среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:48

Пробно пребројавање Београђана

субота, 11.04.2009. у 23:59
До 15. априла пописивачи ће покушати да сазнају колико је Београђана (Фото Д. Јевремовић)

Треба ли Београду лаки или тешки метро, колико је линија ГСП-а потребно да саобраћаја кроз неки део града, где ће бити изграђен стамбени блок, да ли је у близини зграда могуће саградити трафо-станицу или да ли ће бити изграђен мост – не зависи само од новца. Када су пре неколико година Јапанци хтели да финансирају изградњу ћуприје преко Дунава, интересовало их је да ли ће у Панчевачком риту бити подигнуто насеље, јер без људи мост не би имао готово никакву сврху. Једна од битнијих компоненти сваког пројекта јесте колико становника живи у ком делу престонице. Одговоре на ова питања покушаће до 15. априла да добију пописивачи који ће методом случајног узорка покушати да израчунају колико у Београду станује људи.

Радмила Вићентијевић, начелница Одељења статистике становништва, привредних и друштвених делатности из Градског завода за статистику и информатику, објашњава да се пробни попис становништва спроводи увек две године пре главног пописа. То се ради јер је потребно припремити и проверити методолошка упутства, решења за спровођење пописа становништва, домаћинстава и станова, тестирати припремљене обрасце, сагледати колике су границе пописних кругова, улице и кућни бројеви које пописивач мора да обиђе и обави пописивање у року од 15 дана…

– Један од важних циљева пробног пописа јесте и сагледавање могућности за идентификационо повезивање пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године и пописа пољопривреде, с обзиром на то да се попис пољопривреде није спроводио на територији Србије од 1960. године. Морамо да знамо у ком смеру ће се кретати број становника у граду. Узорак испитиваних је репрезентативан јер ће бити анкетирани случајно одабрани суграђани и што ће обухватити и градска и сеоска насеља у Србији. Пробним пописом биће обухваћено око 5.000 домаћинстава и око 12.000 људи – истиче Вићентијевић.

Она додаје да се пробним пописом тестира и питање о инвалидитету или оштећењу код особа у намери да се, уколико се покаже за сврсисходно, направи регистар инвалиднихлица у Србији.

Према последњим подацима у Београду живи више од 1.700.000 грађана који имају статус сталног становништва што значи да су статус регулисали пријавом стана и личном картом. У односу на претходни попис, којим је око 136.000 избеглих са Косова и Метохије третирано као привремено присутна лица у Београду, велики број њих се определио да трајно овде остане. Такође је и добар део прогнаних са територије бивших југословенских републикато исто урадио, па самим тим је кроз такав прираштај Београд увећао број становника. Због тога се очекује да ће за две године званично у Београду живети око 150.000 људи више него на последњем попису.

На тај начин се објашњава како се број житеља главног града повећава иако је последњих година регистрован негативан природни прираштај. Уколико би се само ови подаци посматрали онда би у Београду сваке године било мање за 4.000 људи. Упркос томе, захваљујући доласку „трбухом за крухом” становника из готово целе Србије, али и Републике Српске, у престоници годишње има чак 11.000 становника више.

– Често се говори да у Београду живи два милиона становника, али тај податак није исправан. Тачно је да се свакога дана у Београду налази више од 60.000 особа којезбог школовања овде бораве. Такође, у главни град дође и неколико десетина хиљада људи на лечење или у посету рођацима. Овељуде треба рачунати када се раде пројекти комуналних система или трговачка инфраструктура, јер се они у градузадржавају од неколико дана до неколико година – истиче Вићентијевић.

Наша саговорница напомиње да домаћинства у која буду ушли пописивачи са овлашћењем,већ треба да имају припремљене податке о члановима који су тренутно одсутни или који раде до касно у ноћ, како би подаци за таква лица, а које даје други члан домаћинства, били што исправније уписани у пописни лист. То значи да би морали да имају записан датум рођења, њихов матични број, занимање, школску спрему и општину школовања.

– Потребно је и припремити податке о поседовању пољопривредног земљишта и сточног фонда за све чланове домаћинства, без обзира на то да ли станују на општини Савски венац или у Лазаревцу – закључује Радмила Вићентијевић.

Д. Спаловић


Коментари11
a9368
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Чињеница
Bender , 14/04/2009, 12:25 ...ustava koji pripisuje nekakvo "sluzbeno pismo".. - Српски језик и ћирилица нису "некакви језик и писмо" него, по члану 10 Устава Србије једини службени језик и писмо у њој. Ви не одговарате на чињенице које вам се добронамерно нуде, него само изливате нетрпељивост према нечему што је 10-вековна језичка, културна и државотворна чињеница.
Bender
@промислите: Upravo se zabelezava danas, kada se sve zivo cirilizuje, i to nasilno, pocev od nepravednog i nepravicnog ustava koji pripisuje nekakvo "sluzbeno pismo", u zemlji u kojoj gradjani koriste jezik koji koristi DVA standardna pisma. I onda neko kaze da "obrnuto nije zabelezeno"
промислите
Bender , 14/04/2009, 09:26 Ma ne moze niko nikome da zabrani ni privatno ni zvanicno da se sluzi SVOJIM pismom ... - Питајте о томе Србе у Хрватској, где под неформалним притиском мењају своје писмо чак и на надгробним споменицима! А биће тако и у Црној Гори за коју годину. Много је примера наметања латинице и/или забране ћирилице (НДХ, Аустроугасрска, СФРЈ), а обрнуто још није забележено.
Срђан Ђорђевић
@Неуређена држава. Подржавам замисао да је латиница једноставно избаци из употребе. То је добра замисао. Шта ће нам?
Bender
@неуређена држава: Ma ne moze niko nikome da zabrani ni privatno ni zvanicno da se sluzi SVOJIM pismom - latinicom. Zaboravite na to sto zelite - da "cirilizujete" sve. Od toga nema nista. U svetu postoje X jezika koji koriste dva, pa i vise pisama, i srpski jezik nije po tome jedini. Uredjenje drzave sa ovim nema mnogo veze, vec je u pitanju jedino Vasa intimna zelja - da se prestane sa koriscenjem latinice i predje iskljucivo na cirilicu. Medjutim, u 21. veku, vase misljenje je isto "jako" kao i moje i kao i misljenje bilo kog gradjanina, tako da ako se pojavi odredjen broj gradjana koji pisu latinicom, na vama je da to samo prihvatite i nastavite sa zivotom. Idite na google i ukucajte "srpska latinica" i tamo cete naci vise podataka o svemu ovome.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља