уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56

Тајне врачарских дворишта

понедељак, 20.04.2009. у 23:59
Крушка караманка усред центра Фото Д. Ћирков

Врачар је, према једној од бројних легенди, име добио негде у 17. веку, по врачарама које су се окупљале око рампе на улазу у београдску варош, код данашњег Дома народне скупштине. На том месту, где је почињао и престајао Београд, путници намерници неизоставно би набасали на читатељке судбине. Није познато да ли су гатаре предвиђале и бурне догађаје који, као усуд, никада нису заобилазили овај део града. Спаљивање моштију Светог Саве или Карађорђев јуриш на Београд збили су се на врачарском брду, оивиченом данас са три булевара.

Малобројни, времешни староседеоци, попут Љубице Радуловић-Софронић из Шуматовачке улице, памте поглавља из врачарске историје свакодневног живота. Педесетих година минулог столећа ова дама била је првотимка у „Радничком” и државна репрезентативка у кошарци.

– Ово је био спортски крај у коме је, на пример, дуго живео Рајко Митић. Тада смо често играли на „Ташу”, где су многи мушкарци долазили да виде чувену „Звездину” кошаркашицу Љубицу Оташевић, београдску Софију Лорен – сећа се Љубица.

У то доба, простор између кафана „Соколац” и „Стара Србија” био је кукурузиште на коме су ницале приземне кућице. Људи су се дружили „у ширину”, а не, као у савременим стамбеним блоковима, „у висину”.

Причајући о тајнама Шуматовачке улице, Љубица говори како је у броју 128 била база комуниста, који су пре Другог светског рата деловали у илегали. Са те адресе до данашњег Јужног булевара водио је скривени тунел у коме је била смештена штампарија, где су тајно штампани прогласи Марксових следбеника. У овом пролазу, кажу, Александар – Лека Ранковић крио се од нациста. Неколико бројева даље, пре рата била је јавна кућа. Шуматовачка 129, каже Љубица, прва је адреса на којој је, доселивши се из Херцеговине у Београд, живео Момо Капор. Ту је и чувена цртачка школа, расадник врсних сликара и илустратора.

Дух отуђења, чини се, није минуо ни Врачар. Љубица не крије да је тишти осионост нових кућевласника, који су почели да пристижу деведесетих година.

– Немам ништа против људи из унутрашњости. Али, ови овде су бахати. Подижу зградурине, немарно се паркирају, а никада се зими не лате лопате да очисте снег – истиче Љубица. Нико од новопридошлих, вели, није засадио ниједно дрво од када је дошао.

Ако је за утеху, Љубица и њен брат Милан поправљају просек. Иза њихове куће скрива се велелепни врт, негован поколењима. Мир и тишина који су некад царовали Врачаром, потиснути тандркањем четвороточкаша, као да су се преселили овде. „Руски кедар, магнолије, сребрне јелке, рузмарин, смиље и босиљак...”, не престаје Љубица да набраја шта све расте у авлији. У средишту је базенчић по коме плутају локвањи из Обедске баре, око кога трчкара Леси, шкотски овчар. Друштво му праве врапци и гугутке који свраћају на брчкање.

У суседном дворишту, адресираном на Церску, станари уживају под столетном крошњом крушке караманке. Пре неколико дана, воћка је процветала. На другом крају огромног плаца радници подижу приземну кућу са поткровљем. Житељи тврде да је објекат нелегалан. Показујући струјомере који су се, тврди Љиљана Вујасиновић, станарка и староседелац, накривили због радова, она се жали да јој, откад је градња почела, нестаје струја. На овом месту, каже она, налазила се кућица коју је власница срушила и почела да диже нову, иако јој је из општине „три пута наложено да врати све у пређашње стање”. Мајстори, пак, веле да је стара кућа била трошна и да јој је претило обрушавање.

Док се две стране споре у ове пролећне дане, намеће се питање да ли је далеко час када ће тајне врачарских дворишта сахранити темељи нових кућерина ојачаних челичним скелетима.

Д. Буквић


Коментари1
72633
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован Милошевић
Јако леп текст! Синоћ касно (тј. јутрос око 1 сат после поноћи), прочитах га у "папирном" издању Политике. Лично сам везан за ту улицу. Тамо сам рођен ја а и моја многобројна браћа и сестре. Нажалост, ово што каже новинар Буквић је потпуно тачно. Долазе нови "људи", који имају филозофију "само је количина новца важна", све остало није и цео крај мења и изглед и суштину. Не знам шта ће наши потомци памтити. Ми памтимо овај крај и једно мирно време кад је новац требао за хлеб, млеко, пијацу, продавницу, годишњи одмор, кола и сл. Ово сада је нешто што ја и моји пријатељи не разумемо. Новац треба да би га се онда имало још више, па још више, итд. Ја сада живим у Новом Саду у улици сличној Шуматовачкој у којој почињу да се дешавају сличне ствари. Поруши се кућа у којој је живела једна породица и направи се, срећом, кућа за четири породице. Кажем, срећом, јер има и случајева да се у папирима за дозволу налазе 4 стана а уствари се сваки од њих подели на 3 или 4 јединице, па имамо 9 до 16 малих станова који се издају или се прави "бизнис" препродајом и слично. Све то комисије за технички преглед "гутају" јер нема определења да се то заустави и питам се за кога правимо тај кошмар? Не поштујемо сами себе очигледно, јер не бисмо правили нешто што је лоше, прво за нас саме. Како је ту у иностранству? Не знам, већ дуго не путујем нигде, сем на летовање у земље за које не треба пасош. Поздрав, Јован.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља