уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:43

Драгиша Цветковић, патриота или издајник

Аутор: Тома Тодоровићчетвртак, 23.04.2009. у 22:00
Нишки угледник: Драгиша Цветковић

Ниш – За двадесетак дана, биће премијерно приказан документарни филм о једном од најпознатијих Нишлија у историји града – Драгиши Цветковићу. Сценарио за филм „Право на истину” написао је Стеван Јовичић, на основу књиге Нишлије Видосава Петровића „Драгиша Цветковић – с њим самим”, а режисер је Јовица Крстић.

– Филм говори о трагичним догађајима, који су дубоко обележили савремену историју нашег народа, открива до сада непознате а значајне околности и чињенице. Драгиша Цветковић, некадашњи министар и председник владе Краљевине Југославије, био је потписник протокола о приступању земље Тројном пакту, а без судске одлуке проглашен је ратним злочинцем. Понео је велики део одговорности за ток и збивања у Другом светском рату, али, да ли је заиста и био издајник, сами ће закључити гледаоци „Права на истину” – каже за „Политику” Јовица Крстић.

– Цветковић је пре рата био новинар, потом одборник у нишкој скупштини а као градоначелник успео је да између два светска рата оријентални Ниш претвори у модеран европски град. Био је и народни посланик, министар вера, потом и министар здравља и социјалне политике, али и министар унутрашњих дела, после чега је изабран и за председника владе Краљевине Југославије. Окривљен је за издају земље јер је по одлуци Крунског савета потписао протокол о приступању Југославије Тројном пакту – истиче Крстић, наглашавајући да је Цветковић након капитулације наше земље одбио било какву сарадњу са Немцима и владом Милана Недића.

– Године Другог светског рата Цветковић је провео у кућном притвору у Нишкој Бањи, а у том периоду је два пута хапшен и заточен у београдском логору Бањица. После рата, иако није сарађивао са окупатором, о њему се говорило као о корумпираном министру и издајнику. Никада му није суђено, а ипак је осуђен – напомиње режисер Јовица Крстић.

Драгиша Цветковић (рођен 1893) преминуо је у Паризу, 1969. године. Град Ниш је лане једну од главних улица назвао његовим именом. Једночасовни документарни филм, који ће премијерно бити приказан у Нишу и Београду, снимљен је одлуком Градског савета за културно стваралаштво уз финансијску помоћ града и нишке општине Медијана.


Коментари15
88d50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

МИРОСЛАВ ЖИВКОВИЋ
Надам се да ће се после толиког времена сазнати права истина о Драгиши Цветковићу некадашњем прецеднику владе Краљевине Југославије.Молим уредништво Политике дали се истраживало јавно мњење у вези успостављању монархије у Србији?Јер како читам по интрнету да се то поново актулизира.За Србију би можда и био бољи таки облик владавине.Хвала у напред.
Šale
Nema apsolutno pozitivne, ni potpuno negativne ličnosti,ali sa mora "izvagati" koja strana preteže.Knjiga:"Dragiša Cvetković-sam sa sobom" je viđenje pisca-to je njegova istina. Međutim, činjenica je da je Dragiša Cvetković,po savojoj funkciji,bio jedan od glavnih aktera u zbivanjima za vreme njegove vlade.Ako se nije slagao sa takvom politikom imao je mogućnost ostavke,ali nije je iskoristio.
Goran Beograd
Sud istorije@Unapred sam se ogradio,mislio sam i na Mauricijus,ali mi je nesto bio daleko,u svako slucaju hvala.Taj "podatak" sam saznao pre 10-ak godina od mog komsije gradjevinca,kada je u ime jedne velike gr.firme iz Bgd.sklapao posao na MAURICIJUSU.NJemu je taj podatak u caskanju izneo covek koji je tu rodjen.Da je D.C. tamo bio u izbeglistvu ili kao uhapsenik,ne bih mogao bas tacno da se setim.
consul Romanum
Dr. Milan Stojadinovic´je stigao na Mauritius 14.04.1941.godine. Tamo je bio interniran od strane Velike Britanije, jednom engleskom pukovniku koji ga je pratio po dolasku u Grcku postavio je jedno naivno pitanje: nisam znao da su Jugoslavija i Velika Britanija u ratnim odnosima, pukovnik nije mogao da odgovori. Kasnije je Dr. Milan Stojadinovic bio izdavac najboljeg ekonomskog lista Argentine, i jednog od najboljih u obe Amerike, El Economista.Napisao je jednu odlicnu knjigu " Ni rat ni pakt", na prvoj str5ani pise: " Pokoljenja djela sude;sto je cije daju svjema", Njegos.
Срђан Ђорђевић
@Суд Историје. Имате право да је ухапшен Стојадиновић, под налогом Енглеза, спроведен до њихове колоније (или Франзузи су то? - није ни битно). Сматрам да су обојица имали замисли о томе како избећи рат али на жалост, нису успели! Можемо да се споримо који приступ је био бољи али немојмо заборавити на комунисте који су однели превагу. Вероватно је већ било касно да се неке основне ствари са државом тада решавају. Можда већ од 1934. Држава је била превише слаба, и да води рат и да га избегне. Шта мислите о томе?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља