среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:06

Већ имамо гробља заборављених књига

Аутор: Гордана Фикетпетак, 24.04.2009. у 22:00
Карлос Руиз Сафон

ЕКСКЛУЗИВНО
Да постоји формула или тајна за писање бестселера, свака књига би то била и сви који пишу били би успешни писци – каже шпански писац Карлос Руиз Сафон, чији је роман „Сенка ветра” годинама бестселер, преведен на више од тридесет језика, у тиражима већим од било ког савременог шпанског романа. Најновији роман писца који после дужег странствовања у САД поново живи у Барселони, под називом „Игра анђела”, као и „Сенку ветра” објавила је на српском београдска „Чаробна књига”.

Ипак, наставља саговорник „Политике”, „уколико се осврнемо на књижевне класике који су у своје време били својеврсни „бестселери”, од Дикенса преко Толстоја до Сервантеса, увидећемо да имају више тога заједничког. На крају крајева, истински књижевни успех условљавају сами читаоци и не може се на силу, вештачки креирати”.

За ваш роман Сенка ветра, један критичар написао је да се у њему сусрећу традиције Умберта Ека, Борхеса и Маркеса. Налазите ли сличност између вашег „гробља заборављених књига” и борхесовског „лавиринта вавилонске библиотеке”?

Претпостављам да сличности постоје, као што су на то указали и многи читаоци. „Сенка ветра” на више начина стреми ка томе да буде роман саткан од многих романа и многоструко упућује на књижевне класике. То је на неки начин додатна слојевитост за читаоца, нека врста игре.

Да ли је „гробље изгубљених књига место ког се плаши сваки писац, а јунак „Сенке ветра”, Хулијан Караш особа која ниједан писац не би желео да буде? Да ли је у основи овог страха можда несвесна жеља за бесмртношћу?

Највећи страх не лежи у чињеници да ће многи писци бити заборављени, већ да неће бити ни откривени. За већину књига се чак не може рећи да су заборављене; оне једноставно нестају чим се објаве, а то се односи само на мајушан проценат дела која доживе издавање. Писање је посао у којем је тешко опстати.

Хоћемо ли ускоро имати гробља заборављених књига у дословном смислу?

Можемо се увелико сложити са чињеницом да их већ имамо. Али, не само гробља заборављених књига, већ и заувек изгубљених идеја, прохујалих сећања, ишчезлих идентитета...Мало је тога што опстаје. Свиђало се то нама или не, то је суштина саме природе ствари.

Да ли у времену глобализма, рецесије, поп-културе и нових медија који апсорбују људе још постоје књиге које могу да преобразе читаоце као што Карашова књига може да преобрази ваше јунаке?

Наравно да постоје. Одлична књига, као и сјајан филм или неко велико уметничко дело, увек ће изнаћи начина да продру до нас, потакну нас и узбуде. Можда је кључ у томе да и сами треба да уложимо више труда у тај чин, да порадимо на себи и постанемо усредсређенији на оно што радимо.

Више од једанаест година сте провели у Лос Анђелесу, радећи паралелно на писању романа и сценарија за Холивуд. На који начин је живот у Америци утицао на вашу књижевну каријеру?

Не радим већ неколико година као сценариста (хвала Богу на томе!), а живим на релацији Калифорнија–Европа. Нисам сигуран да ли је живот у Америци уопште утицао на моју књижевну каријеру. Вероватно јесте у почетку, с обзиром на то да сам управо у тој земљи писао, увелико измештен из Шпаније и старог света. Данас, међутим, не мислим да је то важно. Пишем где год да се налазим. Свет је, уистину, једно глобално село.

Барселона је у вашем роману готово митско место, препуно тајни, садашњих и прошлих. Ви сте рођени у Барселони. Какав је ваш лични доживљај тог града, нарочито након повратка из САД?

Барселона о којој пишем је књижевна творевина која заправо не одсликава садашњу реалност овог града. Сваки пут када се однекуд вратим у Барселону, проналазим да је суштински иста као и када сам је напустио.

Иако се Игра анђела најављује као наставак Сенке ветра, реч је о епизоди која је временски измештена у прошлост, далеко претходи збивањима у Барселони 1945?

„Игра анђела”, заправо, није претходница „Сенке ветра”, већ независна прича смештена у истоветни универзум у којој проналазимо елементе и ликове повезане са онима у „Сенки ветра”. Свеједно, мој други роман можете читати, уживати у њему и разумети га без потребе да претходно прочитате „Сенку ветра”. „Игра анђела” је, заправо, трагедија, готска мистерија о уклетим књигама, опсесији, љубави, убиству и страсти. Понекад знам да се нашалим и кажем да је „Сенка ветра” добра девојка у породици, а „Игра анђела” зла и мрачна полусестра...

Више пута сте нагласили да су на вас највише утицали Чарлс Дикенс и други класици 19. века, али да на вас веома много утиче и филмска уметност. Од ова два утицаја, чини се да је књижевни преовладао у Сенци ветра,док је у Игри анђела „филмски” моменат присутнији?

У приповедачкој техници „Игре анђела” присутна су оба елемента – класици, као и филмска уметност, али има и других утицаја. Може се стећи утисак да је „Игра анђела” филмичнија од „Сенке ветра”, али то је стога што су коришћени тродимензионална драмска радња и донекле визуелнији начин драматизације појединих делова. Књига ће вас прожети и упити у себе подједнако као и „Сенка ветра”, али можда с јачим интензитетом који ствара израженије визуелне и чулне доживљаје. То је делом последица природног тока ове приче.

Игра анђела је друга од четири књиге у циклусу о мистеријама Барселоне. Можете ли нам рећи нешто више о структури овог циклуса? Да ли ће приче и даље ићи хронолошки уназад и да ли ће „гробље заборављених књига” бити централни мотив?

Није реч о хронолошкој саги, већ пре о лавиринту међусобно протканих романа који чине слагалицу прича чији је чвор гробље заборављених књига, само средиште овог четворокњижног циклуса.

Волите прошлост, патину, барокност и мистерију некадашњег, да ли је то разлог што не дозвољавате да се по Сенци ветра сними филм? Да ли сматрате да ће му седма уметност одузети тананост и тајну, да ће га свести на комерцијалу?

Не видим поенту у снимању филма по роману „Сенка ветра”. Најбољи филм који постоји је управо онај који се одвија у вашој глави док је читате. Не мора све да се претвори у филм, ТВ-серију или видео-игру. Дивно је када роман једноставно остане само роман, јер ништа друго не може да исприча причу са том врстом дубине, свепрожетости и снаге као што то може добро написана књига.

Да сте у Данијеловој кожи, коју бисте књигу изабрали као своју „судбину”?

Тешко ми је да одаберем само једну. Вероватно бих био довољно себичан и практичан и, ипак, изабрао једну од својих. Живимо у једном великом, немилосрдном свету...

-----------------------------------------------------------
Сенка ветра

Заплет романа „Сенка ветра“ одвија се у Барселони 1945: Данијел, син трговца антикварним књигама, после губитка мајке, налази утеху у мистериозној књизи „Сенка ветра”, коју је написао извесни Хулијан Караш. Трагајући за другим насловима истог аутора, долази до шокантног открића: неко систематски уништава сваки примерак свих књига које је Караш написао… Следи епска прича о убиству, лудилу и уклетој љубави.

Други део Сафонове тетралогије, „Игра анђела”, враћа читаоце у Барселону двадесетих година прошлог века. Млади писац Давид Мартин, опседнут немогућом љубављу, добија понуду од мистериозног издавача да напише књигу каква никада није написана у замену за богатство и, можда, нешто више… Кроз контакт са тајанственим издавачем, писац се уплиће у мрачну причу, започету пре много година.
 


Коментари2
b9254
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Petrovic
Da se podsetimo: U nasem tuznom rasejanju imamo dobar broj talentovanih pisaca o kojima se ili malo ili gotovo nimalo ne zna (pesnika, pripovedaca, romanopisaca), kao sto su Mateja Matejic, Vasa Mihailovic, Bojic, Sava Jankovic sa svojom tetralogijom Na prelomu, i mnogi drugi...) Petar Petrovic, Srbin u rasejanju.
mishabjelic
Primenjeno na nasu literaturu, kandidati za groblje zaboravljenih knjiga jesu i bice¨*a) Knjige objavljene od izdavaca koji citaju i stampaju rukopise po kriterijumu prijateljstava sa piscima ili po `...ja tebi ti meni. b. Literatura pisana po receptima u modi (kao, na primer, slobodna asocijacija itsl. - izuzev ako pisac nije genije kao Djems Djojs). c) Sve ono napisano ne da se zabelezi nesto kao svedocanstvo vremena i o savremenicima vec da bi ime autora bilo zabelezeno u istoriji knjizevnosti ili na pozivnicama na svecane ruckove i vermisaze.*** Najgore od svega je sto zbog toga mi imamo godinama neobjavljene rukopise novih Nusica, Skerlica, Vinavera - da pomenem samo one bez dlake na jeziku koji bi bili sposobni da ciste augijevske stale nase literature.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља