петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.04.2009. у 10:00 Џорџ Петровић, Аустралија

Велики дан

Све је спремно за Ускрс. Слика са једне од београдских пијаца (Фото: Д. Јелен за "Политику")

У мом селу Ускрс зову “Велики дан”. Тако сам га памтио док сам био дете, а много више по фарбаним јајима, за која сам тада мислио да морају да буду “боје црног лука”. Тек касније, када смо прешли у град, видео сам јаја плаве, зелене и, наравно, црвене боје. А када смо се преселили у Аустралију, супруга Нина је отишла још даље – почела је да лепи на јајима неке сличице. Ове године смо поново превазишли себе – провели смо цео викенд тражећи фломастере који могу да пишу по јајима, па су сада јаја право ументичко дело. Сандра то воли - вајкала се Нина. А она зна, ако Сандра нешто воли, а то је још српско, онда је то за мене закон. Кренули смо од локалног деликатеса, где смо пронашли само грчку боју за фарбање јаја, па смо онда сели у ауто и возили се пет километара до најближег шопинг центра. На крају смо фломастере пронашли у продавници за сликаре. То је још један доказ да јаја имају везе са уметношћу. Ето, шта је напредак, рекох себи док сам бацао поглед на слику мога деде, која виси ту у радној соби. Деда је плаћао годишњи порез у износу који смо платили за те фломастере.

Са свештеником смо недељу дана размењивали СМС поруке, све док се нисмо договорили да водицу освети у девет увече у уторак. Комшија Радован ми је једном рекао да се “то” ради искључиво по дану, али ја сам слегао раменима и прихватио понуђени термин. Свештеник је дошао на време. Сандра је брзо отрчала да замени пиџаму са хаљином, а Марта (старија ћерка) је “прошла” тест облачења. Нина је ставила мало шминке, упалили смо свих “сто сијалица” које имамо у кући и све је било “као у сред’ дана”. Ето, кажем себи, добро је што нисмо “шпарали” на сијалицама када смо правили кућу, оправдавајући ту одлуку.

Наш свештеник је млађи човек, рођен овде у Аустралији. Завршио је Богословију у Београду па одлично говори српски језик. Зна да је дошао код “школованих” па сви бирамо речи, нарочито избегавајући изразе из енглеског језика. То је “уведено” од како смо добили млађе свештенике. Раније је било много лакше, мало-српски мало-енглески, важно да се ми разумемо. Ова нова “мода” је за наше људе, поготову оне родјене у Аустралији, “тежак испит”. Тако на пример, млађа ћерка, која је једна од тих рођених у Аустралији, још увек казе “синк” уместо “судопера”. Ваљда је ова наша реч превисе компликована. Пробао сам много пута да то исправим, успео са многим другим речима, али “синк” је “мало тежи случај”.

Са свештеником смо попили кафу са сојиним млеком, јер сада је пост, и попричали о свему по мало. Ћерке су седеле поред и углавном слушале.

А онда је замирисао тамјан, собу је испунио дим из кадилице. Прекрстили смо се много пута, како то доликује. На крају смо пољубили крст и обред је био завршен.

Свештеник је почео да се пакује. Остало је једино да угаси угаљ из кадилице. „Где је синк?” - пита он. Па се трже, схвативши да је употребио ту “забрањену” реч. „Шта можемо када живимо у Аустралији“ – тихо рече. Сложио сам се њим, и брзо прешао на другу тему. Кроз главу ми проструја једна нова изрека “Српски сам заборавио а енглески још нисам научио”. То се вероватно осећа и у овом тексту – за двадесет година би се свако “право дрво искривило” а камоли српски језик оних који су рођени у туђој земљи.

Коментари20
269c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

provaljeni by mlbrnsrb
dzordz petrovic alijas milan kovacevic kursista alijas predrag vucinic crnogorac, melburnski bumbari...
@marko ignjatovi
U dobrickom kraju praznik se takodje zove Veligdan. Bilo kako bilo, srecan Uskrs!
marko ignjatovi
Velik dan kazu svi bugari. U srbiji praznik se zove uglavnom Uskrs.
VELIGDAN!
VELIGDAN, tako ga je i moja baba Velika zvala. Nedirajte naseg Djordja, ili George, on se samo tako potpisuje, kao i ja, kao i ostali, nedaj Boze da promenIm svoje ime, nikada. SRECAN, VELIGDAN, USKRS SVIMA
Dragoslav Bosnjakovic
...Jedino sto mi smeta to je ime.Ne Dzordz nego,cini mi se DJORDJE,zar ne? A sto se tice Vrbice,matroskih odela i obaveznog zvonca na tracici boje trobojke...ma imam i sliku,sa majkom kad imadoh i 6 i 7 i ...godina sve do 1957-e.Posle je moj tata "pozvan"na drugarski"razgovor u ulici Kapetan Misinoj!!!!I dalje sam imao zvonce oko vrata ali tajno, bas kaso sto je i gore pomenuti otac Slavsku svecu,za Sv.Jovana morao da krije pod svoj ostareli,predratni gro mbi kaput,prevrtan tri puta. A tada smo,za Vrbicu isli pred crkvu Ruzicu!!! HRISTOS VOSKRESE!!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља