петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Сећање на стару Народну библиотеку

Аутор: М. В.понедељак, 06.04.2009. у 22:00
Полагање венаца на остацима срушене Народне библиотеке (Фото Танјуг)

Полагањем венаца на Косанчићевом венцу, на месту где се налазила некадашња Народна библиотека, јуче је обележен дан када је у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године до темеља срушена зграда ове најстарије установе културе у Србији. Народна библиотека Србије традиционално обележава овај датум због чињенице да је у бомбардовању неповратно изгубљен целокупни фонд библиотеке, са вредним и оригиналним средњовековним рукописима.

О улози Народне библиотеке Србије у модернизацији српског друштва говорила је јуче др Дубравка Стојановић, подсећајући на то да је српска национална библиотека основана 1832. године указом кнеза Милоша о обавезном чувању једног примерка сваке објављене књиге.

– Задаци које су у Србији имали Народно позориште и Народни музеј били су донекле лакши него што је био посао који се налазио пред Народном библиотеком. Проценат писмених био је врло низак у то време, само две године раније основана је прва средња школа у Србији, а први српски студент отишао је на универзитетске студије у иностранство тек 1842. године. Све то значило је да би се пре могло рећи да је библиотека настала с мисијом, него што је била резултат културних потреба још увек недовољно зрелог српског друштва. Народна библиотека имала је задатак да креира нацију и друштво, рекла је др Дубравка Стојановић, истичући да је према прецизним статистикама Народне библиотеке о читаности књига, а који су од 1895. објављивани у Годишњаку српске краљевске академије, у периоду пред Први светски рат читање у Србији постало део масовне културе.

– Био је то доказ о настанку српског грађанства које је, иако још недовољно дефинисано, преузело европски модел понашања и систем вредности. Прекиде у раду Народне библиотеке, а посебно бомбе у Првом и Другом светском рату, треба разумети као брисање памћења нације, али и као угрожавање развоја српског друштва – додала је др Стојановић.

Према подацима НБС, 1. априла 1941. године, у очекивању почетка рата, све је било спремно за евакуацију. Међутим, тадашњи министар просвете М. Трифуновић забранио је евакуацију просветно-културних установа Београда, па и Народне библиотеке. Зграда библиотеке, погођена 6. априла у 16 часова, изгорела је до темеља.


Коментари4
5deeb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan
Kao student, osamdesetih godina proslog veka, setao sam Kosancicevim vencem i naisao na rusevine Narodne biblioteke. Tada nikakva tabla, natpis, nije govorio STA SE NA TOM MESTU NEKAD NALAZILO. Kada sam, pre par meseci, sa svojom porodicom ponovo prosetao tim krajem , oblila me je sramota: ZBOG CEGA NISTA NA TOM MESTU NISMO PODIGLI POSLE TOLIKO MNOGO GODINA? ZASTO NISMO NOVU BIBLIOTEKU, SA OSTACIMA STARE, BOMBARDOVANE, PODIGLI NA ISTOM MESTU?!!
šoma ralic.mil@sbb.rs
Da li neko zna zašto je Biblioteka,već četi- ri godine zatvorena za čitaoce?To je isti- period nerda Bilioteke kao što je bio za vreme Drugog sv.rata!
memoricid
u samoj biblioteci su bili zaposleni srbi-nemacki agenti,lokatori,dousnici.to je u jednoj ozbiljno pripremljenoj emisiji na Tv posvecenoj ovom strahovitom i zloslutnom dogadjaju koji nam se kao nocna mora u znaku vecnog vracanja ponavlja i danas-svedocio gospodin dejan medakovic.zasto se o tome cuti i tako se memoricid nastavlja i dovrsava od strane samih srba i njihove nesvesti i nesavesti i neodgovornosti.da li 'politika'kulturna cinjenica?neka to i dokaze tako sto ce obelodaniti istrazivanja o kojima je dejan medakovic govorio a sigurno postoje zivi svedoci i znalci koji cuvaju znanje koje je,izgleda,decenijama bilo izvan zvanicnog znanja.ali njih niko ne pita,niko ne zove,nikome nije,opet,u interesu da obelodani to znanje i tako,narodnu biblioteku iznova rusi cutanje.
zoran citalac
Dobro je sto se ovaj dan obelezava . Ali bilo bi lepo i zanimljivo da Politika povodom rusenja biblioteke objavi i po neku staru fotografiju biblioteke.Valjda negde postoje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља