среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:35

Породице страдалих у РТС-у траже правду

среда, 22.04.2009. у 22:00
Рушевине зграде РТС-а која је бомбардована 1999. (Фото Танјуг)

Утврђивање одговорности за погибију 16 радника Радио-телевизије Србије у бомбардовању пре тачно десет година не сме да се заврши пресудом Драгољубу Милановићу, бившем директору националне телевизије, истакли су учесници јучерашњег округлог стола „Бомбардовање РТС-а десет година касније”, у организацији Независног удружења новинара Србије. Породице страдалих радника истичу да имају доказе да су и други челници РТС-а, као и државни и војни врх знали да ће зграда бити бомбардована, што значи да су радници РТС-а свесно жртвовани.

– Суд је одбио да процесуира низ доказа који су водили ка државном и војном врху. Поново тражимо да Тужилаштво за ратне злочине испуни обећање из 2006. године и размотри нове доказе и евентуално поново покрене судски поступак. Убиство 16 техничара РТС-а је злочин за који су одговорне две стране, НАТО и Милошевић и његови генерали – рекла је Жанка Стојановић, мајка једног од настрадалих радника РТС-а.

Раде Радовановић, који је у време бомбардовања РТС-а био дописник радија „Слободна Европа”, поновио је на јучерашњем скупу да га је истог дана када је бомбардован РТС позвао Александар Вучић, тадашњи министар за информисање, и рекао му да он није знао да ће зграда бити бомбардована, али да су то знали директор Телевизије Драгољуб Милановић, Јован Ристић, његов заменик, Милорад Комраков, уредник информативног програма, Душан Војводић, заменик уредника информативног програма, и Душан Јаковљевић, секретар РТС-а. У изјави за наш лист, Вучић каже да је више пута разговарао са Радовановићем, али се таквих ствари не сећа.

– Да знам да су они знали и да су на такав начин жртвовали живот људи, између осталих и моје мајке која је те ноћи била дежурна заједно са другим новинарима, сигурно да бих нешто и сам предузео против њих. Било је много сумњи, али не и поузданих доказа. На крају крајева, нико не гони НАТО и оне који су убили људе, а што је несумњиво. Ако људи знају, ако постоје докази да је било ко знао и није спречио нешто слично, тај не да мора да одговара, него је то злочин без преседана. Али ја то још нисам чуо – изјавио је Вучић.

Надежда Гаће, председница Независног удружења новинара Србије, истакла је да држава мора да да јасне одговоре како је могуће да једино део Абердареве улице не буде исељен и како то да се у згради није нашао нико од новинара који су неколико дана пре бомбардовања „поносно шетали око зграде РТС-а и пркосили претњама НАТО-а”. Иако су се на списку званица налазила имена представника готово свих политичких странака, многих министара и политичких званичника, позиву се, од представника Владе Србије, одазвао једино Небојша Брадић, министар културе.

– Одговорни су и они који су донели одлуку о бомбардовању и легитимисали зграду РТС-а као војни циљ, али и они који нису заштитили раднике. Нисмо могли да бирамо шта ће бити, а шта не војни циљ, нисмо могли да сачувамо зграде и опрему, али смо могли да сачувамо људе – изјавио је Брадић.

НУНС је најавио да ће транскрипте, аудио и видео записе са округлог стола, доставити, између осталог, и Републичком јавном тужилаштву. Пре него што ти материјали стигну до њих и буду проучени, Томо Зорић, портпарол тужилаштва, није желео да даје никакве изјаве.

Ј. Беоковић


Коментари12
7eb53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Циле
Мислим да су родбина и пријатељи погинулих у Абердаревој сурово злоупотребљени у натовском пост-фестум разрачунавању са Србијом и грађењу алибија за злочин. Уместо да свој гнев усмере према правим зликовцима, дозвољавају да их неко хушка на Милошевићев режим. Нема недоумице ко је наредио бомбардовање и ко је бомбардовао. Има недоумице да ли је неко у Србији хтео да профитира на погибијама. Али не треба заборавити да су у то време у Србији дежурали сви. Тако сам и ја, професор у једној нишкој школи, дежурао, као и друге колеге, ноћима. Шта сам чувао, то мој разум не може да докучи. Знам само да су се зидови тресли и стакла звецкала од бомбардовања и ракетирања по граду. Тек када је бесмисленост нашег дежурања постала очигледна, неко се сетио да то треба да укине. Али до те одлуке требало је да прође време. А успут, да подсетим, у Нишу је погинуло двадесетак људи. Једина им је грешка била што су пошли на пијацу. А приликом обележавања њихове смрти није било никакве помпезности нити је ико поставио питање: "Зашто?" За њихову смрт нико није окривио Милошевићев режим. А авиони који су посејали касетне бомбе некако су се преобратили у елементарну непогоду.
Џеронимо
„Зашто?“ Из истог разлога са којег су гинули српски хероји на Кошарама, војници и цивили, деца диљем Србије. Треба их све заједно оставити да почивају у миру – сви су пали за отаџбину, у борби против мрског душмана. Неки човек је осуђен за неизвршење неке одлуке којом се могла спречити ова погибија. Али то не мења ништа суштину ствари. Не треба губити главно из вида – ко су стварне убице. И не треба ових шеснаесторо сваке године сахрањивати поново, одвојено од осталих хероја. Сви су пали за Србију!
de silencio
praštamo ali zaboravljamo.
tromoravac
I zasto se sada trazi izvinjenje umesto da se tuzi NATO. Osudise Milanovica, koji je bio kriv po sluzbenoj duznosti,a zlikovci koji su namerno napravili zlocin, da se izvinu!!!!!
veber lisjak
Svaka žrtva NATO bombardovanja 1999. je nevina po definiciji. Ne vidim zašto su radnici RTS važnije žrtve od ostalih 2500. poginulih u bombardovanju. Možda zato što su pripadali medijima, pa tako imaju stalni pristup medijima. Ne potcenjujte ostale žrtve, ako njihova rodbina i porodice nemaju pristup novinama i televiziji. A drugo, tužiti televiziju zbog bombardovanja je vrhunac cinizma. Da li žrtve na mostu u Varvarinu treba da tuže lokalnu pijacu zato što su tamo pošli? Da li oni iz voza treba da tuže Srpske Železnice? Kakav nonsens! Na delu je stalno i ciljano mešanje žaba i baba, izvinjavanje NATO-u što su nas ubijali. Sramota.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља