уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

И даље водим своје битке

Аутор: Гордана Поповићнедеља, 19.04.2009. у 22:00
Дана Милошевић (Фото: Г. Поповић)

Почела сам да радим у својој 13. години у Радио Београду, а пошто целог живота радим двоструко, то је, с обзиром на моје године, као да имам 140 година радног стажа, у шали каже Дана Милошевић (1924), овогодишња добитница признања „Златна франкороманистика” из „Фонда Маргерите Арнаутовић” за област превођења (признање је ове године припало и професору Михаилу Поповићу за област лингвистике).

Мада је пре десет година добила и награду за животно дело, Дана Милошевић тврди да јој признање из „Фонда Маргерите Арнаутовић” много значи зато што је то једина награда која покрива француско подручје лингвистике, педагошког рада и превођења. Но, колико јој се радује, толико тугује што је пре ње нису понели „наши преводилачки великани какви су били Иван Димић, Драгослав Андрић и Новак Стругар”, додаје.

Иако је била први стални професор француског језика у Коларчевој задужбини, као и лектор за српскохрватски језик на француском универзитету у Поатјеу, Дана Милошевић је пре свега један од наших најбољих преводилаца са француског. Њена непотпуна библиографија за период од 1958. до 2008. године броји 79 одредница, од чега педесетак књига из разних области: филозофије, естетике, антропологије, економије, књижевности... Преводила је Пикона, генерала Де Гола, Барта, Битора, Арагона, Јулију Кристеву, Модианоа, Кундеру, Арабала, Бесона, Левинаса, Онфреа, Камија, Јонеска, Ле Клезиоа… Али, њен опус још није завршен.

И даље активно радите. На последњем Сајму књига појавио се Ваш превод књиге Нацукија Икезаве, који је сајам и отворио?

Икезава је желео да књига „Тио са Пацифика” буде преведена са француског, чини ми се зато што Францускиња која га преводи заступа његова права. Знала сам да неће ићи лако, јер никад ништа лако није дошло до мене. Покојни Драгослав Андрић је рекао да сам таленат да изаберем тешке ствари. Тако сам својевремено преводила француске економисте 18. века, а он је, велика шаљивчина, рекао да би од тога теже било преводити само српску економију 20. века.

Кажете да кад преводите Де Гола мора да се чује глас Де Гола, а да Бесон мора остати Бесон. Шта то подразумева?

То подразумева да се максимално трудим да поштујем реч аутора, цепајући речнике више него ципеле, и да се не устручавам да затражим помоћ од оних који знају више од мене. Кога све нисам звала у помоћ када сам преводила „Историју старости, од антике до ренесансе”!

Често сте упозоравали на положај преводилаца код нас, не устручавајући се да кажете да је бедан. И даље је тако?

И горе је. Заправо, кад је реч о издавачима и издаваштву, може се рећи да је никад гори. Част изузецима. Врло ретко се деси да силни страни позоришни комади који се играју на сценама целе Србије, забележе име преводиоца, па испада да су Шекспир, Молијер, Достојевски и остали писали на српском. А још важећи Закон о ауторским правима, из кога замало није испао превод, не поштује се као што се не поштују ни многи други закони. Додуше, Министарство за културу је установило признање заслужним преводиоцима, такозвану националну пензију, и њиме је обухваћено девет наших чланова, али тај значајан корак пружања помоћи онима без којих не може ни наше читалаштво, ни књижевници, ни позоришта, наишло је на несхватање од стране једног квазиинтелектуалца, а и неке архитекте су ме непријатно изненадиле.

Ако говоримо о раду преводилаца, има ли и ту неприличних ствари?

Кад је реч о превођењу с француског, о којем једино могу меродавно да судим, сматрам да треба дићи узбуну јер су се у издаваштву, штампи, на телевизији, уз наше врсне преводиоце којих има десетак-дванаестак, појавили неки надрипреводиоци који потурају своје фушераје, незнање и необразованост.

Које на пример?

Тешко је пробијати се кроз шипражје бесмислености које они сервирају. Већ сам упозоравала да се подмеће Маргерит Јурсенар да је оквалификовала Други светски рат као „смешни рат”. Реч „drole” значи смешан, али праћено са „de” је „необичан, чудан”. Тако га Французи зову. Сада, пак, пошто Французи за Први светски рат кажу Велики рат, у неким преводима налазим Велики рат уместо Први светски. Или, ево недавно је поринута у море француска атомска подморница која се зове „Страшни”, а једна наша агенција је превела као „Грозни” и онда ту њихову грешку пренесу новине.

Изгледа да се ипак највише греши у транскрибовању имена?

То је посебна прича. Сликар Енгр је, по Вуку, Ингре и Ингрес, чувени кувар Пол Бокиз је негде Бокјус негде Бокус, Маре је Мареј, трг Вандом – плас Вендом, композитор Лили је претворен у Лулу, а пивница „Код липа” на Сен-Жермену је пивница „Чез Лип”…

Зашто онда код нас не постоји критика превода?

Ко може да направи критику превода? Онај ко зна језик, а то су дакле преводиоци. Преводиоци се, међутим, устручавају да критикују друге да и њих неко не би сачекао на кривини. И онда се деси да у преводу наиђемо на реч „фашци”. Скраћена француска реч „les fachos” означава фашисте које је наш трапави преводилац произвео у „фашце” тако да их нико не може идентификовати.

Пре четири године превели сте књигу „Атеолошка расправа” Мишела Онфреа и тада сте рекли да немате намеру да се у овим годинама мирите с Богом?

Мирење с Богом остављам бившим партијским секретарима који се сада крсте и целивају иконе. Исцрпна библиографија о атеизму на двадесетак страна, објављена у овој књизи, могла би да буде алтернатива за веронауку у школама.

Познати сте по томе да свакоме саспете у лице све што мислите? Јесте ли у животу имали непријатности због тога?

Како да нисам? Увек сам била у рату са шефовима. Нисам ратовала са ситном боранијом, већ са моћницима. Скупо ме је то коштало сваки пут, али ја се не кајем. Верујем у индивидуалну акцију, па и сада водим неке своје мале битке. Шаљем телеграме на разне адресе и власти и новина кад год ме нешто изнервира.


Коментари4
48168
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jovanka babovic
Cesto slusam o tebi,sestro moja.Ja znam da se i ti mene secas,iako se ne cujemo sestre smo,zar ne. Raduje me sve otebi,a znam da si uvek bila nas najbolji prevodilac,najveci radnik,mislim da zbog toga bas nemas vremena/a ni ja/da se cujemo. Ponosim se tobom,sve vise razmisljam o proslosti nasih porodica.
Ybwfd
Koliko nas pogleda na stranicu na kojoj se nalazi ime ovih skromnih ljudi i na taj način im oda najmanje priznanje koje se od njega očekuje? KOliko!? Od kada sam počeo da studiram komparatisitku (priznajem da pre nisam) sve i jedan put ( makar i kada pregledam knjigu u knjižari ili na pločniku)bacim kratak pogled! Najznačajniji književni posrednici, a u tolikoj meri zapostavljeni... Svaka im čast!
Dragana Rosic
Hvala novinaru "Politike",kao i g-dji Dani Milosevic,na ovom lepom intervju-u,mislim da ovakav natpis potvrdjuje da je "Politika" ,list od nacionalnog znacaja nase zemlje. Hvala,pozdrav.
Eva
Broj komentara na ovaj clanak najjasnije govori o stanju kulture u Srbiji. Sve sto je pitano i odgovoreno ovde je veoma aktuelno - vec decenijama , ako ne i vekovima je trebalo resavati problem 'tudjica' i kvazi-prevodilaca. Plasim se da je sada kasno... Pozdrav .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља