четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 24.04.2009. у 22:00 Гордана Фикет

Већ имамо гробља заборављених књига

Карлос Руиз Сафон

ЕКСКЛУЗИВНО
Да постоји формула или тајна за писање бестселера, свака књига би то била и сви који пишу били би успешни писци – каже шпански писац Карлос Руиз Сафон, чији је роман „Сенка ветра” годинама бестселер, преведен на више од тридесет језика, у тиражима већим од било ког савременог шпанског романа. Најновији роман писца који после дужег странствовања у САД поново живи у Барселони, под називом „Игра анђела”, као и „Сенку ветра” објавила је на српском београдска „Чаробна књига”.

Ипак, наставља саговорник „Политике”, „уколико се осврнемо на књижевне класике који су у своје време били својеврсни „бестселери”, од Дикенса преко Толстоја до Сервантеса, увидећемо да имају више тога заједничког. На крају крајева, истински књижевни успех условљавају сами читаоци и не може се на силу, вештачки креирати”.

За ваш роман Сенка ветра, један критичар написао је да се у њему сусрећу традиције Умберта Ека, Борхеса и Маркеса. Налазите ли сличност између вашег „гробља заборављених књига” и борхесовског „лавиринта вавилонске библиотеке”?

Претпостављам да сличности постоје, као што су на то указали и многи читаоци. „Сенка ветра” на више начина стреми ка томе да буде роман саткан од многих романа и многоструко упућује на књижевне класике. То је на неки начин додатна слојевитост за читаоца, нека врста игре.

Да ли је „гробље изгубљених књига место ког се плаши сваки писац, а јунак „Сенке ветра”, Хулијан Караш особа која ниједан писац не би желео да буде? Да ли је у основи овог страха можда несвесна жеља за бесмртношћу?

Највећи страх не лежи у чињеници да ће многи писци бити заборављени, већ да неће бити ни откривени. За већину књига се чак не може рећи да су заборављене; оне једноставно нестају чим се објаве, а то се односи само на мајушан проценат дела која доживе издавање. Писање је посао у којем је тешко опстати.

Хоћемо ли ускоро имати гробља заборављених књига у дословном смислу?

Можемо се увелико сложити са чињеницом да их већ имамо. Али, не само гробља заборављених књига, већ и заувек изгубљених идеја, прохујалих сећања, ишчезлих идентитета...Мало је тога што опстаје. Свиђало се то нама или не, то је суштина саме природе ствари.

Да ли у времену глобализма, рецесије, поп-културе и нових медија који апсорбују људе још постоје књиге које могу да преобразе читаоце као што Карашова књига може да преобрази ваше јунаке?

Наравно да постоје. Одлична књига, као и сјајан филм или неко велико уметничко дело, увек ће изнаћи начина да продру до нас, потакну нас и узбуде. Можда је кључ у томе да и сами треба да уложимо више труда у тај чин, да порадимо на себи и постанемо усредсређенији на оно што радимо.

Више од једанаест година сте провели у Лос Анђелесу, радећи паралелно на писању романа и сценарија за Холивуд. На који начин је живот у Америци утицао на вашу књижевну каријеру?

Не радим већ неколико година као сценариста (хвала Богу на томе!), а живим на релацији Калифорнија–Европа. Нисам сигуран да ли је живот у Америци уопште утицао на моју књижевну каријеру. Вероватно јесте у почетку, с обзиром на то да сам управо у тој земљи писао, увелико измештен из Шпаније и старог света. Данас, међутим, не мислим да је то важно. Пишем где год да се налазим. Свет је, уистину, једно глобално село.

Барселона је у вашем роману готово митско место, препуно тајни, садашњих и прошлих. Ви сте рођени у Барселони. Какав је ваш лични доживљај тог града, нарочито након повратка из САД?

Барселона о којој пишем је књижевна творевина која заправо не одсликава садашњу реалност овог града. Сваки пут када се однекуд вратим у Барселону, проналазим да је суштински иста као и када сам је напустио.

Иако се Игра анђела најављује као наставак Сенке ветра, реч је о епизоди која је временски измештена у прошлост, далеко претходи збивањима у Барселони 1945?

„Игра анђела”, заправо, није претходница „Сенке ветра”, већ независна прича смештена у истоветни универзум у којој проналазимо елементе и ликове повезане са онима у „Сенки ветра”. Свеједно, мој други роман можете читати, уживати у њему и разумети га без потребе да претходно прочитате „Сенку ветра”. „Игра анђела” је, заправо, трагедија, готска мистерија о уклетим књигама, опсесији, љубави, убиству и страсти. Понекад знам да се нашалим и кажем да је „Сенка ветра” добра девојка у породици, а „Игра анђела” зла и мрачна полусестра...

Више пута сте нагласили да су на вас највише утицали Чарлс Дикенс и други класици 19. века, али да на вас веома много утиче и филмска уметност. Од ова два утицаја, чини се да је књижевни преовладао у Сенци ветра,док је у Игри анђела „филмски” моменат присутнији?

У приповедачкој техници „Игре анђела” присутна су оба елемента – класици, као и филмска уметност, али има и других утицаја. Може се стећи утисак да је „Игра анђела” филмичнија од „Сенке ветра”, али то је стога што су коришћени тродимензионална драмска радња и донекле визуелнији начин драматизације појединих делова. Књига ће вас прожети и упити у себе подједнако као и „Сенка ветра”, али можда с јачим интензитетом који ствара израженије визуелне и чулне доживљаје. То је делом последица природног тока ове приче.

Игра анђела је друга од четири књиге у циклусу о мистеријама Барселоне. Можете ли нам рећи нешто више о структури овог циклуса? Да ли ће приче и даље ићи хронолошки уназад и да ли ће „гробље заборављених књига” бити централни мотив?

Није реч о хронолошкој саги, већ пре о лавиринту међусобно протканих романа који чине слагалицу прича чији је чвор гробље заборављених књига, само средиште овог четворокњижног циклуса.

Волите прошлост, патину, барокност и мистерију некадашњег, да ли је то разлог што не дозвољавате да се по Сенци ветра сними филм? Да ли сматрате да ће му седма уметност одузети тананост и тајну, да ће га свести на комерцијалу?

Не видим поенту у снимању филма по роману „Сенка ветра”. Најбољи филм који постоји је управо онај који се одвија у вашој глави док је читате. Не мора све да се претвори у филм, ТВ-серију или видео-игру. Дивно је када роман једноставно остане само роман, јер ништа друго не може да исприча причу са том врстом дубине, свепрожетости и снаге као што то може добро написана књига.

Да сте у Данијеловој кожи, коју бисте књигу изабрали као своју „судбину”?

Тешко ми је да одаберем само једну. Вероватно бих био довољно себичан и практичан и, ипак, изабрао једну од својих. Живимо у једном великом, немилосрдном свету...

-----------------------------------------------------------
Сенка ветра

Заплет романа „Сенка ветра“ одвија се у Барселони 1945: Данијел, син трговца антикварним књигама, после губитка мајке, налази утеху у мистериозној књизи „Сенка ветра”, коју је написао извесни Хулијан Караш. Трагајући за другим насловима истог аутора, долази до шокантног открића: неко систематски уништава сваки примерак свих књига које је Караш написао… Следи епска прича о убиству, лудилу и уклетој љубави.

Други део Сафонове тетралогије, „Игра анђела”, враћа читаоце у Барселону двадесетих година прошлог века. Млади писац Давид Мартин, опседнут немогућом љубављу, добија понуду од мистериозног издавача да напише књигу каква никада није написана у замену за богатство и, можда, нешто више… Кроз контакт са тајанственим издавачем, писац се уплиће у мрачну причу, започету пре много година.
 

Коментари2
85035
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Petrovic
Da se podsetimo: U nasem tuznom rasejanju imamo dobar broj talentovanih pisaca o kojima se ili malo ili gotovo nimalo ne zna (pesnika, pripovedaca, romanopisaca), kao sto su Mateja Matejic, Vasa Mihailovic, Bojic, Sava Jankovic sa svojom tetralogijom Na prelomu, i mnogi drugi...) Petar Petrovic, Srbin u rasejanju.
mishabjelic
Primenjeno na nasu literaturu, kandidati za groblje zaboravljenih knjiga jesu i bice¨*a) Knjige objavljene od izdavaca koji citaju i stampaju rukopise po kriterijumu prijateljstava sa piscima ili po `...ja tebi ti meni. b. Literatura pisana po receptima u modi (kao, na primer, slobodna asocijacija itsl. - izuzev ako pisac nije genije kao Djems Djojs). c) Sve ono napisano ne da se zabelezi nesto kao svedocanstvo vremena i o savremenicima vec da bi ime autora bilo zabelezeno u istoriji knjizevnosti ili na pozivnicama na svecane ruckove i vermisaze.*** Najgore od svega je sto zbog toga mi imamo godinama neobjavljene rukopise novih Nusica, Skerlica, Vinavera - da pomenem samo one bez dlake na jeziku koji bi bili sposobni da ciste augijevske stale nase literature.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља