недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 25.04.2009. у 22:00

Нема хране за извоз

Две милијарде долара од извоза. Тај податак о вредности лањског извоза српске пољопривреде још се слави као незапамћен успех у домаћим државним и пословним круговима јер је реч о највећем икад постигнутом извозу хране.

А да места слављу баш и нема показује упоредни и отрежњујући податак – Холандија (земља приближне величинеСрбији) од извоза пољопривредних производа годишње заради педесет-шездесет милијарди долара. И то са само 60 сунчаних дана годишње.

У Србији се деценијама прича о великим шансама пољопривреде и прехрамбене индустрије, а истовремено постижу се само скромни резултати. Иако хваљенена „сва звона”, нису искоришћене ни погодности међудржавног споразума с Русијом о слободној трговини, па се и извоз на ово перспективно тржиште мери само десетинама милиона долара. На лањском јесењем Сајмухранеу Москви, на пример, учествовалоје 12 прехрамбених компанијаиз Србије, а извоз (као резултат сајамског наступа) износио јечетрнаестмилиона евра.

Као позитиван пример успеха на овом тржишту у последње време наводе се воћари, посебно они с јабукама, који из године у годину повећавају пласман. Вредност лањског извоза била је око тридесет пет милиона евра. Компанија „Делта” недавно је позвала земљораднике да подижу нове засаде јабука, уз обавезу гарантовања откупа. Нови засад модерног сортимента, са свом заштитом од мраза и града, кошта од 17.000 до 25.000 евра по хектару. „Делта”, међутим, није понудила да кредитира воћаре, већ их је упутила на банке па ће на крају бити занимљиво да се види ко је био спреман да се толико задужи.

Генерални директор „Центропроизвода” Немања Попов каже да нашим компанијама недостаје посвећеност за освајање страних тржишта, а да се тамо стиже или куповином тамошњих тржишних играча или регионализацијом наших компанија зашта је добар пример, како каже, „Делта”. И „Центропроизвод” има сличне амбиције јер су се намерили на „Дрогу Колинску” чији је власник фонд „Истрабенц” у великим финансијским тешкоћама.

– Пратимо ситуацију, ако су за продају ми бисмо да их купимо, ако траже стратешког партнера пристајемо и на то.У последњих 20 година бавили смо се својим проблемима, ратом, транзицијом и ограничили смо се само на тржиште Србије са свега седам и по милиона потрошача. За то време Хрватска и Словенија су правиле јаке регионалне компаније, а то треба да буде и наша стратегија. Ту посвећеност код наших пословних људи, нажалост, не видим – објашњава Попов.

По његовим речима извозна стратегија се мора осмислити, тржиште се гради, не осваја, морају се испитати навике, укуси потрошача. Није довољно послати један камион робе па то дати као вест у новине. „Центропроизвод” има план да у овој години удвостручи извоз, а подаци за прва три месеца показују да је план и надмашен и да је извоз увећан 130 одсто. Њихови производи почели су да се продају у Бугарској, а за који дан стижу и у Хрватску и Словенију.

Попов и из искуства компаније на чијем је челу зна колико пословни партнери из Србије могу да буду непоуздани.

– Уговорите посао, а они после неког времена схвате своју позицију „преозбиљно” па почну да постављају нереалне захтеве, да „скраћују ћошкове”. Примера ради, од седам домаћих машина ниједна нам до данас није прорадила. Једном речју, мало је озбиљних компанија, али их има – каже Попов.

Секретар одбора за аграр Привредне коморе Србије Милан Простран каже да нам за велико руско тржиште недостају количине и континуитет у снабдевању, а ту је и проблем сертификата. Проблем је и удаљеност, односно трошкови транспорта, па сви више играју на сигурно тржиште Цефте на коме пољопривредно-прехрамбени производи остварују 40 одсто укупне спољнотрговинске размене.

– Пласман на руско тржиште је скроман зато што немамо дистрибутивни центар, већ се свака компанија сналази са својим контактима. Било је више покушаја да се он направи, почев од идеје о српској кући до тога да пет-шест јачих компанија направе заједнички дистрибутивни центар. Углавном се очекивао ангажман наших пословних људи који тамо живе. „Делта” је, заправо, највише учинила – каже Простран.

Он сматра да је велики проблем недостатак континуитета у државној политици према аграру. Прошле године за тов јунади следовале су субвенције, ове године их нема. Прошле године из буџета даване су субвенције компанијама за добијање сертификата ХАСАП и Глобалгап који су им неопходни за извоз, ове године не.

–Не може да буде једне године дајемо, друге не дајемо ништа – напомиње Простран.

Коментари1
6ae36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

шарена лажа
Извоз је знатно "повећан" и зато што су нам бивши делови некада исте земље сада постали иностранство!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља