недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:27

Свети Сава није залуд походио Јерусалим

Аутор: Миленко Пешићпетак, 17.04.2009. у 22:00
Црква Христовог васкрсења у Јерусалиму

„Наша веза са Светом земљом је вишеструка и она, како сведоче најстарији глагољички словенски рукописи нађени у манастиру Свете Катарине на Синају, потиче још из времена свете браће Кирила и Методија. Није Свети Сава залуд походио Свету земљу два пута за живота, нити је узалуд настојао да се уради превод Јерусалимског типика. А тај завет му је испунио тек архиепископ Никодим Пећки”, прича протосинђел Јован Ћулибрк о вишевековним нераскидивим духовним везама Срба са Јерусалимом и Светом земљом.

Отац Јован (44), настојатељ манастира Морачник, као координатор Одбора Српске православне цркве за Јасеновац, већ неколико година борави у Јерусалиму где проучава холокауст у Меморијалном центру „Јад Вашем” и на Јеврејском универзитету.

Да ли су Срби оставили значајне трагове у Јерусалиму и Светој земљи?

Манастир Светих Архангела, задужбина краља Милутина, постоји у Јерусалиму и данас. То је једина од великих светиња које су биле угрожене злоћудним и превратничким XVII веком, а која је и данас остала без Срба. Слава Богу, манастир је, као и његова велика српска рукописна библиотека коју је описао Димитрије Богдановић, у православним рукама Јерусалимске патријаршије. Ако се осврнемо у скорију историју, наши избегли официри и војници учествовали су током Другог светског рата у бици код Ел Аламејна, а још је међу нама много оних који су учествовали у мировним мисијама на Синају од 1956. до 1967. То многи знају, али да су Срби управљали Манастиром Светог Саве Освећеног (Мар Саба) у Јудејској пустињи скоро пун век, да се Бранко Ћопић пео на Синајску Гору пред своју несрећну смрт и да је српски монах Никон у XV веку описивао Дамаск, познато је само малобројним.

Шта за православног верника значи бити за Васкрс у Јерусалиму?

(/slika2)Доживети Васкрсење Христово у Храму Васкрсења значи суочити се са празним гробом Христовим. То је потврда да то човечје тело које је Бога примило није више могло да издржи да буде затворено у овај свет који је имао свој неумољиви поредак живљења у којем се знало кад се живи и кад се мре. Примљеном силом то тело је васкрсло и вазнело се у загрљај Оцу свом небесном, одакле нам – с фреске у куполи сваког нашег храма – Христос вечно долази да нама, уцрковљеној браћи својој, снесе тај очев загрљај.

Оваплоћење друге личности Свете тројице главни је доживљај новозаветне цркве. Оно јесте чудесно и невероватно и зато јесте одмах постало „Јудејима саблазан, а Јелинима лудост”. Сведочећи и образлажући јављање Бога у телу, црква је дефинисала свој идентитет пред собом и пред светом, нудећи ту чињеницу као суштину своје проповеди, оно једино ново што се десило од стварања света.

Црква своје упориште темељи и у реалном Христовом животу?

Васкрс можда највише од свих празника призива да осетимо колико је стваран и опипљив Христов живот на земљи. Погледајте Александријску патријаршију о чијем животу, нажалост, мање знамо. Она је све своје биће саздала на једном једином новозаветном догађају, на бегу Праведног Јосифа са Богородицом и Богомладенцем у Египат. Или споменимо Антиохијску помесну цркву о којој знамо још мање. Сама чињеница да је Христос походио Тир и Сидон, у данашњем Либану, чини те градове делом свештене историје, а Антиохијску патријаршију чуварем библијске повести. А да не говоримо о томе да се велики део дела апостолскихзбива у тој средини, на путу за Дамаск и у њему самом. Треба споменути да Сирија чува гроб Текле равноапостолне, ученице апостола Павла, и тиме живо сведочанство о времену када је Богочовек телом обитавао међу људима.

Млађе генерације у земљи вас памте по раду на пројекту „Деца апокалипсе” и покушају да се помири поп и рок музика са православљем?

(/slika3)Многи познају мој рад у часопису „Светигоре” Митрополије црногорско-приморске и превод књиге „Деца апокалипсе”, који је дао име емисији на Радио Светигори, која је данас доступна и на Интернету. Највећи број људи зна за музички пројекат „Песме изнад Истока и Запада”.

Био је оних који су очекивали да ће „Песме изнад Истока и Запада” да понуде неки модел или шаблон за „православну поп културу”. Други су веровали да смо то и покушали да урадимо. Искрено се надам да су обе те групе остале разочаране. Нема готових модела и шаблона, и тај це-де није представљао ништа друго него једна отворена врата, где су се срели владика Николај са својим песмама и једна група врло разноликих музичких стваралаца. Резултати тог сусрета су вредни и занимљиви, некоме богами и иритантни и данас, једну деценију касније, и верујем да ће бити дуго. Мислим да смо, пре свега, добили одличан музички албум.

За разлику од Јевреја, утисак је да код нас слаби занимање за образовање о холокаусту, да ли је то тачно?

Ближи се дан устанка јасеновачких логораша, 22. април, за који тешко да неко у Србији зна да је то званични државни датум сећања на жртве холокауста и геноцида у Другом светском рату. Име Јасеновца можете наћи на споменицима у Њујорку, Јерусалиму и Бањој Луци – у Београду га нема, као што је и Старо сајмиште још нигдина. Судећи по овоме, заиста би човек рекао да сте у праву.

Међутим, судећи по енормном интересовању просветних радника на семинару одржаном у Новом Саду, јануара ове године, дебело грешите. Чини се пре да држава не одговара на изузетно занимање за ову, колико год тешку, оно ипак суштинску тему. То нам потврђује и прошлогодишње искуство: након што су се први наши просветни радници вратили из „Јад Вашема”, у школама широм Србије први пут је обележен 22. април! У том погледу се показује да је страдање у Другом светском рату један од оних великих догађаја који су попут Косовске битке камени међаши нашег бића.


Коментари15
b860d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Zorica
Морам да кажем прво да је отац Јован падобранац и велики пријатељ 63. падобранске бригаде , а ја као бивши припадник могу само да закључим да је човек као отац Јован прави човек на правом месту . Његов рад на овој теми сведочи истинско и дуго Христољубље нашег народа , као и страдања тог истог народа због своје вере .
Мирољуб Којовић
Истраживања Политике (М.Пешић) и СПЦ (протосинђел Јован) су врло интересантна и значајна за проширење свести о нашем богатом културном наслеђу, које није довољно истражено и још мање се зна у нашој и страној јавности о томе. Последично имамо лош третман у свету и још гори имиџ као народ и требаће много времена, труда и новца да се такво стање поправља. Мисија оца Јована је у толико важнија и значајнија и били би смо захвални да нас преко Политике повремено обавештава о резулатима и налазима из свог истраживања.. Као истраживач истине о Косову, Србији и нашим средњевековним значајним људима, био бих захвалан да преко е-maila ступим у контакт са оцем Јованом, ради размене информација. Хвала Политици за овај ускршњи чланак.
sladjana
Volela bih da znam koji su zajednicki neprijatelji Srba i Jevreja,i zbog cega se ovaj divni tekst mora zamraciti pojedinim prozirnim komentarima sa ciljajucom propagandom?Srecan praznik svima
bato vuković
Poštovani ! U 2008 g. za Sv.Iliju sreo sam u BL oca Jovana.Tada još nisam znao za njegov trud i uspjehe, koje i sam podržavam.Svaki pomak unaprijed na razotkrivanju istine pomaže dobrim ljudima u odupiranju zlu i pogrešnoj propagandi(a znamo ,nadam se, šta nam čine), samo da to dopre do širih masa. Ako otac Jovan ovo pročita ili neko ko ima njego i-mail volio bih da mi se javi da bih mogao da ga kontaktiram. PS:bato@gmx.net
Beslagic
Svim pravoslavcima najsikrenije cestitam Uskrs.Svi smo mi ( hriscani,jevreji,muslimani) semitski rod. Pravi vernici svake od ove tri konfesije znace uvek vise momenata koji nas spajaju, od onih suprotnih.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља