петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:13

Блистава балетска каријера

недеља, 26.04.2009. у 22:00
Нина Кирсанова као Жизела, са посветом

Нина Кирсанова, балерина, Рускиња из Москве, дошла је у Београд 1923. године и постала једна од најзначајнијих балетских уметница Народног позоришта у Београду и српске балетске уметности. Остварила је комплексно и вредно уметничко дело, исказујући се као примабалерина, кореограф, шеф балета и балетски педагог. Стварала је у времену минуле епохе од 1923. до 1950, са прекидима, а потом деловала као педагог. Од самог почетка стекла је непролазну славу. Управо се навршило двадесет година од њене смрти.

Стваралаштво Кирсанове трајало је скоро пет деценија. Почело је у Москви 1917. а завршило се у Београду само десет година пре животног краја. Рођена је 1898. у Москви где је завршила Балетску школу Лидије Нелидове, Московско театраљно училишче и одмах започела каријеру балетске играчице.

Пут од Москве, из које је кренула у избеглиштво 1921. после Октобарске револуције, водио је преко Пољске, Варшаве и Лавова, до Београда у који је дошла да одржи балетско вече у Народном позоришту 7. новембра 1923. године, али је прихватила ангажман примабалерине и настанила се у Београду. Тада није слутила да је гостовањем у југословенској престоници почела њена блистава београдска балетска каријера, која је трајала деценијама, jош мање да ће у Народном позоришту креирати први балетски репертоар, постати комплетан балетски уметник и да ће овом позоришту подарити највећи део свог стваралаштва.

Кирсанова је остварила бројан и разноврстан балетски и оперско-балетски репертоар, класични и савремени. Њен опус обухватио је велики број главних улога, чак двадесет шест, и исто толико главних сола и четрдесет кореографија. Међу главним улогама било је више креација – улога које је она прва играла на београдској сцени, као у „Шехерезади”, „Копелији”, „Лабудовом језеру”, „Жизели”, „Дон Кихоту”, „Половецком логору”, „Тајни пирамиде”, „Љубави чаробница”, „Охридској легенди” и др. Такође, и у балетима у операма: „Фауст”, „Аида”, „Кармен”, „Таис”, „Казанова”, „Кнез Игор”, „Самсон и Далила” и др. Међу бројним кореографијама налазе се и оне које је она прва поставила код нас као: „Охридска легенда” (Први чин, 1933), „Вила лутака”, „Љубав чаробница”, „Тајна пирамиде”, „Човек и коб”, „Јесења поема”, „Соната великог града”, као и балете у операма.

Под њеним руководством Балет Народног позоришта гостовао је први пут у иностранству, 1933. у Атини где је постигао велики успех. На чело Балета стала је храбро 1942-44. свесна ризика. Знала је да балет не може постојати ако прекине рад. Очувала је ансамбл за послератни период. Од 1944-46. била је медицинска сестра у Општој болници, по повратку у позориште.

Каријеру балетског педагога почела је у Београду 1939. Водила је властити Балетски студио, затим Балетски студио Народног позоришта и била један од оснивача и првих педагога Средње балетске школе у Београду од 1947. до 1962. где су јој 2007. поставили спомен-плакету. Из њених класа излазили су бројни играчи, солисти, прваци и остварили балетску каријеру, поједини чак и велику каријеру у иностранству, као Милорад Мишковић и Душанка Сифниос.

Интернационалну балетску каријеру остварила је између 1926. и 1940. године, као примабалерина, а затим као кореограф и шеф балета, у познатим светским балетским трупама и у европским позориштима: Руска опера у Паризу, Трупа Ане Павлове, Компанија Лирика Буенос Ајрес, Опера Монте Карло, Литванска опера, Румунска опера, Бугарска опера и др. Гостовала је и самостално широм света, од 1926. до 1946, чак и у позним годинама као у Атини, 1961. Од значаја у међународним размерама био је њен ангажман у славној Трупи Ане Павлове 1927-1931. у којој је била примабалерина за карактерне улоге и гостовала у многим градовима на пет континената и стекла међународну славу.

Са Народним позориштем опростила се 1951. као кореограф „Лабудовог језера”, и прославила 35 година уметничког рада. По завршетку балетске каријере, посветила се археологији. На опште дивљење дипломирала је археологију 1964. и магистрирала 1970. на Филозофском факултету у Београду.

У Београду је проживела више од педесет година. Београд је највише волела, после своје отаџбине Русије, у Београду је прихватила српско држављанство, у Београду се и њен живот завршио 3. фебруара 1989. Београд јој се одужио неколиким признањима. Почива у Алеји великана на Новом гробљу.

Балетско стваралаштво Нине Кирсанове је велико, разноврсно, вредно и значајно, и одредило јој је трајно место у врху српске балетске уметности.

Ксенија Шукуљевић-Марковић


Коментари1
fc6e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aleksej
ja se Nine secam samo iz filma Nesto izmedju. Narocito njenog divnog ruskog akcenta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља