После посете Јосипа Броза Тита папи Пију Дванаестом у августу 1944. године било је више покушаја да се организује посета поглавара Римокатоличке цркве тадашњој СФРЈ, па и њеним наследницама СР Југославији, државној заједници Србије и Црне Горе и, напокон, само Србији.

После прекида дипломатских односа са Ватиканом 1952. године због хапшења Алојзија Степинца, Мика Шпиљак је био први југословенски званичник који је 1966. године примљен у аудијенцију кода папе Павла Шестог. После обнављања прекинутих односа, када је Јосип Броз Тито 1971. посетио Ватикан, упутио је том приликом званичан позив папи да му буде домаћин. После Титове смрти у Ватикан су одлазили и Цвијетин Мијатовић, Јосип Врховец, Раиф Диздаревић, Лазар Мојсов, Бранко Микулић...

Мало је фалило да папа Јован Павле Други пробије „гвоздену завесу” и дође у Југославију 1983. године поводом завршетка црквене прославе „Тринаест столећа кршћанства у Хрвата”.

Неколико година касније Митја Рибич је открио да су тадашњи највиши партијски ауторитети у Хрватској ставили вето на ту посету. Посланик Словеније Данијел Пучко је 15. јануара 1988. године у савезном парламенту јавно питао: „Папа је још 1981. прихватио позив да посети нашу земљу, али до те посете до данас није дошло. Молим вас, ко то спречава папу да посети Југославију?

И Слободан Милошевић је преко свог министра спољних послова Владислава Јовановића и амбасадора у Ватикану Дојчила Масловарића слао позиве папи да дође у Београд, али због противљења СПЦ она није реализована. Из тадашњег Надбискупског ординаријата стизале су јуна 1996. године стидљиве информације да би „Свети отац могао почетком октобра да ’начини’ успутну и дискретну посету Београду”.

Занимљиво је да је и Мира Марковић 1986. хтела да је прими папа. Поводом тог захтева тадашњи надбискуп Франце Перко је рекао да госпођа Марковић не може бити примљена у приватну аудијенцију. „Може и она посетити папу, са њим се руковати приликом те опште аудијенције, али за неке разговоре Свети отац сигурно не би имао времена”, изјавио је надбискуп Перко.

После демократских промена 2000. године било је више покушаја да се организује папина посета Београду. Позивали су га и министри спољних послова Горан Свилановић и Вук Драшковић, али и Светозар Маровић, као председник СЦГ 2003. године.

Када је Борис Тадић крајем септембра као први председник Србије отишао у Ватикан није упутио званичан позив поглавару РКЦ, али је изразио наду да ће до посете папе нашој земљи доћи што пре, чим услови буду испуњени.