уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:16

Црногорска сећања на земљотрес

Аутор: С. Греговићуторак, 07.04.2009. у 22:00
Земљотрес у Будви 1979. године (Фотодокументација „Политике”)

Разорни земљотрес у граду Л’Аквила у италијанској регији Абруцо, чије жртве се још броје, забринуо је и становнике Црногорског приморја. Италија је близу, а јужна јадранска обала је,зна се поодавно, трусно подручје. Снажни потрес у Италији, чија је јачина у епицентру износила 6,5 степени Рихтерове скале,подсетио је на априлску катастрофу од пре 30 година на југу Јадрана,која је била нешто јачег интензитета,али је однела мање жртава.Тог дана, 15. априла 1979. у потресу јачине седам степени Рихтерове скале (више од девет степени по Меркалију) погинула је 101 особа,а порушени су бројни објекти од Игала до реке Бојане. Тада су страдали стари градови Будва и Котор, чија је обнова трајала једну деценију.

– Јужни део Црне Горе је сеизмички активно подручје на којем се земљотреси јачег интензитета јављају циклично. Правила нема, али искуства говоре да се то дешава у распону између 50 и 70 година. Ипак, не може се прецизно утврдити никакав рок, нити предвидети јачина потреса – рекао је професор др Бранислав Главатовић, директор Сеизмолошког завода Црне Горе.

Овај уважени стручњак, са великим искуством у поменутој области, наглашава да нема места паници,да треба научити да се живи са земљотресима, као што то раде у Јапану, Калифорнији и у другим местима у свету где се тле често гиба и где деца још у основној школи стичу прва знања о потресима. По речима Главатовића, превентива лежи у грађевинарству. Важно је да објекти буду саграђени тако да могу да издрже снажне потресе. Технологија је толико напредовала да је то могуће урадити, а, како овај стручњак каже, само треба поштовати прописе који већ постоје у Европској унији, када су у питању сеизмички активне зоне, каква је Црна Гора, посебно њен јужни део.

Др Главатовић је подсетио да је епицентар разорног земљотреса априла 1979. године био у мору, југоисточно од Бара према албанској граници, што је утицало да последице буду мање. У тих 14 километара од копна, вода је „амортизовала”  јачину па је било мање рушења него, рецимо, да је епицентар био на копну.


Коментари6
95393
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

emir soko
te davne 1979g, 15. aprila iz mirnog sna devetogodišnjeg dječaka probudila me strašna buka. Tada smo živjeli na 7. spratu u 15-spratnom soliteru u Igalu. Moj krevet od jednog zida udarao u drugi, dok je mama pokušavala sestru i mene još uvijek zbunjene, izvući iz kreveta. Moj otac Izet, koji je bio upravnik garadilišta firme Igman sarajevo, izašao je na balkon da vidi da li će se njegova djela srušiti. Sjećam se da je bezuspješno pokušavao da se vrati u sobu, jer je snaga zemljotresa bila strahovita, a 21 sekunda koliko je trajao zemljotres cijela vječnost. Uspio je vratiti se u sobu tek kada se tlo smirilo. Izašli smo iz solitera, a dole na platou okupila se masa ljudi iz susjednih 7 solitera i lamela. Svi su bili izbezumljeni i nisu znali šta da rade, ali svećina je imala plan da privremeno napusti grad. jedan sugrađan je izjavio daje vidio kako soliteri idu par metar llijevo, pa onda desno, obzirom da nije pio prethodnu noć pomislio je da je poremetio centar za ravnotežu...
Витомир Анђелковић
Али су очито заборавили да су 10 година сви запослени у Србији плаћали "самодопринос" од 2% из свог доходка за санирање последица земљотреса. И то по налогу ондашњег руководства Републике Србије а не по израженој вољи грађана на референдуму.Остале републике ондашње СФРЈ су плаћале "самодопринос" 2 године.
Vera Vujović
Najiskrenije saučešće porodicama postradalih u razornom zemljotresu na severu Italije. Tužno sećanje nas veže i za žrtve postradale u katastrofalnom zemljotresu 15.aprila 1979.godine.u Crnoj Gori. Mnogi nedostaci građenja objekata do 1979.godine doprineli su stardanju i materijalnim štetama u ovom zemljotresu. Treba naučiti živeti sa zemljotresom bez stvaranja panike i starha kako je direktor Seizmološkog zavoda Crne Gore i eminentni stručnjak iz oblasti seizmologije gospodin Glavatović izneo u ovom članku, a to je moguće edukacijom građana kroz medije, novinske članke, razne akcije itd.. Pored Seizmološkog zavoda Crne Gore, značajnu ulogu u razvoju seizmologije i aseizmičkog projektovanja i planiranja ima i Građevinski fakultet iz Podgorice, koji iako je relativno mlad po osnivanju svakodnevno daje doprinos razvoju ispravnog projektovanja i planiranja u uslovima povećanog seizmičkog rizika i hazarda, a takav stav intezivno razvija kod svojih studenata, istraživača itd. Posebne pohvale za eminentne stručnjake iz Crne Gore sa Grđevinskog fakulteta iz Podgorice, Seizmološkog zavoda iz Podgorice, čiji sveukupan rad je zasnovan na kontinualnom praćenju najnovijih dostignuća, mogućnosti poboljšanja u projektovanju i građenju sa ciljanim rezultatima što većeg smanjenja seizmičkih rizika kako kod građevinskih tako i kod inženjerskih objekata. Garđevinski fakultet iz Podgorice kod svojih studenata pored obrazovanja svojih studenata, razvoja visoki nivo profesionalne etike sa vrlo strogim kriterijumima baziranim na najsavremenijim stručnim i naučnim dostignućima. Raditi na prostoru sa visokim seizmičkim rizikom zahteva od građevinskih stručnjaka veći stepen odgovornosti, pored konstruktivnih i statičkih elemenata i dobro poznavanje kako treba da izgleda aseizmički dobro projektovan i izveden objekat, kao i koje mere preduzeti kod objekata koji nisu sa tim usaglašeni. Međunaraodna naučna, tehnička i stručna saradnja iz oblasti građevinarstva, seizmologije je neophodna.
Miodrag Miletich
A, zassto samo crnogorska sechanja, zassto ne i nassa ? Koliko me sechanje sluzzi cela onfassnja jugoslocenska zajednica zdussno je pritekla u pomoch - lekovima, ssatorima, chebadima, hranom... a, povrh svega usledio je i zakon na osnovu koga je svakom zaposlenom uzimano od meseccne plate 1% u trajanju od 10 godina ssto iznosi 1,2 plate u celini. Ne secham se da iko ikada iz Crne Gore na tome zahvlio, ne secham se da i je i jedan hotelijer ili neko iz domache radinosti ikada nekom svom gostu iz Srbije ponudio da mu simboliccno bude gost dan - dva. Ne secham se da je ikada bilo ko iz politicckih krugova izrazio i verbalnu zahvalnost na toj dugogodissnjoj pomochi koja im je, izgleda, dolazila samo iz Srbije. Nisu se zahvalili, a mozzda i jesu - odvojili se volssebno od zajedniccki formirane drzzave i usto joss u najnepovoljnijem momentu po Srbiju velikodussno priznali tzv. nezavisno Kosovo. Ssta chess, lepo kazze ona narodska... hrani...da te ujede !
daliborm
Neka se prisete ko im je prvi priskocio u pomoc i ko je odvajao od usta za obnovu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља