субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:43

Српске баладе са Косова на хебрејском

недеља, 26.04.2009. у 22:00
Насловна страна књиге

Специјално за „Политику”
Тел Авив – Издавачка кућа „Арије Нир” у Тел Авиву објавила је двојезично, хебрејско-српско издање књиге „Поезија Косова – избор српских балада”, у чврстом повезу, са сликом „Косовка девојка” Уроша Предића на корицама. Преводилац и аутор коментара је Арје Став.

У предговору је на 60 страница дата историја Србије и Косова, илустрована фотографијама, географским картама и уметничким сликама; фотосима из филма Здравка Шотре „Бој на Косову” са фотографијом Милоша Жутића у улози кнеза Лазара. Представљена је и личност Вука Караџића, његов допринос дефинитивном облику српског писма и реформи језика, уз фотографију споменика, подигнутог му у Београду 1937. године.

Али, књига је илустрована и уметничким сликама из ранијих историјских периода. Тако је уз песму „Зидање Раванице” стављена слика Ђуре Јакшића „Цар Лазар”, насликане 1868. године, па портрет Милоша Обилића, дело сликара Александра Добрића (1858). Песма „Марко Краљевић и бег Костадин” илустрована је фреском из, како је забележено, једног манастира у Македонији, рађеном 1367. године. Но, више од свега изненађује прецизан превод балада Арије Нира, са српског на хебрејски језик, у који је морао уложити велики труд и дугогодишњи рад.

Паралелно, на српском и хебрејском језику, штампани су циклуси српских народних песама: „Преткосовски циклус”, „Косовски циклус”, „Песме о Марку Краљевићу”, „Покосовски циклус”, „Хајдучке и ускочке песме”, „Песме о ослобођењу Србије и Црне Горе”.

На дну сваке странице књиге налазе се фусноте, са објашњењима и извором литературе. Тако је у поглављу „Завештање косовске битке” забележено: „KosovoMedievalBattle, eds. Waynes. VuchinichandThomasA. Emmert” (Минесота, текст из истраживања српске књижевности професора Вучинића…) Из опширне библиографије може се видети да се Арије Нир служио и Гласником друштва србске словесности XIII, 1861,” одакле је пренео „Похвално писмо кнезу Лазару”.

У оквиру опширног поговора објављена је под насловом „Традиција усмене поезије” студија др Наде Милошевић-Ђорђевић, професора књижевности и историје на Филозофском факултету у Београду, у оквиру књиге „TheHistoryofSerbianCulture” (1995).

Веома је значајно што је на последњих пет страница, од 455 укупно, књиге „Поезија Косова” објављена детаљна библиографија на оригиналном језику на којем је писана и у преводу, тако да читаоци који желе да се озбиљно баве овом темом могу да се послуже опширним студијама.

Ана Шомло


Коментари19
4f22d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Biljana Marjanovic
Sta sada kazu cuvene"patriote"iz Nacionalnog Stroja koji tako pomno cuvaju Srbiju i sve sto je srpsko.Ne poznaju oni ni svoju istoriju,a kamoli istoriju i kulturu nekog drugog naroda.Jevreja je u Novom Sadu pre II sv.rata bilo toliko da su imali svoju sinagogu(imaju je i danas) ali je ne koriste.Zasto?Pa ima ih toliko malo da je to tuga.Treba da se zapitamo zasto su se od 50-ih pa sve do danas stalno iseljavali iz Srbije.Znam da su neki odlazili sa tugom noseci u srcu tu istu Srbiju koja ih nije zelela.Opet se pitam zasto?Ne znam odgovor.Bojim se cak i da ga naslutim. Sto se tice prevoda srpskih " balada" na hebrejski mogu samo da se zahvalim coveku koji je prepoznao da je to vredno da se objavi u Izraelu.Pitam se ponovo sta smo mi ucinili da prevedemo nase narodne pesme na bilo koji jezik.Sta smo ucinili da na vreme zastitimo nase manastire po Kosovu i Metohiji,sta smo ucinili da svetu pokazemo nase vrednosti.Pa,zar uvek treba neko drugi da nas otkriva i prepoznaje.Sama sebi licim na pripadnicu nekog naroda koji vise ne postoji. Nadam se, da i pored svega,stanje nece ostati takvo.Uzor treba da nam budu narodi koji su znali da cuvaju i sacuvaju svoju kulturu i jezik. Pozdrav od "blagog optimiste"
Marko-2...,
...apsolutno sam saglasan sa Vama G-djo,djice B.Ivanovic od 27/04/09.-e u 19:36,nije se smjela potkrasti takova greska.Vjerujem da je ucinjena nenamjerno.G.-dine M.Mrdalju i mene boli do vriska,recimo ponasanje satanizacija od strane one "cuvene" trojke Francuskih Jevreja,kao i tih iz USA-koje ste spomenuli(poslije svega sto je sam Narod Izrailja prezivio vijekovima i Milenijumima !)-klasicno politikanstvo upregnuto u interesu Velika Brata!,ali ponavljam,beskrajno sam zahvalan prevodiocu i priredjivacu 'Kosovskog Ciklusa',sa kojim se nadam da ce revitalizirati Nase odnose i doprinijeti boljem razumijevanj Nas Srba i Srpske tragedije,od strane jednako stradalnickog Jevrejskog Naroda...
mladen mrdalj
tacno je, Saul Cernisevski, poznati jevrejski pesnik, jos pre Drugog svetskog rata je preveo na hebrejski srpske narodne junacke pesme kosovskog ciklusa. Ono sto je jos zanimljivo - stihovi Saula Cernisevskog su uklesani u zid na ulazu u akademiju Mosada. Ima tu jos stvari, prva drzava koja je pozdravila donosenje Balfurove deklaracije 1917. je bila kraljevina Srbija, i to zbog patriotizma srpskog kapetana Davida Albale, koji je smatrao da ce Srbija time otvoriti sebi vrata ka uticajnim jevrejskim krugovima u Americi. Ali mi smo mislili da je bolje da stvaramo Jugoslaviju, pa umesto da imamo 100 godina direktnih kontakata sa jevrejskom zajednicom u Americi, mi... znate vec. p.s. Preporucujem svima da procitaju knjigu: Milošević, Mihailo B. Jevreji za slobodu Srbije, 1912-1918 (Beograd: F. Višnjić, 1995) ili makar da odu na jevrejsko groblje u Beogradu, gde na samom ulazu stoji spomenik Jevrejima palim za slobodu Srbije 1912-1918 i na kome su stihovi iz Gorskog vijenca uklesani na srpskom i hebrejskom. p.p.s. ne treba zaboraviti kako su nas pljuvale americke jevrejske organizacije devedesetih, ali treba se pitati - da li smo mi ucinili sve sto smo mogli da predstavimo svoju pricu?
Bojana Ivanovic
Potovani, ne znam u čemu je greška, ali je NEDOPUSTIVO da slika Uroša Predića bude obrunuto reprodukovana. Ako je u novinama slučajno,pa...ali, ne bih rekla, po naslovu,na hebrejskom da nije isti slučaj i na koricama knjige.To je već ......Reagujte....
Јочић Петар
Срби и Јевреји млађи и старији брат! Увек са нама увек уз нас увек слични нама и увек на правди (изузимамо деловање неких секти `99) ! Стићи ће нас оба народа исти Бог кад за то дође време! А до тада ... од Јерусалима до Косова ! Поздрав и за Додика јер зна кога треба да има око себе да би постигао циљеве! Само са браћом против непријатеља!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља