – безбедне руке”. Тачно. То је само први корак. Али, неопране руке су само мали део огромног проблема инфекција у здравственим установама („нозокомијалне инфекције“), који кошта много пара и непотребно односи много живота. Тај проблем је већ одавно препознат и на његовом решавању се већ деценијама упорно ради (у земљама као САД, В.Британији , Холандија, итд.). У Холандији, свака болница има (бар) једног болничког хигијеничара (виша медицинска спрема), комисију за хигијену (рад у њој се не плаћа посебно, а у саставу има представника дирекције, хигијеничара, представника хируршке дисиплине, интернистичке дисциплине, бактериолог а– који је обично председник). Комисија за хигијену се састаје једном месечно и разматра текућу проблематику, доносећи извршне одлуке. Постоје писани протоколи са хигијенским правилима за разне околности рада у здравственој установи, и – што је наважније, људи их се мање-више придржавају. Узимају се контролни брисеви ради контроле стерилизације апарата, контролишу се узорци ваздуха у операционим салама – а ако су неисправни, сали се забрањује рад (до исправљања неправилности), изолују се болесници заражени резистентним микроорганизмима –и да не вас не гњавим даље. Појава хирурга који излази из операционе сале у операционој одећи, шетка се по болници, пије кафу, пуши – па онда у истој тој одећи улази у салу је незамислива. Шта је све потребно за контролу хигијене и борбу против нозокомијалних инфекција?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља