субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 15.04.2009. у 22:00 Милка Лучић

Оклеветани Андрић

Судећи по разним немилим догађајима широм бивше СФРЈ, изгледа да се страсти нису још смириле. Новине и телевизијске вести пуне су „непријатеља”; стварних или измишљених злочинаца; оних који су нижа раса у односу на друге, као што се уочи Светског дана Рома у Београду догодило да их иселе из картонских кутија, а потом да их нагрде нове комшије, кад је град Београд поставио прве контејнере за људе који су се нашли на улици. Као да је то предосећала, уочи концерта у Центру „Сава”, Есма Реџепова је у једној реченици све рекла: „Голи долазимо на свет, голи одлазимо из њега!?” Ако безимени Роми доживљавају невиђено шиканирање, шта онда да очекује појединац, па макар се он звао и Иво Андрић? Имам џамије краља Фахда у Сарајеву прогласио га је ни више ни мање него „четничким идеологом”. Брзо су стигли демантији и извињења из званичне муслиманске заједнице да је то лично мишљење једног човека. Нажалост, није то први пут да Андрић и његово дело, за које је добио Нобелову награду за књижевност, буду предмет најгорих напада. Ибрахим Ругова га је осамдесетих година прогласио неподобним да буде у школској лектири, јер је заговорник мржње и истребљења Албанаца на Косову и Метохији. За време рата (1991) у Вишеграду Мурат Шабановић је срушио његов споменик и све делове бацио у Дрину. Кад би неко поменуо магијске разлоге, ужаснуо би се шта се иза такве намере крије. Много раније, филозоф Мухамед Филиповић обрушио се на мртвог Андрића као највећег непријатеља, тада још јединствене Босне и Херцеговине.

Ако нас памћење не вара, ниједан наш писац, и то један од највећих, није доживео да буде предмет толике мржње и омаловажавања.

Јесте се Андрић пре Другог светског рата бавио политиком, био чак наш амбасадор у Берлину кад је потписан Тројни пакт, а потом нас Немци напали, али ни тада није издао свој народ. На понуду да се не враћа у Краљевину Југославију, он је одлучио да се врати кући, сумњичен за време рата и од Немаца и од партизана, који су пажљиво пратили његово кретање између Београда и Соко Бање. Нико није помислио да је као и многи други могао да погине, било од немачког, било од тзв. савезничког бомбардовања.

С ретком смиреношћу, која не краси људе у овим крајевима, одбио је да се његова књига за време рата штампа у чувеним плавим корицама Српске књижевне задруге; ретко се шетао, али је зато своја главна прозна дела написао баш за време тих ратних година. После његове смрти најчешће је нападана „На Дрини ћуприја”, јер се у њој описују јаничарски зулуми, а нико се од критичара из БиХ није сетио шта значи симбол моста, и то моста који је подигао велики везир Турског царства Мехмед-паша Соколовић.

Колико је тешко на нашим просторима, а посебно у Босни и Херцеговини, бити паметан и поштован, показао је Андрић давно, у причи „Писмо из 1920. године”, написавши својим мирним, готово филозофским, језиком потресне странице о Босни и људима у њој. Две речи опсесивно се понављају у његовој причи – мржња и страх, које Андрићу у писму изговара његов школски друг Макс, иначе Јеврејин. Као најгори доказ што мора да се сели из те земље, Макс наводи да у њој ни часовници не откуцавају исто време: најпре се чује сат на католичкој катедрали, па на православној цркви, онда часовник са сахат-куле, док код Јевреја, закључује главни јунак, „бог једини зна колико је сада код њих сати”.

Ако је и то још један од доказа да је Андрић „четнички идеолог”, онда све наше и светске приче о предности муликултуралних и вишенационалних заједницатреба почети отпочетка. Уосталом, и толеранција се учи.

Коментари49
d3264
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

говоримо истину
Анабела: "...kod nas Predsednik jos za dugo nece zvati Husein i nece biti recimo Rom." - У оној Југославији су председници (председништва) били и један Шиптар (Фадиљ Хоџа) и један Месић, а Србија је једина имала покрајине ради заштите мањина, што нису имале ни Хрватска, ни Македонија, рецимо, иако је за то бар толико, ако не и више разлога него у Србији. Данашња Србија је једина остала мултиетничка и мултиконфесионална држава бивше Југославије, у којој имате и у влади и у парламенту припаднике других народа и религија. Што се тиче Запада, видећете ви тамо с првом заиста великом економском кризом како ће се односити према странцима и подсетити одакле су потекли фашизам, нацизам, комунизам, расизам ... А, да, у гимназији где радим (у Београду), на крају прошле године је ученик генерације био један изузетно добар ученик муслиман, који је уживао неподељене симпатије свих.
MUKNAVI
E bas steta,razisli se,kad je najnapetije bilo..
Schwabenland
@ avala, slazem se sa vasim komentarom, ali ne treba zaboraviti da je predhodno vladao 100-nji rat po verskom pitanju.
mihajlo simić
"Oklevetani Andrić" LJudi poput Ive Andrića, Meše Selimovića g. Emira (Nemanje?)Kusturice pa i Lepe Brene (Fahrete Jahić) i mnogi drugi nepomenuti, i oni koji su i anonimani, u svom srcu su spoznali istinu i javno je izneli na dlan. Drugi pak (koji znaju istinu) skrivaju ju je i vode perfidnu politiku, Broz, (možda?) kralj Aleksandar, a o Vatikanu i zagrebačkom Kaptolu kao i kosovskoj iredenti da i ne govorimo. I jedni i drugi (i oni koji su iskreni i oni koji su perfidni) mogu biti povod i uzrok za nevolje, s'tim što oni koji su iskreni mogu nevolju stvoriti sebi i svojim bližnjima a oni koji su perfidni oni sebi obezbede ugodu, sigurnost i blagostanje, nevolju odlože ("sakriju pod tepih") i ona se akumulira i sazreva do neodređenog vremena ("za daleko neko pokolenje") da parafraziramo pesnika. Srpska pravoslavna crkva se u mnogim "delikatnim" političkim vremenima dosta "trapavo" odnosila, nije bila na visini zadatka za koja se sama proklamuje. Naravno, neistine (koje se prezentiraju kao istine) vremenom blede pa se pojavi istina, ali ona nije više sjana i čista nego nakazna i uvređena, napeta, puna tenzija i naravno može da eksplodira, što se često i dešava. Razvijenije zapadne kulture (uglavnom protestanstke konfesije) imaju mudrije ljude koji poznaju te društvene procese i nedozvoljavaju da dolazi do takvih napetosti, nažalost kod nas nisu takvi ljudi, ni oni koji nose akademske titule ni oni koji su na vlasti, zato nam se i događaju takve stvari. Hvala, lep pozdrav.
Danijela
@Anabela: Ja ne govorim o specijalnim tv i radio programima, vec o drzavnim i glavnim komercijalnim televizijama i medijima, i u tom kontekstu spominjem da se ne moze naci na ZDF-u koji spominjete neki crnac ili turcin voditelj centralne informativne ili politicke emisije. Posto ste novinar dobro vam ide pakovanje crnaca u neki specijalni program u Nemackoj kao dokaz integrisanosti stranaca/manjina... I jos nesto, koristite izraz firer, sto i ako znaci "vodja", nije bas prigodna rec za upotrebu, postoje manje napadni izrazi. Uzgred, ako toliko govorite u prilog nemackom multikulturnom integrisanju, ne spominete nista o nemackoj integraciji vas kao individue. Kao novinar i magistar sigurna sam da radite u nekoj javnoj/komercijalnoj nemackoj medijskoj kuci na dobrom polozaju. U svakom slucaju stvaranje boljih odnosa medju ljudima je nesto sto svakako uvek i svuda treba usavrsavati. Srdacan Pozdrav

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља