недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.04.2009. у 22:00 Џорџ Петровић, Аустралија

Лудница 5

Конструкција (Фото: mterazza@sxc.hu)

Немам ја коме то да испричам, него вама. А знам да међу вама има много сличних. Са рођацима у Србији смо престали да се разумемо - они имају другачије проблеме. Не, нико ту није крив. То је, једноставно, тако.

Некада је типична слика "гастарбајтера" била - фабрика, подстанар, на немачком зна да каже "хлеб" и "ноћна смена". Ако треба кредит или авионска карта - ту су "Крис и Мери Травел ". У родном селу: троспратница од црвених блокова, много бетонских тераса и рупа за прозоре, које, као широм отворене очи, чекају да се власник поново врати следеће године. Комшије су љубоморне - то је остварено.

Децу чувају баба и деда, па су они зато постали социјални случајеви. Друга варијанта - деца су у Немачкој и не говоре српски (и опет су постала социјални случајеви).

Ваљда је то, стварно, некад било. Онда су се десиле деведесете, хиперинфлација, турбо-фолк, рат, одлазак нас “школованих”, па је сада типичан исељеник: школован, дође натраг једном у пет година и онда само иде у биоскоп - да "одгледа" све оне филмове које је пропустио. По повратку носи торбе пуне неких књига. Деца му завршавају факултете. Има велики кредит за кућу. Говори Енглески. Ради најтеже посолове - ту се, на жалост, ништа није променило - али уместо тоалета, сада чисти ђубре које домаћини сами не желе да почисте јер је за то потребно да се користи мозак (не, нисам рекао "мозак" него "да се користи мозак"). Увек је у шкрипцу са временом - палачинке, кајгану и макароне једе за вечеру а краставац се љушти само за рођендане.

За доручак, зна се - оне пахуљице у разним варијантама (чувајте се - то је први знак асимилације). Ручак - јесте - то сам намерно прескочио. Добро, то је, на почетку, сендвич који понесете од куће (две кришке белог хлеба, сир, шунка и зелена салата). А како време пролази и ви више немате времена да то сами направите, онда се то исто купи (по пет пута већој цени). Јесте, то је ручак, ако баш хоћете да знате. Јело? Понекад само, осим ако фирма нема кантину (а у брзим ресторанима је неких 400 динара).

Нико се не сети да направи филм о нама - да мало “погура” ту слику. Добро, има тога у неким филмовима - али нема целог филма, као о "старим добрим гастарбајтерима" (филмови као "Друга генерација" и "Туђа Америка").

ДРУГА СТВАР, коју хоћу да поделим са вама, је сасвим другачија. Одакле да почнем? Можда овако: Био сам дете. Умро фудбалер у мом граду. Млад дечко, ваља је била нека болест. Цео град се дигао да га испрати... говоранције... Направише му споменик тамо горе на гробљу - лопта у ваздуху а он је онако "пика". Леп споменик, скоро као онај Теслин испред електротехничког. Добро, мало је мањи - један је Тесла. Али тих фудбалера има много. Колико метала треба да се направи споменик за сваког од њих. (то је било “пре” - рећи ће неко).

Да не дужим – моје питање је да ли је неко-некада-негде направио споменик једном - инжењеру?

Размишљајући зашто сам ја у ствари “побегао” у иностранство, сетих се да наш човек никад не иде празних руку у цркву, госте, на свадбу, код адвоката и код лекара. Ова два последња су вероватно “допринела” том мом одласку. А да ли сте приметили да на том списку нама инжењера?

Имали смо комунизам па су "главни" били “његови металци”, па смо имали капитализам где су главни били они на "Wall Street-у". Пошто су сви они "пукли", мислим да је дошло време да, коначно, ми инжењери будемо главни. Уосталом, не морате ви да се сложите са тиме, то већ ЈЕСТЕ тако - цео свет се врти око Тесле, Била Гејтса и “Google-a”....

Да кренем из другог угла - естрадне звезде, интервјуи, целе новине посвећене њима. Знамо све: од броја доњег веша до боје постељине у спаваћој соби. А онда политичари – “цела” телевизија посвећена њима, плус “Велики брат” - 24 сата дневно ... Па где су, бре, сви ти који раде "из сенке" и омогућавају овим другим да се шепуре по медијима?!

Јесте - ја сам љубоморан. Признајем! Ето јавно тражим да се покрену новине у којима ће "главни" бити инжењери!

А ТУ ЛУДНИЦУ, КОЈУ СТАЛНО СПОМИЊЕМ, нисам “то” ја измислио - има једна књига - "Историја људске глупости". Мало је старије издање, али је тамо све већ описано. Ту књигу сам добио на поклон од мог професора аутоматике. Наиме, док сам још био студент на петој години факултета он ме запосли у свом рачунском центру. Једнога дана, из чиста мира, мени пукне слепо црево. Дође професор у посету, код мене у болницу, и донесе гомилу књига а међју њима и ту "историју". Шта сам урадио па да ми да ту књигу – непрестано ме копкало.

Читао сам књиге, опоравио се и натраг на посао. Толике књиге - размишљао сам - то ми није дао за стално, него само да прочитам. Понесем све књиге да му вратим, али професор каже "Не, то је за тебе". Ма, у реду за остале књиге, али "историју"? Не, не треба - упоран је професор. Размишљам - вероватно је неко њему "увалио" ту књигу па му је сметала у кући, и сада нашао начин да је се отараси. Добро - кажем, а у себи размишљам коме ћу да је “увалим”. Нисам је дао никоме, али када сам бирао књиге, за пут преко океана, лепо сам је прескочио. Погледао сам је значајно и стиснуо песницу победнички - "Сад’ си готова"!

Кад оно - у “белом свету” много већа лудница него у мом селу. Узалуд сам бежао.

Коментари35
db43a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bibica bobic
... koji lik ovaj ing.Dzodrdz., svaka cast, sve najbolje.
George Petrovic
Hvala svima koji su uputili komentare kao i onim pet puta po pet hiljada citalaca koji su citali tekstove. Serijal je zavrsen. Namera je bila da tekst bude satirican, a ako se nekome ucinilo da ima hvalisanja - mozda su u pravu (bilo je tu i korekcija urednistva).----Interesantan je komentar Mile Maric i on pokazuje kako su nas "skolovane" prihvatali "starosedeoci". Kada se setim tih davnih godina malo mi se najezi kosa.----A moj potpis "Dzordz" prihvatite opet kao satiru ali i kao teret koji uspedno nozim - kao onaj svetac sto je stalno vukao na ledjima veliki krst, da bi time ispastao svoje grehove.-----Sve najbolje.
Mila Maric
Covek koji ima 48 godina svoj biznis u Kanadi Machin Shap, po struci je metalostrugar i sve vreme je i licno radio te poslove, kaze da su mu se inzenjeri smucili. Prepotentno se ponasaju, znaju teoriju a kad ih pitas kako ce prakticno to neko napraviti na strugu sto su zamislili i nacrtali ne vide da je njihova zamiso ne izvodljiva. Jos iskusni metalostrugar kaze: - Njima je najlakse crtati, ali tesko im da shvate zasto im crtez "ne moze raditi".Naravno posle nauce od metalostrugara. Takodje mi kaze da mu je bilo najsmesnije kako se boje da pridju masini. Vidis ga lepo da ne zna ni da stane pored nje sav se ukoci. Ma to niste Vi, Vi ste neki inzenjer koji radi bez masina, druga "sorta". A opet Zika ( 85 god.) kaze svom sinu (koji stalno radi na kompjuteru)da Kanadu nisu izgradili kompjuteri vec garave ruke radnika strugara, mesara, gradjevinara, pa zato kompjuter ne moze doneti onu buducnost Zemlji kako to kompjuterski zanesenjaci misle da ce biti.Taj Zika sve zna ovde je vise od 55 godina, pametan sve ih je "procitao". Uostalom covek govori pored Srpskog i Engleskog i Nemacki.Cita ali vise posmatra i slusa.On bi mozda i napravio spomenik nekom inzenjeru ali onom koji u masnom mantilu radi u svom odelenju u nekoj fabrici. A te pored kompjutera smatra samo da donose nevolju i da ce ljudi zbog njih ostati bez posla. Slazete li se sa Zikom? I moj neko blizak zivi od programiranja pa ja ne smem da se opredeljujem, a kada Zika prica da kaze svom sinu sta kaze, meni nesto milo to da cujem.A vi sto mnogo hvalite napisane clanke u smislu skolskih pismenih zadataka iz knjizevnosti, malo preterujete sa ocenama, i zasto to uopste treba ocenjivati. Dosta nam je bilo ocenjivanja, nismo Bogu hvala vise u skoli. Da, nemot te da vas neko vara,mnogo(neki)nasi inzenjeri ovde kad dodju ispastaju svoje umisljenje da ce zadiviti i zaseniti Kanadjane svojim znanjem.Ima ih Kanada na izbor a samo najbolji strucnjaci dobro prodju to je istina.Ima ih sto dodju iz Srbije veoma strucnih.
Dusan Lukic
Sjajno!Knacno neko da progovori o inzinjerima.Ali je cinjenica da nisu inzinjeri bas toliko zapostavljeni,pogotovo kad se desi neka katastrofa.Kada paden avion,ili kopijuterski program neradi dobro,izinjeri su na tapetu.A o onima sto su upropastili drzave......O njima "sve najbolje"
It's a jungle out there
Prvo, Tesla je postao slavan kao pronalazac, a ne kao inzenjer. Da je bio samo inzenjer, niko nikad ne bi cuo za njega. Inzenjer, po svojoj prirodi posla je radnik, a ne nezavisni profesionalac. Kad se napravi neki veliki projekat, otvorice ga politicar u prisustvu drugih politicara. Bice postavljena spomen plca sa imenom politicara koji ga je otvorio. Tu nema mesta za inzenjere, osim ako se nesto lose desi, i ako nekog zbog toga treba oterati u zatvor. Nekoliko inzenjera su postali poznati siroj javnosti ali kao politicari. Vise njih je postalo slavno kao naucnici. Inzenjeri su zanemareni ili stradaju zato sto vrlo malo rade na svom profesionalnom obrazovanju u komunikaciji sa drugim ljudima. Njih mnogo vise zanimaju stvari nego ljudi. Zbog takvog obrazovnanja Tesla je nenamerno i nehajno pomogao mnogima da postanu milioneri, a da nije vodio racuna o svojim interesima, i zavrsio je kao finansijski propao covek. Jedna anegdota is vremena Francuske revolucijem najbolje ilustruje karakter i sudbinu inzenjera. Jednom se desilo da je revolucionarni sud osudio na smrt giljotinom jednog advokata, jednog lekara, i jednog inzenjera. Posto su tvrdili da su nevini, protestovali su tako sto su stavljeni na giljotinu sa glavom okrenutom na gore. Za ovaj slucaj pravilo je bilo da ako sekira ne padne, osudjenik biva oslobodjen. Prvo je otisao pod giljotinu advokat, i sekira nije pala. Slicno se desilo i lekaru. Onda je dosao red na inzenjera. Dok su ga oni namestali i on gledao gore u sekiru, razmisljao je o tome zasto sekira nije pala. I bas kad se dzelat spremao da povuce rucicu za aktiviranje sekire, inzenjer povika. "Stoj! Konopac ti se gore zaglavio. Zato ti sekira i ne radi". Sa takvim karakterom se mnogo cesce postaje mrtav covek nego slavan covek.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља