субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.04.2009. у 22:00 Д. Влаховић - Н. Божовић

Дражин гроб под ружама

Дража Михаиловић

У јучерашњој „Политици” објављено је сведочење о томе како је и где погубљен Драгољуб – Дража Михаиловић, начелник Главног штаба Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО). О томе је своју исповест на магнетофонској траци, почетком деведесетих година прошлог века, Слободан Крстић Уча, високи функционер Озне, оставио Миладину Гавриловићу, управнику Задужбине краља Петра Првог на Опленцу и новинару Милету Новаковићу. Реч је о догађају који се збио 17. јула 1946. године, у првим послепоноћним сатима, на Ади Циганлији када су ликвидирани Дража Михаиловић и још седморица, како се тада говорило, народних непријатеља.

Екипа „Политике” обрела се јуче на Ади Циганлији. Није било тешко пронаћи део где се некада налазио затвор државног суда у којем су робијали искључиво политички затвореници. На стотинак метара од шеталишта је споменик, подигнут 1970, али онима који су робијали пре ослобођења 1944. године. Недалеко одатле налази се ружичњак који је, по свему судећи, засађен тачно на месту где се пре 63 године налазила кречана, у коју су бачена тела Драже Михаиловића и седморице затвореника.

На Ади због облачног времена није било много шетача, али лако је било пронаћи људе који се овог места сећају из детињства. О томе је посведочио осамдесетогодишњи Зоран Мишић, староседелац на Ади.

– Знам сигурно да је затвор био на том месту и знам да је Дража бачен у кречану. На Ади је некад била мочвара, а на радним акцијама су све насули и изградили оно што је данас ту, подижући ниво земље за бар два метра – наводи Мишић, популарни Ујка, како га зову комшије из оближњих радионица.

(/slika2)На његову причу надовезује се и Павле Петровић, један од домаћина на Ади.

– Испред затвора, са чукаричке стране, налазила се крушка, која је и данас на том месту, а и даље рађа сочне плодове. Мени је то најзанимљивије, јер сам потпуно незаинтересован када је политика у питању, али ако бих био у позицији да одлучујем можда бих и лично копао на месту некадашње кречане – каже Петровић, додајући да је Дража Михаиловић био частан човек и да не заслужује да му посмртни остаци леже у земљи без икаквог обележја.

Сагласан са њим је и студент Стефан Пушара, који каже да би на том месту подигао споменик, а можда чак и изградио музеј посвећен ђенералу Дражи, јер је он, према његовим речима, био патриота и заслужује да му људи одају пошту.

За разлику од њега, један од староседелаца, Миодраг Поткоњак, председник Савеза хокеја на трави и клуба „Баск”, који је смештен у непосредној близини некадашњег затвора, у потпуности је незаинтересован за откривање историјске тајне о погибији Драже Михаиловића.

– Ја сам овде због деце и спорта и та ме се прича уопште не тиче. Уосталом, шта ми сада можемо? Време ће показати да ли је то истина или не – изричит је Поткоњак.

Његов комшија са Аде, инжењер Миливоје Миленковић, не слаже се, јер мисли да и те како има шта да каже о тој причи.

– Читао сам о томе како је ухваћен Дража Михаиловић и како је постао одметник, али мене нико не може да убеди да је он стао на страну Немаца. Ја бих сада лично ископао његове кости са места где су бачене и однео их у Ивањицу, његово родно место, да би био сахрањен како доликује једном великом патриоти какав је био – истиче Миленковић.

Најстарији суграђанин чија је радионица смештена у близини места на којем се некада налазила кречана, Тома Миленковић, некадашњи директор Омладинског бициклистичког клуба „Београд”, није сигуран где је тачно она била, али каже да је присуствовао бројним скуповима чланова Српског покрета обнове на локацијама на Ади, за које су мислили да су места погибије ђенерала Драже Михаиловића.

Коментари44
e1628
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srbin Srbic
Dragi moji SRBI I SRBKINJE! Sretan vam praznik Svetog Vladike Nikolaja Velimirovica Zickog! U istoriji iza nas, ostace puno nerazjasnjenosti. Do danasnjeg dana nije se isterala pravda, sumnjam da mozemo i u buducnosti. STOP!!! Stavite tacku na sve. Razmislite samo o buducnosti SRPSKE celjadi. Zar zaista zelite, da nasa deca sutradan imaju lazne zivote,bracu,sestre,majke,oceve,prijatelje,kumove,decu,unuke, mogao bih da nabrajam do ujutru. Zaboravili ste dragi moji na osnovnu ovozemaljsku vrednost, LJUBAV. Vratite se poukama nasih velikana, ne dozvolimo da nasa pokoljenja zive bez LJUBAVI. BOG nas je stvorio da bismo voleli. "GOSPODE BOZE milostivi. Oprosti nama SRBIMA grehe nase. Povrati nam slobodu i daj nam snage da u slobodi proslavimo tebe kao nikada i niko. Amin." na zdravlje i spasenje.
Danilo Dorotich
A sta je najzalosnije, po mom shvatanju, je to kada se Brat bori protiv Brata. To se zove Bratoubilacki Rat. A takav smo mi nazalost imali, i ponekand izgleda jos uvak ga imamo. Ako sloge nema, ako nema tolerancije, razumevanja a kamoli postovanja za suprotna gledista, onda nam nikakav strani neprijatelj nije potreban. Razmislite.
Danilo Dorotich
Slazem se sa Strahinjom. Ja sam kao KNOJevac presao u Grcku 11og Oktobra 1945. Tu sam u logorima za izbeglice ziveo do juna 1947. Medju nama je bilo bivsih Cetnika, Partizana, pa cak i nekih pristalica okupatora. Imao sam puno prilika na duboke razgovore i sudelovao u raznim diskusijama iz bliske proslosti, i, nazalost, saznao o raznim dubokim bolovima. Vremenom sam dospeo u Kanadu, i na McGill univerzitetu zavrsio sa doktoratom iz Istorije. Moj profesor, Mladenovic, mi je pricao sledece. Gledajuci na cinjenicu da za svakog ubijenog Nemackog vojnika 100 srpskih taoca je bilo streljano. On je izracunao da potoj racunuci, ceo srpski narod bi nestao sa zemlje za veoma neznatan broj ubijenih Hitlerovih vojnika. Sa tom racunicom, otisao je na Ravnu Goru i prkazao sliku Generalu Mihajlovicu. Slozili su se da treba narod ocuvati, i po mogucstvu onemoguciti Komunistima da pod carsavom borbe protiv Fasista sprovedu revoluciju pod drugim imenom. A sto se tice venjskog neprijatelja, pobeda zavisi od velikih sila. Zasto su Nemci raspisali nagradu od 100 hiljada zlatnih maraka ne samo na Tita vec i, mozda prvenstveno na Drazu. Da je on bio njihov saradnik, dali bi ziveo u sumi, sa bradom, i spasavao oborene vazduhoplovce Zapada? I jos samo jedno, ukoliko su to neki zaboravili. Jugoslovenski Komunisti se nisu mogli boriti cak da su hteli, sve dok in to nije odobrila Kominterna. A Sovjetski Savez u to vreme je podelio Poljsku sa Nemcima. Tek posle napada na "Istok" u leto 1941, mogli su Partizani da se stvaraju. A do tada, General Mihajlovic je vec uveliko vodio borbu protiv okupatora. Zato, molim citaoce Politika, da se kane kojekakvih spekulacija, i narocito neprijatnog tretmana onih koji imaju druga gledista, cesto bazinrana na znanja i iskustva. Zar je to tesko da se shvati da su i Partizani, i Cetnici, i mnogi obicni Civili borili se na svoje nacine protiv okupatora. Ali, nazalost, bilo je drugih koji su cuvali svoje glave sa izvesnom saradnjom sa neprijateljem. A sta je na
gorana tesla
Nikad nije kasno da se nepravda ispravi, da se nevine zrtve rehabilituju i da se krivci osude... Zlocin nikad ne zastareva...Dok god nenadjemo sve zlocine i sve nevine grobove,ni nama kao narodu nece biti dobro.(U istoriji svih zemalja sveta pise da su cetnici i Djeneral Draza Mihajlovic prvi digli ustanak protiv Hitlera i nacista.)Kad ce nas narod da sazna pravu istinu.
Страхиња
Господине Болтцман, проблем су од комуниста већ исфабриковане чињенице. Управо се тражи да се изнесу и објаве сви документи, и фотографије какви јесу. 64 год. од завршетка рата отворене су архиве свих страна у том сукобу, неумољиве чињенице излазе пред историчаре. 1/2 века су историчари код нас писали о четницима изврћући, скривајући и силујући чињенице које им нису одговарале, а преувеличавјући оне које су им одговарале или би били у затворима. На то су се надовезивали ,,уметници'' са својим имбецилним филмовима, стриповима, приповеткама и романима. Оста питање како Тито не уђе на белом коњу у Берлин још 41. После свега што сам прочитао и проверио, огромна већина четника није носила браде, нити је икога убола ножем а камоли заклала. Две најглупље и најбезочније лажи и предрасуде које су прво Немци а онда комунисти годинама стварали о четницима. Четници као права народна војска од униформи су носили шта су имали, ви нас упутите на неку слику четничке јединице у црним униформама. Ако проучите историју четничког покрета са прелаза 19 у 20-и век и прочитате о Јуришно-четничком јединицама ЈКВ пред други рат, знаћете зашто и одакле црна застава са лобањом и костима. Погледате на интернету Равногорску историјску читанку и приказ Погледи. Само видите чињенице које се тамо износе, све темељно документоване историјском грађом. Објављено је на стотине књига дајући сасвим другу слику о II рату на овим просторима. Знам да су четници водили битке против Немаца само 41-е, Лозница, Горњи Милановац, Чачак, Шабац, Краљево... Најважнија битка четника вероватно је била ослобођење Вишеграда и напад према Сарајеву 1943. Србија, правни наследник друге и треће Ју. има огромну обавезу да одговори на захтев за рехаб. Ђен. Драже (прочитајте га одлично је документован) да макар и формално исправи неправду, да објави целу документацију са суђења(стаљинистичка фарса) и хитног погубљења ђенерала Михајловића(политичко убиство) и да објави истину о његовом гробу да се човек достојно сахрани.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља