недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:20

Долазак Бенедикта Шеснаестог учврстио би кредибилитет Србије

Аутор: М. С. П.субота, 04.04.2009. у 22:00
Дарко Танасковић

Посета поглавара Римокатоличке цркве је важан друштвени и политички догађај за сваку земљу, па би то била и за Србију, сматра проф. др Дарко Танасковић. Претходни амбасадор Србије при Светој столици, Танасковић, објашњава да би за нашу државу посета папе Бенедикта Шеснаестог, с обзиром на њен специфичан међународни положај, која настоји да у и даље сразмерно неповољним околностима оствари своје основне државно-националне интересе, била вреднована и у координатама тог процеса.

Да ли би посета папе Бенедикта Шеснаестог подигла међународни углед Србије?

Мислим да би она, укупно узевши, допринела учвршћивању кредибилитета Србије у међународној заједници и на њу у повољном светлу скренула пажњу регионалне, европске, а и светске јавности. То је важно, јер је инострана јавност током последњих двеју деценија навикнута на претежно негативне вести с наших страна, па би један овакав снажан, позитивно интониран, а изненађујући информативни „флеш” осетно унапредио постепено нормализовање медијске слике о Србији. На унутрашњем плану, посета би изазвала противречне реакције, али верујем да би њени трајни ефекти објективно донели напредак у проналажењу склада међу саставницама нашег сложеног и растрзаног колективног идентитета.

Противници доласка папе сматрају да би наша земља од те посете имала више штете него користи?

Нису ми познати конкретни аргументи на којима се гради таква процена. Не видим у чему би се састојала „већа штета”, а у чему „мања корист”. Противници доласка папе у Србију, којих није мало и чије се мишљење мора уважавати, ретко износе развијенију аргументацију за свој негативни став. Било би корисно да је на одређенији начин саопште јавности, како би се о њој могла повести садржајна и толерантна расправа.

 Јер, ако би се показало да су рационално у праву, неодговорно би било инсистирати на нечему што може штетити интересима Србије и њених грађана. Проблем је у томе што се о овој важној теми готово уопште аргументовано не расправља. Све некако остаје у сфери наслућивања, подразумевања и мистификовања. Треба се ослободити тог непотребног оптерећења и не сумњати у зрелост наше средине да о свему отворено расправља и заиста демократски и компетентно формира мишљење.

Зашто до посете поглавара РКЦ верницима у Србији није раније дошло, рецимо 2003. године, када је тај позив упутио и Светозaр Маровић, председник тадашње СЦГ?

Иако је у вези с тим било много спекулација, Светозар Маровић, колико је мени познато, није папу формално позвао у посету Србији и Црној Гори. Тада је, у одличној атмосфери, исказана жеља обеју страна да се што пре створе услови да до посете дође, а председник СЦГ се обавезао да ће држава у том смислу учинити све што је у њеној моћи. До посете није дошло из истих оних разлога који су и пре и после Маровићевог боравка у Ватикану као препрека били и остали актуeлни.

Колико се после посете српског председника Бориса Тадића Ватикану 2005. године радило на припреми папине посете?

Пошто су побољшавање и обогаћивање укупних односа, јачање узајамног поверења и сусретно, ефикасно решавање евентуалних проблема једини прави и сигурни пут којим држава може утицати на стварање повољне климе која би погодовала „стицању услова” за папину посету, онда је могуће рећи да се током последњих година ишло узлазном путањом.

Не знам да се нешто конкретно „радило на припреми посете”, бар док сам ја био на дужности амбасадора при Светој столици. Не искључујем разне неформалне консултације, посебно у земљи, али с њима нисам ближе упознат. Уосталом, министар спољних послова, господин Вук Јеремић нeдавно се задовољан вратио из Ватикана који остаје при ставу непризнавања Косова. Све су то, у ширем смислу, припреме за сусрете на највишем државном нивоу.

Да ли је сагласност СПЦ једина препрека доласку папе?

Није тајна да је став СПЦ од пресудног значаја за смер којим се креће и државно, односно политичко опредељивање у вези с папином посетом. У јавности има критичких гласова који због тога прозивају државу, пребацујући јој изневеравање начела световности, па чак и клерикализам. Премда сам уверен да би унутар СПЦ требало, у светлу истинског народног интереса, озбиљно и одговорно преиспитивати аргументе „за” и „против” папиног доласка у Србију, где живи и приличан број католика, мислим да се држави не може ништа замерити због уважавања црквеног става о овом питању које надилази „политичку политику”. Неки предлажу да се папа позове као шеф државе, што не би обавезивало Цркву на сагласност. Заборавља се да су сва папина путовања колико државничка толико, а и знатно више, пасторална мисија, тако да он само као државник не може, а и не жели да путује. Ватиканску дипломатију Бенедикт је дефинисао као „умеће буђења наде”, а секретар Свете столице за односе с државама Мамберти као „дипломатију јеванђеља”. Може ли се у Србији таква дипломатија реализовати без сусрета с патријархом Павлом?


Коментари23
dd7e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rajko
Kad god citam ili slusam profesora Tanaskovica, vraca mi se vera u mogucnost inteligentnog, konciznog i misleceg razgovora na srskom jeziku. Dodje mi da mu se zahvalim sto otvori usta. Sto se tice teme, izrazicu se metaforicno: Put u Beograd vodi preko Jasenovca. Mislim da ovo ne trazi dalje razlaganje.
srba
G,Tanaskovicu papa rimski nece dati posao i hleb nasem narodu i nama kao drzavi ne treba nikakvog kredibiliteta.jer ga srbija kao drzava ima od nemanjica na ovamo.Ili smo mi postali isuvise evropejci pa nam evropa stalno tura paliju u nas evropski tocak.bez dozvole SPC papa ne treba srbiji.neka se izvini za sve zrtve koje su nam katolici naneli pod blagoslovom nihovih svestenika.
Lidija Nikolic
Citajuci komentare, pitam se je li bilo ko od vrlih "komentatora" ikada u ruke uzeo S. Jevandjelje a da ga nije citao vidi se iz sadrzaja njihovih komentara koji su sve drugo samo ne hriscanski. Hriscanstvo braco moja podrazumeva Duh zajednisva u Isusu Hristu Gospodu. Hriscanstvo podrazumeva toleranciju, mir u dusi, ljubav u srcu.Hriscanske crkve su zajednice vernih, Udovi, cija Glava je sam Gospod Isus Hristos koji je cesto upozoravao svoje sledbenike da ne traze trun u oku svoga brata, nego da prvo izvade balvan iz svoga oka. Zato predlazem svima kojima su usta puna Jasenovca da se pomole Gospodu za duse svih jasenovackih mucenika. A kao hriscani bi trebali znati da svi ti mucenici danas, za razliku od nas uzivaju blazenstvo zivota vecnoga, gledajuci neprestano Lice Bozje u svoj nebeskoj Slavi. Sto se tice poklonjenja u Jasenovcu, neka prvo oni odu na poklonjenje pa onda neka zahtevaju to isto od drugih. Podsecam da se Hriscani klanjaju u Duhu a ne spoljnim manifestacijama. Na kraju podsecam vas gospodo da i katolicki vernici imaju podjednako pravo kao i svi ostali da se raduju i uzivaju u susretu sa svojim vrhovnim duhovnim poglavarom. A svaki katolicki poglavar kad onemoca, biva lecen i negovan u svojoj kuci i svojoj postelji do casa kada ga Gospod pozove k sebi. Jedino poglavar SPC biva odstranjen iz svoje kuce i svoje postelje da drugi brinu o njemu. Ali to spada u trunje i balvane u ocima.
V.Mihalovic
@Teramare Rimski Papa nije jedini koji nosi tu titulu vec i je ima i Patrijarh Aleksandrije koji u titul i glasi Partijar i Papa Alexandrije i vascele Afrike. No ova cinjenica ne menja stvar i Papa bi trebalo da se pise velikim slovom kao recimo Predsednik itd.
грађанин србије
препустимо ово питање црквеним великодостојницима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Долази ли папа у Србију

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља