понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.04.2009. у 22:00 Дејан Јовић

Три корака ка нормализацији

Да би се српско-хрватски односи поправили треба учинити три ствари.

Прво, обје стране требају напокон, готово двадесет година након њена распада, „изаћи из Југославије” и окренути се својим интересима те саме себе третирати више као суверене државе него као „земље бивше Југославије”, дакле – дефиниране ривалитетом који је обиљежио посљедњу деценију прије распада.

Друго, они који утјечу на јавно мнијење требали би радити на томе да смањују предрасуде о томе како се заправо живи с друге стране границе.

Треће, људи би морали почети путовати из једне земље у другу да би се увјерили да на другој страни не живе онакви „Срби” или „Хрвати” каквима те друге приказују пропагандистички дискурси хрватских и српских националиста него далеко нормалнији људи са жељама врло сличним њиховима.

Објаснит ћу редом ова три нужна корака.

Парадоксално је да се након два десетљећа многи и даље понашају као да живимо у осамдесетима те остају „добровољни заробљеници” начина мишљења, институција и перцепција које су се развиле у тој посљедњој деценији прије распада Југославије. Као да се још увијек боре за политичку надмоћ над оном другом страном. Љубљана гледа како да постигне предност пред Загребом, односно како да Хрватску успори у њеном путу према Европској унији, а сутра ће Хрватска (ако уђе у ЕУ прије Србије и БиХ) то исто радити у односу на те државе. Таква политика „да комшији цркне крава” не води ничему и не осигурава претпоставке за мир и просперитет.

И погледи на прошлост су искривљени, јер се нисмо одмакнули из осамдесетих и деведесетих година. На обје стране се о „прошлости” говори тако да се истичу само оне бруталне (али изнимне) епизоде у којима су се Срби и Хрвати сукобљавали. Потпуно се игнорира да су Срби и Хрвати врло дуго сурађивали и то без већих проблема. Повијест српско-хрватских односа није само а ни превасходно повијест сукоба – али као да је некоме у интересу да се истиче повијест сукобљавања, а не сурадње.

У том контексту, било би корисно промовирати нови тип политике кад се ради о тзв. суочавању с прошлошћу. С којом прошлошћу? Па није ваљда прошлост српско-хрватских односа била само једна дуга хисторија сукоба. Друго, искуство других посттрауматичних ситуација сличних нашима говори да се стабилност може постићи само ако је постигнута равнотежа између „сјећања” и „заборављања” конфликтних епизода. Но, нажалост, чак и многи добронамјерни у Београду и Загребу данас инзистирају само на „сјећању” и притом као да траже да се сјећамо сукоба и злодјела које су Срби и Хрвати једни другима урадили. Те епизоде је боље заборавити, а сјећати се треба дугог раздобља сурадње. Дакле, у наше јавне дискурсе треба увести и позив на заборав.

Кад се ради о садашњости, медији у обје земље (а посебно они који су инспирирани зарадом и сензационализмом) данас пречесто приказују ону другу страну истичући само инциденте или оне догађаје који друге приказују као лунатике, монструме и непоправљиве шовинисте. Није да Срби и Хрвати таквих немају – имају их и превише. Но, питање је јесу ли управо такви репрезентативни за два народа. Чак и неки добронамјерни заправо раде „медвеђу услугу” процесу „нормализације”, тиме што о „својој” страни пишу као о „фашистичкој” или екстремнонационалистичкој – а то једноставно није истина.

И коначно, у обје земље тренутно постоји увјерење да је из неког разлога или опасно или потпуно неразумно путовати у другу – иако за путовање не треба виза. Хрватски службени дискурс и даље инзистира на томе да је Хрватска веома напредна у односу на Србију: да је одмакла далеко напријед у смислу демократизације и модернизације, да је на прагу Европске уније, и да би била велика и непоправљива неправда да Србија и Хрватска истодобно уђу у ЕУ. Дакле, створена је (по мом мишљењу потпуно неоправдана) идеја о томе да је Србија и даље на неуспоредиво нижем ступњу развоја од Хрватске. На другој страни, чини ми се да у Србији постоји широко распрострањена перцепција да је сваки Србин у Хрватској егзистенцијално, физички и на сваки други начин у опасности. То је, такођер, неточно.

Једном кад се постигне напредак у ове три ствари, предрасуде ће се смањити – а тиме ће се смањити и страхови од оног другог, криво представљеног или непознатог. То је предувјет пуне нормализације. Срби и Хрвати не требају се ни вољети ни мрзити – довољно је да само живе у миру и пријатељству као два нормална сусједна европска народа.

Професор на Универзитету Стирлинг у Шкотској, аутор књиге ,,Југославија, држава која је одумрла”

Коментари26
e6861
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

predrag milovanovic
Boris@. Vreme najbolje leci sve. Nisam skolovan za diplomatu ali sam skolovan dovoljno da mogu bar da zagrebem u ono sta me oduvek privlacilo, a to je covek i njegova slozenost i protivrecnost. Taj kompleks uzvisenih i nekad i previse umisljenih osobina je za mene neizrecivo teska misterija i sve sta slikam, radim, crtam , piskaram i mislim, sve tezi u taj nekonacni mrak, tamo negde gde je skoro zabranjeno ali vuche um da se upusti i u takva iskustva. Ne mislim da ste u pravu kad bi sve zaboravu, jer covek i ovako ima mnogo zatrpanog, znate kad bi se osvetlilo zlo koje nam se desilo izasla bi glupost svih nas, glupi smo i ja ne vidim pobednika u svemu tome. Koliko ce svet ljudskih interesa i razvoja svesti da uslovi bolje komunikacije medju nama , ostaje da vidimo?, ja ne verujem u nove podele teritorija( autonomije , nove nacionalne zajednice...) jer to jednostavno ne moze da opstane u svemu sta nam nudi svet planete u narednim vekovima, a moze se desit da ce lokalna elita jos dugo da muze iz kolektivne gluposti i da coveka podvodi pod red koji ga jasno stavlja u tor, marvu cini od onoga koga je priroda nagradila svescu. Tako da posle ovih kratkih i nesredjenih misli, ostaje moja zelja da se negde sretnemo i nekako shvatimo da smo se ovde jednom prepisivali i da nastavimo ovu temu do dubljih i jasnijih argumenata i u obostranoh zelji da na kraju i izblamiramo heroje i pobednike i naravno da jad ne uzme vlast nad srcem nego malo ironije i trunka cinizma nikad ne skodi za takve teme , koje nikako ne treba zaboraviti, ali ni brkati po tudjoj rani a svoju drzati previjenom, mi smo ispali glupi, ja to shvatam , ne znam kad ce ostalima to biti jasno ili da li ce ikad biti?
Krajišnik u egzilu
Boris , 11/04/2009, 23:15 Mrdnuo sam, evo iz Zagreba gdje sam živio 23 godine u Novi Sad, sada već 16 godina. Nema svrhe vama ništa obrazlagati. Nije mi to prvi put na ovim forumima, a ni u realnom životu. Ja (mi Srbi) mrdamo, a vi Hrvati kod svoje kuće.
Boris
Krajišnik: možda stvarno ima takvih slučajeva, ali ima i toga da su se ljudi vratili i žive na miru. Ima, također, i slučajeva da Krajišnici ne pomišljaju na povratak, nego su se jednostavno snašli tu gdje su i ne žele nazad. Svatko treba da se vrati ako želi, ali i da ima pravo da se ne vrati ako ne želi. Isticati treba pozitivne primjere, a ne samo pričati o tome kako bi formiranje autonomne pokrajine bilo neko rješenje, i kako su Hrvati krvoločni, i da se s njima ne može živjeti. Ne znam kako mislite da na jednoj strani tražite da se Srbi vrate, a na drugoj mislite da im tamo nema života. To ne ide jedno s drugim. Širenje defetizma i življenje u ratnoj prošlosti ničemu ne vodi. Mrdnite malo u svom životu naprijed, a ne samo da kukumavčite i prebacujete odgovornost na druge. Ja to ne kažem iz zle namjere, nego zato što ne vidim nikakvu budućnost u tom stalnom pesimizmu, i u vječnoj okrenutosti prema prošlosti. Šta je bilo, bilo je, i Srbi su Hrvatima i Hrvati Srbima radili zlodjela, ali niti je to bila cijela priča, niti treba živjeti u tome. Mrdnite malo i gledajte prema naprijed. Čovjek vam to fino kaže, i to kao Srbin iz Hrvatske, ali vi nećete da primite tu poruku i još ga napadate. Ne valja vam što govori srpsko-hrvatski tj. hrvatski sa pojedinim srpskim riječima, ne valja što poziva na suradnju, ne valja što vas ohrabruje da gledate unaprijed. E pa dobro, onda živite u tim svojim ratovima, ako vam tako više odgovara.
Krajišnik u egzilu
Boris iz Zagreba , 10/04/2009, 17:44 Pa o tome se i radi, jadni čovječe. Nema autonomije za Srbe jer nema više Srba. Rješeno! I sada treba da ne pričamo o tome jer Hrvatska nema potrebu. Nitko je ne tjera da se urazumi. I dalje vrši pritisak na mlađu populaciju tzv. tajnim optužnicama protiv pripadnika krajiških oružanih formacija, koje su legalne koliko i hrvatski ZNG. Također, na vojne obveznike, dakle momke stasale za vojsku, podižu se optužnice ili ih hapse prilikom ulaska jer se nisu odazvali regrutaciji (novačenju, kako vi kažete). Sve se radi da se Srbi, a pogotovo mlađi nevrate. I sada tamo neki dr. Jović i Boris (zakleo bih se da ste djelomično Srbin) dijeli lekcije kako bi se Srbi trebali ponašati. Kakvo kratko pamćenje, kakavo licemjerstvo koje graniči sa cinizmom?!
Boris
Gosp. Milovanoviću - koliko sam razumio g. Jovića, on ne predlaže da se uopće ne priča o tim temama, nego da se nađe mjera između sjećanja i zaboravljanja. Tako sam ga ja shvatio. Ako želite svakodnevno da govorite o užasima drugog svjetskog rata ili ovog zadnjeg rata, stvorit ćete generacije koje žive u ratovima. Ne vidim kako to doprinosi suradnji dvaju naroda. Kao što i sami kažete - rana je možda stvarno duboka, ali ne vidim koja to rana može ikada zarasti ako se po njoj stalno kopka. Pustite je da zacijeli.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља