петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Пазите на мостове

субота, 11.04.2009. у 22:00
Горан Митић

Ниш – Воз је 12. априла 1999. године са 15 минута закашњења кренуо са главне нишке железничке станице ка југу Србије. Крајње одредиште било је Ристовац. За командним пултом у локомотиви, која вуче невелику композицију су Бобан Костић и Горан Микић, Нишлије. Њих двојица заједно су завршавали школу за машиновође у Београду и делили собу у престоници. У Зајечару су, кажу, један другом „крали“ време и тако војничке дане чинили краћим и подношљивијим. Тешко почиње разговор у железничком ресторану о несрећи и данима агресије НАТО.

–У размирици каква је рат, кондуктер не тражи карте и не пребројава путнике. Нико вам тачно не може рећи колико је људи погинуло. Слика воза погођеног пројектилима НАТО обишла је свет, и кад ништа не пише испод ње, зна се да је то оно из Грделичке клисуре. Путнички вагони су били пуни, било је жена, деце...

Застају у причи. Бобан и Горан пребиру по глави, траже праву реч, муче их, и после целе деценије, слике погинулих крај железничког моста, призор угљенисаних тела на обали Јужне Мораве.

Зашто, питају гласно? Кошмар остаје и многа питања су без одговора, јер „озледе душе често су веће од рањеног тела“.

(/slika2)–Несрећа се не може предвидети, али слутили смо је –осмелио се Горан да настави разговор. Подсећа Бобана да су, излазећи из Ниша, причали како гуме поред мостова не треба палити – мислили су тада да се тако авиони само лакше навуку на мету.

Бобан се сећа како их је отправник возова у Врању, дан или два пре несреће, испратио из станице уз упозорење: „Возите, али пазите на мостове!“

Када је прва ракета погодила други вагон, воз је поскочио, а први вагон и локомотива су се откачили, па их је детонација одбацила на стотинак метара од осталог дела композиције.

–У опасности реагујете инстинктивно. Пођем да видим шта се догодило, а онда ме је ударио високонапонски кабл... чујем Горана и његово упозорење да иде друга ракета – казује Бобан.

Други пројектил погодио је друмски мост и тада је Горан рањен. Преживели искачу из вагона, јауци, запомагања, људи траже помоћ... прва помисао, додаје Бобан, била му је како ће без Горана кући, у Ниш, како да се суочи са погледима његових најближих.

Њих двојица слажу се да је онај који је послао пројектиле са неба, могао јасно да види шта гађа – све остало је само прича, правдање, медијска манипулација, умиривање савести због убијања цивила. Забога, кажу, следећа је погодила трећи вагон, четврти пројектил пао је опет на друмски мост. Биланс на лицу места, присећају се, био је девет лешева и много делова људских тела – и дан-данас се многи још увек воде као нестали. Тог, 12. априла, поподне, објављено је да је у лесковачкој болници примљено 16 рањених људи...

Горан свих ових 10 година у бутини носи гелер величине нокта. Њега су рањеног одмах пребацили до Дома здравља у Предејану.

–Стижемо тамо, а у болници дежура неки млад доктор, уплашио се више него ми. Сав успаничен, саопштава нам да он никада није ушио повређеног човека. Срећом, нашли су другог, кад оно, испоставило се да је гинеколог – говоре Горан и Бобан, па сада већ претичу један другог у причи, да једва разазнајемо ко је ту ко и шта, заправо, радио.

–Није то било неко умеће, али је помогло да зауставимо крварење – додају док им смешак помало растерује суморне слике грделичког масакра.

Двојица машиновођа нису никада после грделичког страдања сели за командни пулт воза. Затекли смо их у станици на Црвеном крсту где раде као надзорници локомотива. Данас тачно у 11.40 опет ће бити на страшном месту где се пре 10 година, у возу број 393, гинуло под бомбама НАТО.

Д. Јанковић


Коментари2
5ca66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Kankaras
I posle svega Havijer Solana je sacekan crvenim tepihom u Beogradu a nase teniserke se slikaju sa Klintonom.Nas narod ima stvarno kratko pamcenje.
Драган Ковачевић
Запад? Европска Унија? НАТО? Улазак у било коју од ових и сличних творевина је шамар мртвима, пљување на сопствену проливену крв: Први светски рат, Други светски рат (бомбардовање на почетку и на крају рата), "демократско" бомбардовање "демократског" запада 1999! Непрекидно пљување најближег и јединог нашег рођака - Русије Боже помози нама слепима да прогледамо!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља