четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 04.04.2009. у 22:00 Петар Поповић

Јермени из ормара

У геноциду над Јерменима највише су страдала деца

Милион Јермена – „несталих” у једном крвавом рату на Кавказу пре приближно сто година (колико приближно траје и жустра, однедавно обновљена полемика о њиховој судбини) – хрупило је минулих дана у јавност као сен из прашњавог таванског ормара, али у форми турског статистичког податка. Реч је о документима и службеним белешкама Талат-паше (Мехмеда Талата), отоманског министра унутрашњих послова, одговорног за јерменску депортацију током ратовања Турске с Русијом 1915. У једном од њих наведен је број статистички пописаних Јермена, у две године узастопно 1915. и 1916. – с „мањком” од укупно 972.000 душа у 1916! И без објашњења.

Зна се једино да је Талат-паша био одговоран и у име власти организовао тобожњу депортацију. Или, пак, ликвидацију – ако би било по оптужбама да је отоманска Турска у тим ратним годинама извршила геноцид, што Анкара никада није признала.      

Последњи корак у том дугом спору је иницијатива америчких Јермена у Конгресу САД (2007) да се Турска „прозове” једном америчком конгресном резолуцијом – што је у тренутку покретања ствари блокирано маневрисањем администрације Буша, али о чему ће сада вероватно морати да се изјасне председник Обама, потпредседник Бајден и госпођа Клинтон. Током америчке председничке кампање, њих троје су се сложили с јерменским захтевом.

Занимљив је начин на који податак да „нешто постоји” искрсава у јавности Турске – од које се, по свему судећи, очекује да се с „тим нечим” коначно суочи, и можда научи да „с тим” и живи.

Уколико је и тачно, није ни најмање једноставно. У свести масе турског народа укорењено је схватање о херојским данима турске државе и њеној недужности за дело. Европска Турска указивала се тих тренутака из рушевина средњовековне империје, спасавана и спасена само Ататурковим државништвом – али и реформаторовом ратничком одлучношћу, јер су њоме и Запад и Русија заустављени, први на Галипољу, а Руси на Кавказу. Јермени су били на њиховој страни, као хришћани.

Елем, Талат-пашину архиву извукла је из скровишта и предала у друге руке његова удовица Хајра, непосредно пре смрти, 1983. Не држави, или тек некоме, већ Мурату Бардакчуху, историјском ентузијасти, писцу и колумнисти, чији је прадеда припадао и сам Талатовој политичкој партији, а његова фамилија била у контакту с бројним тада проминентним турским личностима.

Бардакчух чита и пише на старотурском. Тиме, сматра се, има драгоцен навигациони инструмент, да не лута док „плови” по узбурканој отоманској прошлости.

Бардакчух је прибављени спис објавио неутрално, скоро статистички, у књизи тако и насловљеној: „Преостала документа Талат-паше”. Аутор је далеко и од идеје да је над Јерменима извршен геноцид. „То није била нацистичка политика, или холокауст”, цитиран је. Турска је била приморана на дејство против Јермена, зато што су у рату били отворено на страни Русије.

„Била су то мрачна времена. Одлука је била врло тешка. Али депортација је била исход неких врло крвавих догађаја. Било је неопходно да влада депортује јерменско становништво”, цитиран је. Објављене бројке, тврди аутор – „не указују на број мртвих, него на опадање у јерменској популацији после депортације”, тврди.

Турски медији „не примећују” књигу која се појавила. Аутор такву тишину тумачи величином наведеног броја. „То је превелики број за обичан свет. Можда људи још нису спремни да говоре о томе”, цитиран је. Очигледно је, међутим, да Бардакчух сматра да, без обзира на његово лично становиште (или баш због тога!), дебата о турској тугаљивој теми треба једанпут да почне, како би се с временом почело живети с истином. А нека се до ње дође без узаврелих страсти.

Прилично тежак задатак за темпераментне Турке.

Коментари8
d5b00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Efendi Dragić
Armenija zaslužuje da ima mnogo veću teritoriju i izlaz na more.Turska joj to duguje.Zašto su Srbija i Armenija najgore prošle? Gde je tu Velika Britanija
terramare
Jermeni zovu svoju drzavu Hajastan, mi smo verovatno ime Jermeni nasledili od Turaka. Mene vise zanima sto je autor napisao ormar mesto orman.
грађанин србије
Који парадокс!Турска је члан НАТО,И кандидат за улазак у ЕУ.Није осуђена за геноцид над Јерменима иКурдима,нити има обавезу да било кога испоручи хашком трибуналу.
Србијанка
Колико ли ћемо чекати на истину о судбини Грка и Срба Мале Азије у овим антихришћанским прогонима Ататурковим?
Миљан Радоњић
мала опсака - Правилно је рећи Арменија и Армени Јермени је турски,погрдни назив из старих времена за Армене.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља