петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

„Болоња” као „шуварица”

Аутор: Сандра Димитријевићпонедељак, 06.04.2009. у 22:00
Примена Болоњске декларације у Хрватској је изазвала протесте студената (Фото Национал)

Један уважени професор из Енглеске рекао је да је „Болоња” смишљена за студенте не много амбициозне, не много радне и не много способне. Са овим ставом сагласна је већина некадашњих дипломаца, али и поједини професори, који с негодовањем гледају на садашње путеве стизања до индекса, а потом и дипломе. С друге стране, просветне и универзитетске власти тврде да „Болоња” није пропала у Србији, а јасан доказ за то је што смо на министарској конференцији управо добили исту оцену као и 2007. године – четворку.

На наше питање како коментарише чињеницу да смо ипак добили добру оцену у спровођењу болоњског процеса, професор др Велибор Стојић, декан београдског Факултета ветеринарске медицине, одговара да је једно прича а друго стварност, да се ради с тешком муком и да и даље сматра да се пренаглило са потписивањем декларације.

– Болоњска декларација ће да заврши као „шуварица”. Производ ове најновије реформе је стручњак који је до свог звања дошао не знањем већ захваљујући „пушкицама”. Колико знам, доста факултета излази из те приче. Чак и сам Болоњски универзитет више не подржава декларацију у потпуности. Код нас су пуна уста „Болоње” углавном приватним факултетима. Код њих нема падања. Одговорно тврдим да они школују фалш кадрове – каже, додајући да факултет не треба да школује мануелце, већ комплетне стручњаке и да је било потребно да се прво уради реформа основног и средњег образовања.

Он посебно наглашава да начин финансирања директно утиче на рушење квалитета високог образовања, јер уколико нема довољно буџетских студената, из буџета се смањују средства за личне дохотке, па онда професори снижавају критеријуме како би што више студената прешло у наредну годину студија.

Слично размишља и професор др Љубиша Стојмировић, с Београдске пословне школе, који тврди да су за пад квалитета у високом школству, уз „Болоњу”, криви и многобројни приватни факултети. По његовим речима, професори су присиљени да снижавају критеријуме јер је проценат пролазности основно мерило њиховог рада.

„Болоњу” нешто другачије доживљавају представници актуелне и некадашње просветне власти.

За министра просвете др Жарка Обрадовића, који је такође задовољан четворком, наставак примене болоњског процеса приоритет је за Србију у области високог образовања.

„Циљ Министарства просвете је виши ниво образовања у нашем друштву, његов квалитет, ефикасност и доступност. У том смислу образовање мора бити уређено по светским и европским стандардима”, сматра Обрадовић.

А према изјави некадашњег министра просвете Гаша Кнежевића, питање Болоњске декларације код нас је проблем који изискује промену свести и код наставника и код студената. „Многи професори штите статус кво, а студенти нису свесни да је ’Болоња’ њихова шанса за бољитак, те да се она спроводи за њихово добро. Међутим, ми немамо правог борца за спровођење ове декларације, немамо правог поборника код нас”, сматра Кнежевић.

Ректор Београдског универзитета професор др Бранко Ковачевић је задовољан досадашњим током реформе и подсећа да се прилагођавање Болоњској декларацији мора завршити до 2010. године како би процес успео.

– Иако су многи и даље против увођења Болоњске декларације на нашим универзитетима, сматрам да је она добра и задовољан сам досадашњим резултатима. Очекивао сам да ће бити проблема, не можете све да подесите одједанпут. Европске земље које су потписале Болоњску декларацију дале су себи неколико година за прилагођавање, а ми смо били оштрији од њих и мислили да ћемо моћи да прилагодимо наш стари систем новим стандардима. А у суштини он не треба да се адаптира него мора потпуно да се промени.Без обзира на исход Болоњске декларације, реформа високог школства која је отпочела на факултетима представља врло позитиван процес, јер доприноси бржем и ефикаснијем студирању, као и могућности да млади до дипломе дођу у 23. или 24. години – оцењује др Ковачевић.

Он сматра да би се „реформа радила и да нисмо потписали Болоњску декларацију зато што су се многе ствари промениле – стари систем је у протеклом периоду нарушен и није функционисао”.

Сличне недоумице чују се и код комшија. У Хрватској је с факултета изишло око 9.000 „Болоњаца”. Сви имају завршене три године студија и високу стручну спрему. Оно о чему се гласно говори то је да постоји оправдан страх да ће они посао тешко да нађу, а ако се и запосле, биће то углавном слабије плаћени послови за које се досада тражила средња стручна спрема. Свој став они су јасно исказали и масовним протестима на којима су ношени транспаренти с порукама попут: „’Болоња’ на факсу, чир на желуцу”, „Прва болоњска дегенерација”, „Господо, наши родитељи скупо плаћају ваше експерименте”…

Реакција ресорног министра Драгана Приморца била је следећа: „Био сам срећан кад сам по транспарентима студената видео да нико од њих заправо није против ’Болоње’, већ да имају приговоре на начин на који се спроводи, односно на људе који процес спроводе. Проблем је заправо у појединцима и саставницама Свеучилишта који нису успели на добар начин да уведу промене”.

Свака сличност је случајна.


Коментари30
28231
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Antic
Potpuno se slazime da je Bolonaj totalna glupost.
мегаултрагигасуперкул
Приватни факултети разарају својом политиком и средње школе. Деца која циљају на упис у њих нипта више не раде, знају да ће се уписати ако имају новац за школарину, на неке факултете, хм, "универзитете", то јест "академије", уписују се и пре него што заврше средњу школу, па после само треба да донесу диплому, било какву. Тзв. пријемни испити су чиста смејурија, а неки приручници за њих исто тако, имају чак и материјалне грешке, рађени су као од беде.
mila mila
nije tacno da su tri g. studija isto sto i visoka strucna sprema - nogde pa ni u Hrvatskoj!
В. Рајковић
Болоњски процес је у читавој Европи 1999. дочекан са великим ентузијазмном, међутим како су генерације студенaта почеле да излазе са фaкултета, ентузијазам је лагано нестајао. У Енглеској се Болоњски процес подсмешљиво назива "Baloney process", илити "глупави процес", а ни у остатку Европе мишљење није ласкаво. Енглезима се сигурно не могу замерити лоши факултети, неспособни предавачи и неадекватни услови рада, на шта се "ваде" овдашњи студенти, па ће бити вероватније да сам процес не ваља.
Стари грађевинац
Здрав разум намеће логику да не треба мењати тактику која је ваљала. Наши грађевинци су били светска марка све до пред крај осамдесетих година прошлог столећа. Чисто сумњам да ће болоњски курсисти достићи тај степен белосветског уважавања, и то тим пре што их сада обучавају за магистранте и докторанте а не за стручне пројектанте и руководиоце градњи и градилишта.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља