петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:44

Прошлост оптерећује будућност

субота, 04.04.2009. у 22:00

Обновљени позив Међународне бискупске конференције „Св. Ћирило и Методије” папи да обиђе своје вернике у Србији може се схватити и као порука Патријаршији да коначно да „зелено светло” за посету поглавара Римокатоличке цркве. Последњих петнаестак година сви покушаји да се организује посета папе Београду наилазили су на отпоре у епископату Српске православне цркве.

Иако односи између две цркве у екуменском и теолошком дијалогу напредују, сваки пут када се спомене папин долазак у Србију, види се колико је прошлост још увек јача од будућности. Тако да и овог пута не чуди ћутање Светог синода о овом за СПЦ још увек деликатном питању.

Чак и досадашњи отворени заговорници доласка папе нису били расположени да коментаришу позив Бискупске конференције. „На путу сам за Шабац. Зовите ме касније па ћу вам рећи шта мислим”, поручио је владика Лаврентије, на позив „Политике” да говори о папиној посети. Сат и по касније из Владичанског двора је стигла порука да је најбоље да о овој теми разговарамо са митрополитом Амфилохијем.

Ипак, епископ нишки Иринеј је за наш лист поручио да католички верници имају право да позову папу, али да би сагласност у СПЦ морао да донесе Свети архијерејски сабор. Овај архијереј је подсетио да је Српска црква 2003. године заузела став да се папина посета Србији одложи за неко друго време, јер се још нису стекли услови и да је та одлука и даље важећа.

Иза еуфемизма „још се нису стекли услови” заправо се крије незадовољство, још увек доброг дела епископа, односом Свете столице према српском народу у Другом светском рату, али и у ратовима који су се водили на простору бивше Југославије у минулој деценији. Папа Јован Павле Другиjeтри пута био у Хрватској: 1994, 1998. и 2003. године али никада, рецимо, није посетио Јасеновац. Многи у СПЦ су очекивали да ће се папа у знак добре воље тада извинити нашем народу због подршке тадашњег врха Католичке цркве усташкој НДХ.

„Наша црква има добре односе са католицима, али долазак папе у Србију оптерећује и понашање Ватикана у време распада Југославије. Света столица је пре Немачке признала независност Хрватске, затим ту је и канонизација Алојзија Степинца”, подсећа протођакон др Прибислав Симић.

Иако папа још није дошао у Србију, он је посетио обод „ земље Светог Саве”. Приликом посете Јована Павла Другог Босни и Херцеговини, умало није дошло до сусрета са патријархом Павлом у Бањалуци 22. јуна 2003. године. Централна прослава је одржана у самостану Петрићевац, одакле су усташе у фебруару 1942. године кренуле у покољ над Србима у селима Дракулић, Мотике и Шарговић и поглавар СПЦ је одустао у последњи час од пута у Бањалуку. У исповести за НИН, епископ шабачки Лаврентије каже да је тада пропуштена шанса за историјски сусрет поглавара две цркве: „Патријарх тамо већ, због тих дубоких рана, није могао да оде”.

Незванично се може чути да и сам патријарх, иако се у Патријаршијском двору радо сусретао са многим изасланицима Свете столице, интимно није био за долазак папе у Србију.

„’Нека држава слободно позове папу, ми се нећемо противити’, поручио је патријарх Павле пре неколико година у једном разговору са представницима државе”, незванично открива један сведок тих преговора.

„Када смо Његовој светости објаснили да папа неће доћи ако и Црква не да пристанак, он је само кратко рекао: ’Онда, добро недошао’.

(/slika2)Иако многи Ватикану још увек оспоравају проблематично држање у распаду Југославије, не треба заборавити да Света столица није признала независно Косово. После разговора са представницима Свете столице 16. марта ове године шеф дипломатије Вук Јеремић је поручио: „Ватикан није признао Косово и нема наговештаја да ће променити тај став.

Има и оних који у овоме виде и промену курса Ватикана према Србији. Колико ће овај знак охрабрења да сачека изјашњавање Међународног суда правде, који треба да се изјасни о једностраном проглашавању независности Косова, али и подршка Ватикана обнови и заштити православних цркава и манастира на Космету бити прихваћена у СПЦ остаје да се види.

Да ли ће Свети архијерејски сабор у мају променити мишљење и омогућити папи Бенедикту Шеснаестом да испуни неостварену жељу свог претходника Јована Павла Другог и посетити Србију, тешко је рећи. Већ годину и по дана, откако је патријарх Павле примљен на ВМА, у СПЦ траје прикривена предизборна кампања која добија на интензитету уочи сваког сабора. Претенденти на положај 45. поглавара Српске православне цркве се пазе изјава које би можда могле да угрозе рејтинг.

„Било је и раније сличних позива католика из Србије папи да их посети. Али мислим да до те посете неће скоро доћи. Папу нема ко да прими у име СПЦ, јер је патријарх Павле већ дуже болестан. Мислим да папа Бенедикт више размишља о сусрету са новим руским патријархом Кирилом, нарочито после понуде Александра Лукашенка да Белорусија буде домаћин таквом сусрету”, каже Живица Туцић, главни уредник Верске информативне агенције.

Миленко Пешић

----------------------------------------------------------

Одскочна даска за Русију

У време папе Јована Павла Другог, у „црквеним кулоарима” се говорило да поглавар РКЦ хоће у Београд како би лакше могао да оде у Москву. Али, избором Кирила за московског патријарха, може се догодити да папа пре оде у Русију него у Србију. Поготово што се Кирил као митрополит и шеф црквене дипломатије Руске православне цркве већ сусретао са Бенедиктом Шеснаестим.

Папин „поход” на православни Исток почео је посетом Румунији. Маја 1999. године на позив румунског председника Емила Константинескуа и патријарха Теоктиста, први папа Словен посетио је једину православну земљу. Јован Павле Други је присуствовао православној литургији на којој је румунски патријарх изразио жаљење што се још увек не могу причестити.

(/slika3)У току 2000. године папа је посетио Грузију, на позив Едуарда Шеварднадзеа. Иако је примио Јована Павла Другог, грузијски патријарх Илија забранио је верницима и свештенству да учествују у папској миси.

Грчка православна црква се дуго противила доласку папе у Атину. Притисак државе је уродио плодом и 7. марта 2001. године Свети синод је донео одлуку да се папи не одбије сусрет са атинским архиепископом Христодулом. Али Грчка црква је да би задржала углед због верника који су се оштро противили посети одбила да дозволи папи да пољуби грчко тле по изласку из авиона.

Председник Украјине Леонид Кучма позвао је папу још 1998. године у посету, али је она остварена тек у јуну 2001. године. У званичној изјави Свети синод Украјинске православне цркве Московске патријаршије одбацио је могућност сусрета са поглаваром РКЦ. Али са папом се састао од Московске патријаршије анатемисани митрополит Филарет (Денисенко) поглавар Аутокефалне украјинске православне цркве.

Папа је посетио Бугарску 23. маја 2002. године. Две године раније световне власти су оптуживале патријарха Максима због тајних налога из Москве против ове посете. Притисци државе су уродили плодом и бугарски патријарх је примио папу са којим се задржао у једночасовном разговору.

М. С. П.

----------------------------------------------------

Укратко

• Кад дође у Србију, папа неће више бити заменик Светог Петра, већ државни секретар.

• Ако се наше владике измире међусобно, измириће се и са папом.

• Колики је зид између православља и католицизма, да се човек прекрсти.

• Велика је то разлика: католици верују у Исуса, а православци у Христоса.

 Д. Минић Карло


Коментари82
ea731
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Đorđe
Ako Sveti sinod odobri da Papa dođe u zvaničnu posetu SPC ja više nisam član SPC !... , ovo iz razloga što nam je upravo ta organizacija prikrivena iza hrišćanstva nanela najviše zla tokom povjesti, naročito u Hrvatskoj i BiH,.... stotine hiljada ljudi je stradalo a da je Vatikan svo vreme podržavao (prikriveno ili javno) te akte nasilja, stimo se samo pisma patrijarh Pavla napisano Papi Jovanu na koje nikada nije odgovoreno, gde je Pavle tražio da se zaustavi ubijanje i progon ljudi u Hrvatskoj. Ja se još jednom uzdam u Sveti sinod da neće doneti tako pogubnu odluku po život pravoslavne zajednice ne samo u Srbiji nego i u svetu. Ti isti jezuiti nas uče kako su nam jevreji neprijatelji kako smo mi i jevreji stradali u Jasenovcu slučajno. itd. gomila laži i prevara samo da bi se ostvarili politički ciljevi a ne hrišćanska ljubav i pomirenje. I na kraju za mene Vatikan nije nikakva hrišćanska crkva već jedna obična moćna politička organizacija prikrivena pod plaštom hrišćanstva.
Dragan M
Већина обичних људи нема јасну спознају о томе шта нам је заједничко а шта нас од Католика дели. Једоставно смо и они као и ми предањемтај дар, да мрзимо све оно што није наше. Ако Папа осећа да треба да се извини за Јасеновачке и све остале мученике „Католичанства“ – пустимо га да то уради- АЛИ ДА ТО БУДЕ ЊЕГОВ ЧИН. Потпуно се губи смисао ако је извињење или покајање плод уцене с наше стране. Он ће плату за то чињење или не чињење од Господа примити. Дозволимо да се он сам потпише испод свог портрета у уџбеницима које ће учити српска поколења.
Đorđe
Šta nam je to zajedničko ? Pronađite na internetu pismo koje je patrijarh Pavle uputio papi Jovanu II, u kojem ga moli da prestane progon i ubijanje Srba u Hrvatskoj 1991 godine. Na to pismo papa nikada nije odgovorio već je posle par godina proterao sve pravoslavne Srbe iz Hrvatske.
Препоручујем 0
Gandra
Није добро одбијати руку коју ти неко пружа. Снага је у мудрошћу поткованој доброти а не у јарости. Папа добро зна ко су Срби и на шта смо спремни у очувању свог Светосавског идентитета. Он зна колико је векова тортуре, крви и невиних глава овај народ ставио у залог да би у нашим жилама и жилама наше деце и данас пламтела иста оваква Православна крв. Али, у исто време, смешно је да сами себи постављамо питања, измишљаући шта би нас тај долазећи питао и сами себи одговамо одговоре које би нам тај исти дао, без да смо дали прилику ономе испред нас да нешто пита или да на наша питања одговори. У СПЦ имамо мудре главе кадре да сва спорна питања са Ватиканом једном за увек ставе на сто. Сва питања која нису спорна била би по кратком поступку решена, нека која су спорна била би отворена без императива кад ће бити решена и чекала да дозре њихово време , док нека која су спорна, а проистичу из канонских разлика остала би и после ове посете- за вијеки векова спорна. И то би се звао дија
milos
Ne papi!Ako misli da dodje prvo da ispravi greske ucinjene Pravoslavnim vernicima.I naravno tu spada i popis preobracenih u katolicanstvo prisilno.
Gojko Bura
Zasto bi papa dolazijo u Srbiju? Sta da likuje za uspesnu satanizaciju Srba , kao i za progone gde su oni bilipodstrekaci. Kad je papa tako dobro nameran sto nije pre devedesetih vodijo kampanju da se nevodi gradzanski rat izmedzu naroda koji su kako tako bili primer za kakav takav zajednicki zivot, ma koliko se mi po veri razlikovali...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Долази ли папа у Србију

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља