среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 10.04.2009. у 22:00 Јелена Кајго

Путеност и филозофија у игри

Сцена из балета (Фото Ж. Јовановић)

У наставку Београдског фестивала игре на сцени „Сава центра” наступио је Балет Сао Паула. Једна од водећих плесних компанија Јужне Америке представила се први пут београдској публици са три остварења – два су дела гостујућих кореографа, а једно је балет познатог бразилског кореографа Фернанда Бонђованија.

Први кратки дует – „Језеро”, рад је италијанског кореографа Сандра Борелија, рађен на музику из балета „Лабудово језеро” Чајковског. Чувени па де де из овог балета сада је сасвим модернизован, на сцени су два лабуда чија игра нагиње благој карикатуралности, сасвим блиска анималном свету, нагонска и чиста. Стилски слична радовима чувеног Маца Ека. Играчи играју гипко, сливено, допадљиво, а Борели често за њих проналази врло маштовита решења. На крају кореограф прави изненађење, чује се пуцањ, један лабуд пада погођен а други га пригрли, инстинктивно и једноставно, креирајући сасвим ненаметљиво врло потресан призор.

Уследило је дело „dualidade@br” португалског кореографа Гагика Исмаилиана, рађен на фадо музику више аутора. Овај балет, баш попут фадо музике, носи у себи обиље страсти, носталгије, неостварених чежњи... Кореограф креира узаврела, драматична трија и дуете, покрети који се нижу су брзи, сливени, поткрепљени бројним атрактивним подршкама. Играчице виртуозним, лаким скоковима прелећу из руку једног у наручје другог партнера, онда проклизавају сценом, па су поново у ваздуху, спусте се на под тек за тренутак да би извеле неку сливену плесну фразу, а онда се поново вину у висину... Машта Гагика Исмаилиана не јењава током читавог комада, не понестаје му инспирације, већ низови екстатичних плесних фраза отварају скривене просторе људске путености. Све је код овог кореографа телесно, осећајно, еротизовано, а играчи на најбољи могући начин својом вештином и изражајношћу допуњавају његове замисли. Иако се често бројним преметима и акробатиком, онда популарном музиком и црвеним костимима, Исмаилиан опасно примиче форми спектакла и комерцијалног сценског приказа, он ипак увек успева да се неким једноставним, занимљивим решењем, врати на прави пут.

И на крају „Подела” – балет на музику Мана Бапа, у кореографији Луиза Фернанда Бонђованија, једног од водећих бразилских кореографа који је у својој играчкој каријери сарађивао са Еком, Форсајтом, Нахарином..., и чији су утицаји присутни у његовом раду.

„Подела” је потпуно апстрактно сценско дело занимљивих плесних форми инспирисано „Аристотеловом теоријом поделе”. Није у потпуности јасно на коју теорију је кореограф мислио – вероватно на опште принципе мишљења – односно основе Аристотелове Логике – својства предмета и њихову биваленцију. Нешто може бити или бело или црно, тело не може бити и не бити у исто време, не могу се извести истовремено два покрета, и слично... Играчи су овде веома успешно приказали захтеван Бонђованијев стил игре – час сведен, час енергичан, на моменте безличан на моменте врло изражајан, некада вођен геометријском логиком, некада препуштен интуицији и импровизацији. То је модеран плес, уклопљен у модеран сценски дизајн – геометријске, шематизоване линије доминирају на сцени у виду паноа, трака, преграда... Кореограф се поиграва и са светлом, некада га поставља у контру, некада играчи на сцени манипулишу са њим..., а све то чини да плес делује необичније и комплексније.

Веома добар одабир комада учинио је да се Балет Сао Паула врло успешно представи београдској публици, која је могла да осети у првом делу сву атракцију плеса у његовој путености и заносу..., али, са друге стране, и промишљен, интелектуални приступ плесу који има своју занимљиву, сведену естетику, као и одређена филозофска упоришта.

Коментари0
3e504
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља