петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 25.04.2009. у 22:00

Нова стратегија: Производити и извозити на трећа тржишта

Фото Фонет

Пише: Млађан Динкић, министар економије

Чињеница је да је Србија била део велике Југославије и да је њена привреда била усмерена на тржишта бивших република а то тржиште се покидало распадом земље. Касније није прављена стратегија шта би једна мала земља са осам милиона становника могла да понуди свету.

Министарство економије направило је предлог индустријске политике који је поткрепљен конкретним мерама. У том предлогу издвојили смо три гране које ће имати државну подршку – аутомобилска индустрија, информационе технологије и телекомуникације и електроника.

Прву смо подржали зато што је извозно оријентисана и јер је у кратком року вишеструко повећала извоз аутоделова из Србије и запошљава велики број људи. То нам је и био циљ. На то смо се одлучили на основу тржишних сигнала, долазиле су десетинеиностраних компанија које се баве производњом аутоделова и одлучили смо да то подстичемо. Те фирме долазе и у овим тешким временима. Пример је немачки „Леони” који у Прокупљу гради фабрику аутокаблова од петнаестмилиона евра.

Што се тиче ИТ сектора и телекомуникација то су гране које вуку привредни развој земаља које претендују да буду изнад светског просека. Нажалост, у време светске кризе највећи инвеститори су врло суздржани и ефекте подстицајних мера које смо донели за ову област видећемо тек у будућности.

И код електронике исто је као и код аутоиндустрије. То је радно интензивна област, не мислимо да је у Србији јефтиније склапати компјутере него у Азији,али је могуће радити неке склопове.

Што се тиче других грана, природна шанса јесте прехрамбена индустрија и она најмање трпи ефекте глобалне кризе. Проблем тренутно није у прехрамбеној индустрији колико у примарној пољопривредној производњи која би морала да се адекватније подстиче и адекватније повезује с прерађивачком индустријом. Држава мора да уради више на подстицању аграра јер је апсурдно да Србија нема довољне количине воћа ии меса које се тражи на иностраним тржиштима. Неко би морао да анализира које су шансе за извоз наших аграрних производа и треба буквално усмерити гро субвенција у оне ствари које дају највише ефеката. Нама траже воће, а ми га немамо. Вероватно би било корисно да држава о свом трошку бесплатно подели саднице разног воћа сељацима, а да неко ко се бави продајом организује извоз. То је синергија.

Те шансе још имају дрвнопрерађивачка и индустрија намештаја која је сада под великом конкуренцијом, а подстицај за њен даљи развој биће долазак шведске компаније „Икеа”.

Морамо да будемо реални – можемо доста али не можемо превише.

То значи да нам треба објективна стратегија.

И управо због тога што држава није најпаметнија у осмишљавању тих стратегија и што тржиште мора да каже своје мишљење, ми смо лансирали потпуно нову стратегију – да од Србије на средњи рок направимо најпривлачнију дестинацију за производњу ради извоза на трећа тржишта.

Наша је идеја да док не уђемо у ЕУ будемо много јефтинији за производњу ради извоза а да тај извоз буде без царине на што ширем кругу тржишта. Свесни смо да сама српска предузећа не могу лако да се пробију на нека тржишта и да им требају подстицаји иностраних компанија које имају своја тржишта.

Зато потписујемо споразуме о слободној трговини са земљама ван Европске уније. СаУнијом имамо уговор о слободној трговини који важи од 2001. године, имамо га с Русијом, сад смо потписали с Белорусијом, с Турском смо испреговарали, треба да га потпишемо и да ступи на снагу од 1. јануара следеће године. Почетком маја долази делегација из Ирана на разговоре о истој теми.

Коментари10
744e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sima симић
Е доста је овога експерта! Од њега и његових нас глава боли и мука нам је већ девет година!
Zekicevic
Prepostvljam da mali broj komentara na jedno za nas tako vazno pitanje krize je vise zbog vaseg neobjavljivanja kritickih komentara na naivni predlog Gsn. Ministra nego na nedostatak interesa. Lepo mu je jedan citalac odgovorio: kako da poboljsamo ivoz voca kad na selu nema niko sa ga proizvede?
cinik
Pretpostavljam da posle otkrica ove potpuno nove, iznenadjujuce ali genijalne ekonomske strategije sledi kandidatura za Nobelovu nagradu.
Gordana BG
Ministar Dinkic je imao 9 godina na raspolaganju da se postara da ovo o cemu govori u tekstu zazivi. Ali na protiv, u prethodnim godinama je radio suprotno svemu sto danas piskara i to na jedan krajnje arogantan nacin. I ova takozvana "naknadna pamet" je samo deo vec poznate retorike. Zasto bi ministar pisao novinske clanke, ili je i to jadni pokusaj dizanja posrnulog licnog rejtinga. Za ovih 9 godina nije bilo situacije u kojoj je preuzao odgovornost za svoje lose procene, neproduktivne poteze, neispunjena obecanja, afere, stabilnost dinara, nase drzavne rezerve na cuvanju u Nemackoj... Nadam se da ce ubrzo doci vreme kada ce Dinkic i njegovi partijski drugovi biti ruzna politicka proslost slike pljackanja Srbije, kao i da ce se pravosudje pozabaviti njegovim cinjenjem, kao i necinjenjem.
beogradjanin
Dinkicu pogledaj i procitaj clanak ispod ovog, mnogo toga ce ti biti jasnije, ili saznanje kako mso unistili privredu Srbije, vi, ne mi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља