субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 25.04.2009. у 22:00

Празна фабричка хала – нова фирма

Не зна за кризу: Ваљаоница бакра у Севојну

Србија нема производњу, а политичари величају баш то чега нема. Та оцена једног од најмоћнијих пословних људи у Србији изазвала је бројне коментаре и реакције. Глобална криза отворила је и нека важна питања у Србији. Да ли је домаћа индустрија уништена и треба ли нам нова индустријска политика? Да ли Србија, као и друге земље у транзицији, треба да заснива развој на сектору услуга и ИТ технологијама или да се врати традиционалним предностима – производњи хране и индустрији? Може ли Србија, као Мађарска, да смањи учешће пољопривреде у бруто домаћем производу с 25 на четири одсто и да остане аграрна велесила?

Околности су се промениле, криза је и сви трагају за новим моделом развоја. Да ли су за Србију технолошки паркови или производња јабука?

Размишља ли се у држави којим мерама подстиче једне а обесхрабрује друге гране? На нека од тих питања ова „тема недеље” тражила је одговоре.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

У Србији има много индустријских капацитета који не раде, а могли би да раде. Не раде зато што нема државне стратегије. Криза је управо доказ да је једина права ствар конкурентна производња, нова вредност.

Зоран Дракулић, власник компаније „Ист поинт” („Ваљаоница бакра Севојно”, „Новкабел”, „Клас”, бродарска компанија у Аустрији, складишта за жито у румунској луци Констанца, „Житомлин”, ЈРБ...), каже да се показало да без примарне производње нема изласка из кризе и да зато само треба да прораде неискоришћени капацитети, а да држава даје стимулансе предузетницима да покрећу производње.

Ако је тачно да је индустрија запуштена, шта би могло од производних капацитета у Србији да ради?

Нерадо говорим о томе, али морам да узмем пример РТБ „Бор”. Колико га ми као држава „љуљамо”? То је чист српски производ и уместо да сада производимо шездесет хиљада тона бакра из свог рудника, Србија ће да произведе петнаестхиљада тона. То је чист губитак девизног прилива од двеста двадесетмилиона долара. Да не говорим колико би већа производња генерисала нових радних места око РТБ-а.

У Србији има фабрика које би одмах сада могле да удвостручепроизводњу јер постоји тржиште за њихову робу. Пример је ужички „Први партизан” који данас све извози, а тој фирми треба три-четири милиона евра да дуплира капацитет. И нема одакле да се задужи, банке неће да кредитирају јер је то државни програм. Могла је држава да уложи, а није.

(/slika2)Има фирми које су банкротирале и чије хале стоје празне уместо да се некоме дају у закуп за један евро по квадрату. То би запослило људе.

Нас зову председници општина да дођемо, имају празне хале, али се онда увек саплетемо на неки административни проблем. Ево, сад нас зову из Владичиног Хана, тамо ниједна фабрика не ради.

Али, то је нешто што би држава требало да стимулише, да даје повољне кредите. Истина, морам да похвалим државу за наш пројекат у Бољевцу. То је неразвијени регион и ми смо од Фонда за развој добили леп кредит с малом каматом и направили смо изванредну фабрику. Али, нисмо добили онај стимуланс за новозапослене раднике, ваљда је био проблем да ће држава дати много пара Зорану Дракулићу. Не треба, хвала, завршићемо ми тај програм и без тог подстицаја.

Шта производи та фабрика?

Направили смо фантастичан пројекат производње пелета, 35.000-40.000 тона месечно. То је јефтино гориво за грејање, еколошки је производ и прави се од отпадног дрвета. Одлучи смо се да правимо и другу фабрику како бисмоимали довољно горива за будућу малу термоелектрану којаће производити струју и топлоту. Такве електране постоје у Немачкој, Аустрији и Италији. Тржиштепелета је веома поремећено.Аустријанци су прерађивали годишње два милиона кубика дрвета, сад су пали на пола милиона. И одједном се појавио мањак на тржишту. Све што смо произвели у Бољевцу, продали смо, немамо кило. Наравно, цене ће да оду у небеса, мислим да ће да скоче 60 одсто, а сад је 120 евра по тони. А плашио сам се шта ћемо с производњом јер иде лето. Шта је суштина?Све државе у Европској унији премирају, субвенционишу и произвођача и потрошача који користи електричну или топлотну енергију добијену од пелета јер је то чист и обновљиви извор.

Где градите другу фабрику пелета?

У Деспотовцу,где је била фабрика медијапана, има празна хала од 17.000 квадрата и ту ћемо да направимо нову производњу пелета. А таквих хала има у Србији колико хоћеш. Ја бих организовао десет-петнаест људи у министарству, људи који имају искуство упривреди, да трче по Србији, доводе стране компаније и покрећу умртвљене капацитете.

Па у Србији и није тако трагично као што се прича?

Ма није уопште трагично, него се држава не бави тиме.

Како је у условима кризе у Србији пословати с Ваљаоницом бакра у Севојну?

То је пример доброг пројекта. Сви смо очекивали да ће у кризи да знатнопадне производња у Ваљаоници. Десило се супротно, десило се чудо. Имали смо рекордну производњу у марту, па у априлу, целамајска производња већ је продата... Не можемо да произведемо колико тражи тржиште. Велике фабрике у Европи смањиле су капацитете, „пукле” су две компаније и створио се простор да ми можемо изванредно да радимо. Јесмо ми уложили велике паре, сада све ради као сат и то је данас добар капацитет из кога 180 камиона месечно одвозе 3.600 тона робе. Од неких петнаестмилиона евра колико смо планирали да инвестирамо, доћи ћемо на четрдесетмилиона али смо направили фабрику која има најбољи асортиман у Европи.

Шта Ваљаоница може још да значи за Србију?

Агилни председник Општине Ужице прави индустријску зону и ми хоћемо да заједно с комшијском Ваљаоницом алуминијума да привучемо стране инвеститоре који би користили наш репроматеријал и ушли у мање производне програме с неколико десетина радника. Ево, ми радимо на новом производу, фолији за сунчане колекторе. У том производу додата вредност је између седамстои две хиљаде евра по тони производа. Кад уђемо у производњу фолије, једна немачка компанија спремна је да дође у Севојно и производи сунчане колекторе. Донеће опрему, а ми ћемо да јој дамо халу. Немци имају тржиште, а држава нека да подстицаје за ново запошљавање. Ми тако добијамо нов производ за домаће тржиште и шансу да више користимо сунчеву енергију. Људи у Србији морају да буду свесни колико ће уштедети енергије ако ставе колектор на кров куће. И тако улазимо у „зелену енергију”, то је дефинитивно будућност.

Србија је запустила индустрију. Шта држава треба да уради да би оживела производње за које постоји тржиште и ван Србије?

Да неке укине а већину прописа поједностави, да издаје дозволе за један дан, да престане да пословне људе назива тајкунима и да на њих не хушка грађане, да стимулише производњу која супституише увоз и намењена је извозу. Тиме бисмознатносмањили спољнотрговински дефицит који ће на дужирок да буде итекакав проблем. Ова земља мораће све више да извози, а држава ће морати да стимулише такву производњу.

Како да стимулише?


Под број један, повољнијим кредитима.

Али, ево још један наш проблем. Седам година пишемо држави да забрани извоз секундарних сировина јер ми можемо да их прерађујемо. Држава и даље ћути, отпад се шверцује и под разним шифрама извози без контроле. Фактички, направљено је црно тржиште. А нама тај отпад треба и платили бисмо га по ценама које су конкурентне са иностраним. Али, ми радимо легално и преузимамо обавезу да, на пример, сав секундарни бакар откупимо без проблема. Ми бисмото прерадили и искористили у Србији за нову производњу.

Криза је и хоћемо ли сада да седимо и кукамо?

Проблем је што је наша држава сиромашна. Она је морала, не само због кризе, да се мало више задужи у иностранству и тим капиталом помогне мале и средње компаније. Велики ће се снаћи, али мали и средњи не могу и зато им треба државна помоћ.

Ево још једног примера шта држава ради. Продала је две фабрике каблова, а трећа фабрика, она у Јагодини, суштински је у државном власништву. И идемо на тендер за снабдевање, рецимо, Електропривреде. Онда Јагодина понуди најнижу цену, испод цене репроматеријала, само да би исплатила плате тог месеца за три хиљаде радника. И ми бисмосад требалида тужимо државу која је мени продала једну фабрику каблова, а помаже другу фабрику која је мени конкуренција и обара ми цену. Уместо да је држава затворила ту фабрику или јој променила програм она тражи педесетмилиона евра да је прода, а те машине не вреде ништа. Тамо има три хиљаде радника, а не треба више од 500-600 радника. Србији данас не требају три фабрике каблова, нема тржишта за то.

Зашто, по Вашем мишљењу, српској јавности сметају пословни људи?

Зато што у свемуима много политике, а мало економије. Требало је имати много храбрости па затворити фабрике као што је ова у Јагодини и храбро применити Закон о стечају. „Бор” је чиста политика, власт се стално удвара тим радницима. Има таквих примера колико хоћете, а илузије нас много коштају.

-----------------------------------------------------------

УКРАТКО

• Тајкуни се деле на оне који су се обогатили пљачком и на оне који

су богатство стекли непоштењем.

• Наша странка нема везе са контроверзним бизнисменима. Немамо појма зашто нам стално уплаћују неке паре.

• Није транзиција крива за оволико сиромаштво, већ за онолико богатство.

• Сит гладном верује. Он му продаје храну.

Д. Минић Карло

Коментари17
cba36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Velimir Zamurovic
Krivci za prazne fabricke hale su i sami radnici ovih firmi, koji su se nedomacinski i neodgovorno odnosili kako prema radu u firmi tako i prihvatajuci nametanje odluka o prodaji ili prestanku rada fabrike.Svaki onaj koji je dozvoljavao da neko neradom i nesavesnim postupcima vodi firmu u propast,a nije ustao u odbranu iste,odgovoran je.Odgovorni su sto nisu trazili otpustanje svojih kolega radnika koji su zabusavali ili "bolovali",oni koji nisu shatali da je buducnost u radu i njihovim pravovremenim odlukama.Odgovorna je i vlada koja je prodavala,ustupala vazna preduzeca umesto da u njima uspostavi cvrstu kontrolu,zavede red i bar sanira ono sto nije moralo da propadne.U staroj Jugoslaviji su postojale drzavne firme ,i ako je privreda bila na kapitalistickim osnovama, funkcionisale su sa profitom i razvijale se.Dakle,nije bilo neophodno za sve traziti strane partnere-strani kapital,jer taj strani kapital tu dolazi radi jeftine radne snage,sirovina i trzista,a to je sve mogla da iskoristi nasa drzava.Kazu da je partija G-17+ sastavljena od eksperata,cudan li su posao obavili ovi eksperti?Primera radi,spanski Seat je kao i Zastava nastao iz licence Fiata ali nije doziveo ovaj jadni kraj.Bor je od nacionalnog interesa ulaganje u njega je buducnost ne samo za nas vec i nase dece,zato ako treba stegnuti kais danas da bi se vec sutra obezbedila neka egzistencija celog jednog regiona.
S. Vucetic
Od rekordnog broja ministarstava i zaposlenih u njima ,ima li i jedan koji je radio u privradi.Nasuprot tome u vladama bivse drzavi bili su uglavnom uspesni privrednici.Ocito da nasa cinovnicka vlada ni ne razumije ovo o cemu gos.Drakulic govori.Svi su se okrenuli posudjivanju novca po svetu umjesto da se bave mislju kako ga zaraditi i ziveti od svog rada,a ne od zaduzivanja.Postali su pravi heroji oni koji "izkamce"neki kredit ili donaciju,mada bi bilo bolje da nam stranci posude ili poklone osnovna sredstva da popunimo prazne i pokradene hale i proizvodnjom stvaramo novostvorenu vrednost.Vlada se ne usudi da napravi analizu nasto su stvarno utrosena namenski dobijena ili posudjena sradstva.Ova vlada kao da je izgubila iz vida da se zivi od proizvodnje,koju treba razvijati, a ne od beskrajnog zaduzivanja.Nasi strucnjaci sa zavrsenim tehnickum fakultetima su najslabije placeni ljudi,sto govori da drzavi do njih nije mnogo ni stalo,pa odlaze na rad u inostrenstvo. Bez razvijaja industrijskih kapaciteta nama napretka,a st seo poljoprivreda tice ona u Amarici zaposljava 3-5%radno aktivnog stanovnistva.Tu su masine zamenile ljudski rad i male su sanse za vece zaposljavanje u tom sektoru.Ono sto donosi najvecu korist su stvoreni brendovi i razvoj novih proizvoda,a toga mi namamo niti se trudimo da do njih dodjemo.Sretni smo sto su nam Talijani ipak ponudili"potroseni" Punto da ga montiramo,kojem je u Evropi retko ko sada vozi.Kada ne bi bilo tako cemu bi se onda proizvidili stalno novi i novi modeli u automobilskoj industriji. Kaze narod: "Sirotinja i s vodom zacinja"
Tromb .
@ana Sa takvim stavom smo i dosli dovde. Ako Vam (ti) se ne svidjaju komentari nemojte ih citati i gotovo. A najgore je govoriti nekome da nesto ne zna, bez pokrica. Izvoli i iznesi stav ne poklapaj druge jer je to jako primitivno. Demokratija i tolerancija su cudo. A to ko je tata a ko mama videce se na kraju ove smmesno tuzne spanske serije sa cak osam milion a statista i ocajnim glumcima.
ana
Citam Vase komentare i cini mi se cini da nemate pojma i da u zivotu niste imali ni str... Ili ne razumete ili necete da razumete. Ucite tatu...
Tromb .
Glavni problem je nestrucnost i korumpiranost politicara. Onaj ko nesto zna i ima iskustva hoce da ima svoju firmu i da dobro zaradjuje i bude gazda. Da bi iskusni radili u ministarstvima treba sistemski promeniti prvo ljude koji tamo sede i imaju veoma slab ucinak, jer ili nisu iz privrede ili su premladi, ili su jednostavno los kadar. Drugo ovlascenja moraju da budu drugacija, oformiti tim koji bi pratio privredu po granama, ne sme nista da bude od prilike. Stranke ne mogu da skupe dovoljno kvalitetnih ljudi to je zadatak za ceo narod, ali to jako tesko ide jer bi svi sedeli na budzetu malo radili i nosili kravatu, a pri tom bez iskustva. To ne moze. Mlade inzenjere u hale, kao i mlade ljude tehnicare i majstore, moze da se oformi i tim koji bi na regionalnom principu vrsio kontrolu obuke i strucnih praksi studenata i majstora. Sada to ne postoji a mora da postoji jer inace od tehnicke kulture nema nista. Najgore je sto su nase komunikacija i povezanost sa svetskim trzistem losa, malo je aktivnih menadzera i ljudi sa vezama na zapadu. Kad se kaze veza na zapadu ne mislim d atreba da mite nekog tamo ili da ga teraju da radi nesto protiv zakona , kako se kod nas to dozivljava zbog nase naopako postavljene percepcije drzave, nego je bitno dobijanje informacija i blagovremeno delovanje i stalno prilagodjavanje, mislim da mi za to nemamo kadar. Mogli bi ga imati vise kada bi se angazovali nasi u svetu koji znace nesto, rade u velikim firmama i poznaju ko s kim kako radi, sta je dobro a sta ne, dalje organizacije firmi na zapadu, procedure, nacini kontrole, pregovaranja, projekt menadzment, sve nama fali, a stalno se kunemo u nekakve experte koji su doveli zemlju do bankrota. Zar nam nije jasno koliko vredimo, ili ne vredimo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља