субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Дража Михаиловић погубљен на Ади Циганлији

четвртак, 16.04.2009. у 22:00

Драгољуб – Дража Михаиловић, начелник Главног штаба Југословенске војске у отаџбини, погубљен је 17. јула 1946. године у првим јутарњим часовима, на београдској Ади Циганлији, а његово тело бачено је у кречану покрај ограде затвора која је после неколико дана затрпана. Оружјем с пригушивачем стрељана су тада још седморица осуђеника, а осми, Драги Јовановић, упркос званичном државном саопштењу да је ликвидиран, живео је још две-три године и потом убијен. Централном милицијском четом која је обавила припреме за стрељање и организацију егзекуције руководио је Радивоје Лазић. Том чину присуствовали су Слободан Пенезић Крцун, министар унутрашњих послова Србије, Јосип Хрнчевић, тужилац ФНРЈ, пуковник Милош Минић, војни тужилац, Михајло Ђорђевић, председник судског већа, Слободан Крстић Уча, функционер Озне (Одељење за заштиту народа), лекар по службеној дужности и малобројни, јавности мање познати, официри Озне и милиције. На десној, чукаричкој, обали Саве били су савезни функционери милиције Едо Брајник и Ђуро Станковић. Јосип Броз Тито, тадашњи председник Комунистичке партије Југославије и Федеративне Народне Републике Југославије, боравио је у Пољској Републици. На месту збивања сутрадан су се појавили поједини високи милицијски руководиоци, гласи, телеграфски, додуше 63 године закаснели, извештај о збивањима те јулске ноћи 1946. године. Потврду његове истинитости дали су, пре свих, учесници збивања: Слободан Крстић Уча у разговору са Миладином Гавриловићем, управником Задужбине краља Петра Првог на Опленцу, и новинаром Милетом Недељковићем, снимљеном почетком деведесетих година прошлог века, потом виши инспектор МУП-а у пензији који чека благослов министра правде да га ослободи ћутања на које се заклео ступајући на посао, затим Војислав Михаиловић, унук ђенерала Михаиловића, као и широм света бројни истраживачи једне од највећих и најдуготрајнијих тајни Србије.

(/slika2)Ево шта је забележила магнетофонска трака, односно шта је говорио Слободан Уча Крстић, учесник у акцији хапшења Драже Михаиловића 13. марта 1946, и аутор књиге „Како сам хватао Дражу Михаиловића”.

На питање Гавриловића и Недељковића где су обављана стрељања народних непријатеља у тим данима, Крстић је одговорио:

– ... Па, у Маринковој бари (данашње Централно гробље – прим. аут.), изузев оних који су званично стрељани као Дража и они... – казује Крстић. – Они су на Ади Циганлији. Ја сам био присутан приликом егзекуције. Дража је био изгубљен, био је тотално изгубљен. Пре стрељања ништа није рекао. Ту је Мушицки, једини од свих који су стрељани, узвикнуо: „Живела Србија”. То је Коста Мушицки, Љотићев командант. Били су присутни Милош Минић, Мика Ђорђевић, Јосип Хрнчевић, Слободан Пенезић Крцун и тако даље. Припреме за само стрељање обављене су у затворском кругу, током ноћи, а погубљење је обављено сат-два после поноћи.

Има ту један други занимљив детаљ. Требало је све то да буде по законским прописима. Међутим, служба је имала интереса да Драгог Јовановића задржи још мало после тога и ја сам украо Драгог Јовановића из те групе и пребацио у друга кола и одвезли смо га у Београд и нико, ни председник суда, ни тужилац, није приметио да фали Драги Јовановић.

Нико није ни бројао затворенике на стрелишту.

Ево како сам извео ту акцију. Везани су били они два по два у затворским колима, а ја сам онда Драгог Јовановића задржао у последњој двојци са генералом Докићем који је био глув. Један, онако, чича излапео и њих двојица су били везани. И кад је ово (осуђеници – прим. аут.) пребачено преко Саве на Аду, остала су само њих двојица. И сад се враћа чамац отуд и ја дрешим лисице код Драгог, а он осећа, стари обавештајац, нешто, па ми каже: „Кога ћете првог да вежете”. Ја везујем Докића, стављам му лисице уместо на двојицу на једнога и ови одведоше Докића, Драги виде да је одвојен. Ова двојица су чекали, то је био Едо Брајник и Ђуро Станковић, чекали су у колима. Ја сам им га предао. И онда сам чамац чекао да се пребацим тамо, где већ почиње егзекуција.

(/slika3)Драги је после две године, три, исто ликвидиран. А пошто сам га ја предао, као шеф обезбеђења, био сам одговоран за његову личност. Обавештајна служба поново ми га је предала да се уверим да није са њим прављена нека комбинација и знам само да су га одвели на стрељање и да је поред раке бацио бурму. Кад су га питали што баца, он каже: „Да ми се зна гроб”. Он је на Централном гробљу сахрањен”.

На питање саговорника Гавриловића и Недељковића да ли постоји документација о његовом „поновном” стрељању, Крстић је одговорио да не постоји.

Значи, званично је стрељан са Дражом на Ади Циганлији, а то се у ствари догодило две-три године касније.

– Моја је савест чиста. Ово први пут причам – завршио је исповест Слободан Крстић Уча.

Да би откриће ове деценијама строго чуване тајне добило и званичну потврду науке, на потезу су надлежни, пре свих у Министарству правде. Доношењем одлуке да малобројне сведоке ослобађају законске обавезе чувања тајне, веома брзо би се разјаснили и многи други скривани детаљи о тадашњим збивањима у Србији. И на тај начин, колико-толико, придружили бисмо се цивилизацијским схватањима и понашањима која су у многим државама и друштвима одавно норма.     

Драган Влаховић

-------------------------------------------

Теорије падају у воду

Истражујући као историчар место где је стрељан и сахрањен Дража Михаиловић, новинар је за 15 година обавио десетине разговора са сведоцима збивања који су, по правилу, изјављивали да не знају те податке, као и са људима који су чули, начули једину истину о чича Дражи. Прочитао је бројну литературу и обишао многа места на која му је указано са тврдњом да се то „сто посто” десило овде. Па се тако то догодило на Ади Хуји, Великом ратном острву, Старом сајмишту, у Лисичијем потоку, Јајинцима, на Ади Циганлији, објекту Водовод преко пута бившег Маршалата, у башти дворова на Дедињском брду...

----------------------------------------------

Рушење затвора

На питање да ли земни остаци и даље почивају у околини места стрељања на Ади Циганлији Слободан Крстић Уча је у том разговору 1991. године одговорио најпре да не зна, а потом је процедио да су они, вероватно, због рушења затвора на Ади, пребачени на Централно гробље.


Коментари212
82945
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан Дивљак
и Тита и генерала Михаиловића на гробље
Jovan Kojic
Draza nije napravio vojni udar kad je potpisan Cvetkovic-Macek sporazum a ni prilikom prilazenja Jugoslavije Trojnom paktu.Vojnik koji ne radi svoj posao (odbrana zemlje)i nije neki vojnik.Tacka.
Zagy
" Neki bi ozbiljno mogli da se bace u pisanje naucne-fantastike jer koliko vidim odlicno im ide. Mozda i naprave neku paricu usput.". Sudeci po toj logici i postovima,autor citata je vrlo bogat covjek,s tendencijom rasta prihoda.
Cvorak
Zanimljivo je kako je jedan austro-ugarski feldvebel koji je se u I svetskom ratu borio u istoj armiji sa Adolfom Hitlerom protiv srba upravo protiv ovog Draze koji je vise puta za vreme trajanja tog I svetskog rata ranjavan od strane austro-ugara i koji je koju deceniju kasnije postao izdajnik tog istog naroda za koga je rizikovao svoj zivot i krv prolio. Dok je ovaj drugi koji je u I ratu bio saborac Adolfa Hitlera u istoj vojsci koju deceniju kasnije postao spasitelj srba?! Ovaj prvi se bije sa bugarima i turcima jos u balkanskim ratovima kao kadet srpske vojske, sa istom prelazi Albaniju za vreme I svetskog rata dok feldvebel za svoje ratne zasluge u "borbama" u macvi biva nagradjen ordenom. Zanimljivo je i da je u toku dog II svetskog rata Draza Mihalovic odlikovan najvisim vojnim odlikovanjem USA. Onim sto ga zovu Legion of Merit. Ne znam da su Pavelic i Joza slicna odlikovanja dobili od vlade USA. za svoje zasluge u II svetskom ratu. Neki bi ozbiljno mogli da se bace u pisanje naucne-fantastike jer koliko vidim odlicno im ide. Mozda i naprave neku paricu usput.
Тимотије
ILEGALAC , Не мешајте Рајевског и Црвену армију. Рајевски је дошао као добровољац да помогне Србији а Црвена армија је дошла како би се успоставило комунистичко друштвено уређење и то силом оружја. Пошто су Nемци већ губили на свим фронтовима и налазили се у октобру 1944 године у повлачењу с Балкана, Руси су похитали да се спусте што јужније како би приграбили ратни плен. Да по вама и комунистички „устанак“ у Грчкој није био ослобађање од Немаца? У том устанку су и те како учествовали Југословенски комунисти па по његовом пропадању су сви борци на превару примљени у СССР и завршили у Сибиру. Значи није се радило о ослобађању, већ идеолошком покоравању.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља