петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:53

БАНКАРСКИ РАЈ

Аутор: Небојша Катићуторак, 14.04.2009. у 22:00

Банке у Србије годинама наплаћају највеће каматне марже, а да при томе плаћају најнижи ефективни порез на добит у Европи. Таква каматна политика је огроман терет за грађане и привреду. Истовремено, порез на добит банкарског сектора занемарив је допринос буџету Србије.

Док сукаматне стопе светских валута у сталном паду и налазе се на најнижем нивоу у последњих неколико деценија, у Србији је тренд супротан. Када светске каматне стопе падају, српске банке подижу своје марже и тиме надокнађују пад базних (либор, еурибор) стопа. Домаћи дужник је увек на губитку.

Каматне стопе у Србији су у просеку бар двоструко веће од оних у Хрватској или Мађарској, на пример. Према последњим расположивим подацима, просечна каматна стопа достигла је ниво од спектакуларних 21 одсто годишње. Просечна каматна стопа накраткорочне кредите становништву порасла је на бесрамних 57 одсто.

С друге стране, номинална стопа пореза на профит је 10 одсто и једна је од најнижих у Европи. У Србији,земљи финансијских чуда, банке не плаћају ни то. Ефективни порез, онај који заиста стигне до буџета Србије, знатно је нижи од 10 одсто. Користећи бесмислене пореске погодности многе банке, поготово оне највеће, годинама нису плаћале порез. Управо се у пореској сфери најјасније сагледава лудост система, али и систем у тој лудости. Илустрације ради, банке у Хрватској плаћају порез по стопи од 20 одсто. Слична је ситуација и у осталим земљама у окружењу.

Овакве погодности за банкарски сектор могуће су само уз подршку српских економских власти и уз „интелектуалну” подршку стручне јавности која не види апсурде финансијског система или се бар прави да их не види. То дирљиво разумевање за интересе банкарског сектора има дугу предисторију.

Србија се необјашњиво лако одлучила да угаси домаће банке и да банкарски систем препусти странцима. То није било довољно, па је и одличан (државни) платни промет, као и приход од њега, галантно пренесен на банке. Банкама је затим омогућено да готово све кредитне операције обављају (ефективно) у страној валути. Тиме је обесмишљено постојања динара, а сви валутни и каматни ризици преваљени су искључиво на привреду и грађане.

Када је привреда потонула под теретом дугова, влада је прискочила у помоћ и на буџет превалила део приватног каматног терета. Зачуђујуће је да држава при томе није захтевала снижење каматних стопа. Напротив, она буџетским новцем помаже да каматне стопе остану на високом нивоу. Ове мере ће се вратити Србији као бумеранг. Буџет је у дефициту, па ће сваки динар или евро који држава данас плати банкама за субвенцију камата, подршку „пунту” и сл. грађани и привреда сутра враћати кроз раст пореза. Ако порези не буду расли, буџетска издвајања за школство, здравство, социјална давања, за инвестиције у инфраструктуру итд. додатно ће се смањивати.

ИНародна банка Србије (НБС) својом монетарном политиком обилато помаже банкарски сектор. Експлозивни прилив шпекулативног банкарског капитала је довео до вишка новца у оптицају и до перманентног инфлаторног притиска. Монетарни инструменти за неутралисање тог вишка новца могу шпекулативни капитал казнити, али и наградити. Подизањем стопе обавезне резерве, на пример, шпекулативни капитал се кажњава, а његов прилив дестимулише. Опредељење НБС било је другачије, па је изабранинструмент којим се шпекуланти награђују. Кроз тзв. Репо-операције вишкови новца се повлаче из система, али на тако повучен некорисни новац НБС плаћа огромну камату. У последњих годину дана та камата се кретала између 16 и 19 одсто (ефективно), па су банке капитал радосно уносиле у Србију. На гусарској финансијској сцени транзиционих земаља, репо-операције су прескуп механизам за неутралисање шпекулативног капитала. Цену ће у крајњој инстанци поново платити буџет, дакле грађани и привреда Србије.

Нужна реформа српског пореског и монетарног система захтева време, али се неке мере већ сада могу предузети. Ако је влада, притиснута ММФ-ом, смогла храбрости да смањује плате и отпушта запослене, морала би скупити храброст и да коначно дирне у банкарске профите. Увођење додатног пореза за банке, од нпр. 10 одсто, уз укидање било каквих пореских повластица банкарском сектору морале би бити прве мере за помоћ празном буџету. Додатна, разумна мера била би лимитирање каматне стопе које банке могу наплаћивати клијентима. Држава мора заштитити своје грађане и привреду – не од тржишта и његових закона већ од антитржишне самовоље домаћих монопола и картела. www.nkatic.wordpress.com

Финансијски консултант


Коментари90
afcdd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

okolo naokolo
Ali Sasa 01, 15/04/2009, je u pravu. G. Katicu, pa to je vaznija tema od toga kako posle tog unistavanja izgleda 'bankaski raj'. Cak i da ga ukinu, to je sporedna tema. Zarko zelim da vidim pravi Sindikat u ovoj zemlji, Pravosudje, strucnu javnost koja ce se postovati. To ce biti prave vodje ovog naroda. A mnogi "demokratski" bi trebalo da budu kaznjeni za politiku unistavanja drzave koja im je bila poverena a ne da jos primaju penzije za 'rad' ili se premestaju sa funkcije na funkciju. To ce biti prava reforma ove drzave.
zec u grmu
Sto su onda unistili nase banke? Sto ne bi nase banke profitirale u ovakvom sistemu, a ne strane?
stojan nenadović
Poštovani gospodine Demi, pretpostavljam da je g. Mladen, Mladen Banjac, koji je u časopisu "Nova srpska politička misao" objavio članak "Pravi novac je nekrditni novac", ali ovde nije upotrebio reč nekreditni novac. Šta je nekreditni novac možete saznati ako na Google-u upišete nekreditni novac ili noncredit money. Nekreditni novac je novac koji u opticaj ulazi kao poklon, dok sada novac u opticaj ulazi kao kredit koji treba da se vrati uvećan za kamatu. Kina poklanja novac svojim građanima. Od kad je počela da emituje nekreditni novac Kina je za kratko vreme, od zemlje koja jedva da može da prehrani svoje stanovništvo, postala najmoćnija drzava na svetu. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; Ako se novac pušta u opticaj po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje, a proizvođači dobijaju više nego što je to sada u sistemu kreditnog novca gde i kredit i kamata ulaze u cenu, čega kod nekreditnog novca nema. Sa nekreditnim novcem svi dobijaju: kupci, prodavci i drzava. A inflacije nema.
mp
vratiti vlasniku; poslednje slovo je bilo izostavljeno zbog ogranicenog prostora za tekst;
mp
@ Gospodin N. Katic.Obecala sam da cu detaljnije prokomentarisati vase pisenje i evo: I dalje mislim da ste temu o bankarskom raju dotakli sa zakasnjenjem, . Raspad srpskog bankarstva posle 10 godina izolacije iz svetskih tokova ( namerno ucinjeno) nije za mene voda ispod mosta, jer nismo rekli javnosti zasto je to bilo lose resenje i ko je odgovoran. Nismo nista naucili a izgubili smo domace bankarstvo sto je bilo nedopustivo; u stvari u Srbiji danas oni koji nisu nasli najbolja resenja sem da rsture se "setaju" sa funkcije na funkciju, vise nisu u javnim finansijama, otisli su u druge resore. Vlada u Srbiji i ne postoji radi naroda nego radi pojedinaca. Sada kada je kriza samo uvecala sve strukturne probleme u privredi a tako i u bankarstvu, svi "kukaju" skupo je, odlaze milijarde iz zemlje, privreda ne funkcionise. Pa ceo sistem ne funkcionise --ja i ne znam odavde iz NY kako Srbija zivi u nekom sistemu koji jeste polu haos. Slazem se sa Vasim predlozima pre svega sa idejom da nikako iz osiromasenog budzeta ne treba pokrivati razlike u prihodima radi visokih kamata -- to je vrlo opasna greska; takodje koliko Srbija moze da snizi kamate u ovom momentu? sto bi bilo u interesu privrede i naroda. Takodje me cudi da je nekom uopste palo na pamet da oporezuje "srednju klasu"; koje gotovo da ne postoji u Srbiji --vecina je napustila Srbiju i zivi na drugim mestima. Ne mozemo oporezovati one kojih nema; Nalazenje adekvatne poreske stope za bankarsko poslovanje u Srbiji je u interesu vecine --nije u interesu banaka koje posluju u Srbiji, mora se naci snaga da se poreske stope a banke podignu, ali ne previse. Takodje se slazem da je potrebna sto hitnija reforma u javnim finansijama i NBS-u. I na kraju ja imam mnogo radikalnije ideje o naplati poreza i pokrivanju rupa u sadasnjem budzetu; smatram da treba pozvati one koji su ranih devedestih uzeli drzavni novac i njime se "posluzili" na privatnim off shore racunima; novac sada treba vratiti vlasnik

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља