петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:06

Импресије и факти

Аутор: Небојша Катићчетвртак, 23.04.2009. у 22:00

Господин Зоран Петровић, банкар, у чланку „Добра анализа или популизам“ (23. априла) критички се осврнуо на мој текст под насловом „Банкарски рај“ (15. април). Због ограниченог простора, не могу да се бавим свим супротстављеним ставовима г. Петровића, већ само оним тезама које је могуће поткрепити цифрама.

Кључна теза мог текста је била да банке у Србији годинама наплаћују највише каматне марже у Европи. Илустрације ради, према недавној анализи Народне банке Србије (НБС), домаће марже су за 344 одсто више од оних у Мађарској и 55 одсто више од оних у Хрватској.

Господин Петровић ту кључну тезу о највишим маржама у Европи не оспорава. Он тезу замењује, па тврди да је профитабилност домаћих банака једна од најнижих у региону. Може бити, али је неважно. Ако домаће банке наплаћују астрономске марже и провизије, неуспевајући да буду профитабилне бар колико и банке у окружењу, то је онда поразно за домаћи банкарски сектор и за његов руководећи кадар. Цену своје неспособности банке не могу вечито да преваљују на српске дужнике.

У свом тексту сам изнео и другу кључну тезу – банке у Србији плаћају најмањи ефективни порез у Европи. Просечена ефективна пореска стопа банкарског сектора у Србији 2006. и 2007. године била је испод пет одсто. У Хрватској, у истом периоду, та стопа је износила 20 одсто.

Господин Петровић не оспорава ни ту тезу, већ објашњава да је Србија каснила у реформама у односу на друге земље и има ниску стопу пореза на добит као један од адута у оштрој конкуренцији за привлачење инвеститора. Искуство источне Европе показује да западне банке агресивно запоседају та нова тржишта, без обзира на ниво домаћих пореских стопа. Лудост је давати стимулативне пореске олакшице компанијама или банкама које у Србију хрле искључиво због лукративног домаћег тржишта.

У свом тексту сам предложио увођење додатног пореза за банке, као и укидање свих пореских олакшица банкама.

Господин Петровић каже да му није познато да је општеприхваћена пракса у свету да се на добит банкарског сектора примењују више пореске стопе у односу на друге секторе. У пореској политици нема општеприхваћене праксе – пореска политика се креира према потребама и специфичностима сваке земље. Мађарска, сусед и чланица ЕУ, увела је током 2005. и 2006. додатни банкарски порез од осам одсто, иако је тамошња базна пореска стопа и пре тога била већа од српске.

Господин Петровић објашњава да би банке и повећање пореза на добит превалиле на дужнике. На тржиштима на којима постоји права конкуренција, то није могуће. То је могуће само на картелизованим тржиштима слабих држава. Г. Петровић можда са тим и рачуна.

Господин Петровић оспорава податак који сам изнео у вези са висином просечне каматне стопе у Србији од 21 одсто. Тајброј је тачан, и дат је на бази статистичких података НБС за фебруар. У тренутку писања мог текста, то су били последњи расположиви подаци.

У свом тексту сам изнео и тезу да је захваљујући лошој монетарној политици у Србији дошло до експлозивног прилива шпекулативног банкарског капитала. Г. Петровић тврди да то није тачно. Шта говоре бројке?

Од средине 2006. године, кроз репооперације НБС повучени су огромни вишкови новца из оптицаја. Тај вишак новца је неко унео у Србију. Сума тог имобилисаног, некорисног новца је крајем септембра 2008. достигла ниво од око 4,7 милијарди долара. То је спектакуларан износ. Током летњих месеци 2008. било је чак више тог имобилисаног новца, него укупне ликвидне новчане масе (агрегат М1). Том некорисном новцу је НБС плаћала огромне камате. Не знам како банкари зову новац који годинама лежи некористан, зарађује огромну камату код НБС, а на први знак кризе нестаје из земље – ја га зовем „шпекулативни“.

Коначно, банкама не замерам ништа. Банке раде оно што је за њихове власнике најбоље. Замерам економским властима у Србији што су створиле амбијент у коме је могуће наплаћивати највеће марже и провизије, плаћати најниже порезе у Европи и бити мека за шпекуланте. Укупно економско стање Србије је споменик таквој политици.

Финансијски консултант


Коментари40
1a15a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Adam u bankarskom raju
Eh, kad bi ste mogli ponovo po bankama g. Katicu... Britko, jasno i citko... A najnoviji povod nam je dala Banca Intesa. Suprotno svim trendovima u doba svetske ekonomske krize i naporima svih finansijskih institucija u svetu da smanjenjem kamata sacuvaju potrosace kako bi mogli da vraćaju kredite, Banca Intesa ad Beograd je tokom prethodne sedmice bez obrazlozenja podigla kamatne stope na vec izdate stambene kredite! Povecanje kamatne stope je skoro duplo, mesecna rata je veca za skoro 15% i preracunato na godisnjem nivou to znaci da ce korisnici u ukupnoj sumi banci platiti 1,8 rata vise nego sto je trebalo. Pored nesuglasja sa finansijskim trendovima, na prigovor korisnika nesuvislo odgovaraju da po ugovoru imaju pravo na to, iako je lako dokazivo da ono sto je prezentovano korisnicima i dokument koji je na kraju potpisan nisu bas u saglasnosti. A ja i dalje plaćam porez državi, država od toga daje subvencije bankama, koje nam od tih para daju kredite 'zarad dnevne likvidnosti', pa ja opet platim porez drzavi, a banka - pa opet ostvaruje dobit! Ali, sve ovo vi ionako mnogo bolje poznajete nego mi koji trazimo odgovore u vasim clancima...
Милорад Ђапић
Веома јасно!
stojan nenadović
Sadašnja svetska i nacionalna ekonomska kriza može se prevazići samo napuštanjem sadašnjeg koncepta kreditnog novca, po kojem se novac definiše kao dug koji se mora vratiti uvećan za kamatu. Mora se preći na nekreditni novac, tj. novac koji se daje kao poklon. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM)kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; Ako se nekreditni novac emituje po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Za iznos emitovanog nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje, a proizvođači dobijaju više nego što je to sada u sistemu kreditnog novca, gde i kredit i kamata ulazr u cene, čega nema ako se novac poklanja, tj. daje kao nekreditni novac. Nekreditni novac koristi Kina u svojoj privrednoj ekspanziji, a 23.aprila u SAD je predstavljen koncept nekreditnog novca, koji je uradio Američki Monetarni Institut, a kao političar promoviše Denis Kucinich.
ZORAN
TAMAN POSLA! Ako se dogodi da banke prevale porez na one koji im duguju, odose nasi tajkuni pod led! Grehota! A sa njima i nasa Vlada. Grehota! A svi zajedno, u tesku recesiju. Inace, slazem se sa g. Katicem jer me bas briga za banke.
vlada guda
g.Katic ni u jedom delu svog odgovora nije pobio teze g.Petrovica. Selektivno je izabrao kriticke delove Petrovicevog odgovora, o domacim bankama i njihovom finansijskom stanju na kraju 90-tih i platnom prometu nista. Zatim iznosi kao argumente iskustva bankarskih sistema u Madjarskoj i Hrvatskoj kao pozitivna, dok i najveci laik zna da su to dva najzaduzenija i finansijski upropascena bankarska trzista u istocnoj Evropi. Zatim se hvata za verovatno jedinu cinjenicu iz izvestaja NBS koju g.Petrovic nije ni sporio, prosecnu kamatnu stopu. Kao "dokaz" nam takodje nudi "svoju definiciju" spekulativnog kapitala iako, ni cifra koju iznosi, niti izvor istog, ne potvrdjuje nikakvim podacima. O spekulativnom kapitalu 90-tih, njegovim izvorima i bankarskoj politici ciji je akter bio, g.Katic ne kaze nista.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља