петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Споменик жртвама из воза

Аутор: М. Момчиловићнедеља, 12.04.2009. у 22:00

Лесковац – Поводом десетогодишњице бомбардовања НАТО међународног воза Београд – Солун, јуче је код железничког моста на улазу у Грделичку клисуру одржана комеморација којој су присуствовали представници Железница Србије, војске, града Лесковца и околних места, као и породице настрадалих. Генерални директор Железница Србије Милован Марковић и градоначелник Лесковца Слободан Коцић открили су споменик на којем је уклесан натпис: „Не треба се бојати људи, већ нељудског у њима”.Тачан број жртава није утврђен, а претпоставка је да је погинуло више од педесет путника.

– Пре десет година, овде се догодила стравична несрећа, нешто најстрашније што памти савремена историја, нешто што је директна последица људског безумља и одлуке која је довела до страдања недужних људи зарад нечијих стратешких циљева. Нема објашњења које може оправдати тај срамни чин и тако срамну одлуку, рекао је Милован Марковић, генерални директор Железница Србије.

Он је подсетио да је током осамдесет дана непрекидног бомбардовања НАТО, Железница Србије као привредни субјект нападнута на 260 места, погођено је и уништено 310 објеката – пруга, мостова, тунела. Штета је процењена на две милијарде ондашњих марака, али посредна штета се никад не може проценити, јер је пуно људи остало без посла и уништена је инфраструктура железнице.

Венце на новооткривени споменик положиле су делегације Железница Србије, града Лесковца, борачких организација, политичких странака, као и породица које су изгубиле своје најмилије.

Минутом ћутања одата је пошта недужним жртвама, а затим је преко моста прошао воз уз једноминутни писак сирене.


Коментари4
4a5aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bodler
Srbija je nesrecan slucaj.
Tamara
"Пре десет година, овде се догодила стравична несрећа..."??? Pre deset godina dogodio se stravičan zločin! Dokle s tim eufemizmima i ulizivanjem zločincima? Valjda neko misli da su to gospoda? Još uvijek se sjećam kako je onaj portparol Nato pakta, Džejmi Šea, često na konferencijama za štampu, a nakon što bi ga upitali o jedinstvenom otporu srpskog naroda, koristio neku englesku izreku da "ima više načina na koje se može oderati mačka". Možete li uopšte zamisliti iz kakve je sredine i među kakvim ljudima nastala ta izreka?
Mladen Mladenovic
Već deset godina, na godišnjicu ZLOČINAČKOG NAPADA na Srbiju preživljavam svaki zločin, kao i onda kada nas je "Milosrdni andjeo", voljom grupe ODMETNUTIH DRŽAVA, posetio i počeo da seje smrt, bez ikakvog reda i smisla. Ginuli su najviše civili, deca, žene, stari i iznemogli. Rušene su bolnice, pekare, trafostanice, mostovi i sve to je, odmah potom, proglašavano LEGITIIMNIM CILJEM. Vampirskim likovima i šištećim glasovima, glasnogovornici ZLOČINAČKE ORGANIZACIJE NATO, preko RATNOHUŠKAČKIH I POTKUPLJIVIH zapadnih medija, pokušavali su da nas ponize, zastraše i vrate u kameno doba. Pretili su, kako će nam oduzeti OSMEH, kako će nas poravnati KAO TEPSIJU. Deset godina u našim podsećanjima i oplakivanjima nevino stradalih, pokušavam da uhvatim pravo ime za ove nevidjene masakre nad ljudima i totalnu destrukciju infrastrukture ali, bez uspeha. Niko ovo ne sme da nazove pravim imenom: ZLOČIN I ZLOČINCI. Zašto se koriste razni eufemizmi za SUROVOST stranih zavojevača, koji su Srbiju nelegalno i nelegitimno, na njenoj suverenoj teritoriji, uništavali desetak godina ? Zašto se njihovi ZLOČINI opisuju terminima koji "mogu da bidnu al ne moraju da znače" ? Kome je stalo da FALSIFIKUJE najstrašniji deo naše novije istorije ? U čiju korist ? Da li je SRPSKIM ZVANIČNICIMA zabranjemo da, bombardovanje RTS-a, ovoga voza, kolone izbeglica u Djakovici ili, ubistvo male Milice i hiljade drugih, nazove pravim imenom : ZLOČIN ? Da li mi NE ZNAMO ko je i po čijem nalogu bombardovao Srbiju ? Da li je ovo deo naše sramne igre, kojom, zapretanjem naše svesti i savesti, pokušavamo da, na našu stranu, pridobijemo dojučerašnje dželate ? Možda je to opravdano sa strane "viših državnih interesa" ali, nije opravdano sa strane nevino postradalih u ovom vozu. Nije fer prema onom ugljenisanom lešu, gurnutom niz ledinu, da ga posmrtno lažemo i brukamo ? Dugo smo pratili let ovog pilota, jednog iz eskadrile "andjela". Njegove i njihove namere su bile jasne: UBITI. Zašto se izvrgavamo samoponiž
niko
zasto nije pozvan ambasador amerike ,najveceg prijatelja srbije?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља