петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:21

И на ратишту сам бранио православље

Аутор: Славко Трошељсубота, 02.05.2009. у 22:00
Борба за Србију води се у свету, а не у Србији: Јанис Савас (Фото Драган Јевремовић)

Грка Јаниса Саваса (43) као да је Бог послао у Србију. Он својим дубоким верским опредељењем, као ортодоксни, правоверни православац, низом хуманих поступака, у свим сферама деловања, представља неку врсту иконе саткане од низа људских врлина.

Јанис је председник Удружења Грка у Србији „Рига од Фере” и члан Председништва Друштва српско-грчког пријатељства у Београду. По образовању је дипломирани економиста, туризмолог и стручњак за маркетинг. Школовао се у Грчкој и у Америци. Уз матерњи, грчки, говори још три језика: српски, немачки и енглески.

Његов отац је имао хотеле у Паралији и Катеринију, па је ту, у току лета, прошао кроз све послове. А осталих девет месеци био је, у родној Касторији и у Солуну, у више других породичних делатности: крзнар, књиговођа, продавац... И све тако до краја школовања.

У Београд је дошао пре осамнаест година као трговац лековима, а потом је, заљубљен у Србију и Србе, а посебно, однедавно, и у једну Српкињу, одлучио да му Србија буде друга домовина.

Како Вас је дочекала Србија?

Врло лепо. У почетку сам био само трговац лековима на велико, што и сад радим, а потом један од покретача реорганизовања Удружења Грка у Србији „Рига од Фере”. То се догодило на Божић, по новом календару, 25. децембра 1996. године. Ово удружење није имало право на живот од 1947. године, јер Титов режим није дозвољавао ову врсту организације страних држављана, а основано је 1923. године. A сад и хуманитарно делујемо на целој територији Србије.

И на Косову?

Да. И на Косову и Метохији. Нас тројица Грка и један Србин, грчког порекла, основали смо невладину организацију са седиштем у Косовској Митровици. Ова организација искључиво служи Србима на свим просторима Косова и Метохије, а да је то баш тако каже и наше име: „Православна солидарност”.

Ипак, да ли сте Ви човек немирног духа?

Да, али с посебним разлогом. Моја породица вуче порекло од старих Грка, са оне стране Егејског мора, из Мале Азије, из Смирне. Турци су их прогнали. Половина породице је убијена у том бежању. За све то имам само једно питање: Зашто... Због тога је моја животна девиза – улепшати свет око себе... А човек који живи са таквим опредељењем не може да буде мирног духа.

Где бисте све могли да живите?

Могао бих да живим било где на овом свету уколико бих у том поднебљу могао да нађем себе. А себе могу да нађем само уколико на том простору могу да помажем и одржавам у животу православље, хеленизам и, по вољи, пореклу и љубави – српство.

А где су Вам други народи?

Немам ја ништа лично против било ког народа, али имам прекратак живот, па нећу моћи потпуно да упознам и да се посветим ни свим православцима. Тако да немам времена за друге народе.

Шта Вам у Србији смета?

Смета ми српска неслога и тврдоглавост. Генерално и на водећим позицијама има много неразумних људи, па би их требало што пре заменити другима, онима са ширим погледима на свет. Јер, по грчкој пословици „од магарца се никад не може направити тркачки коњ”. А мени лично ништа не смета. Чак, напротив, имам дивне комшије, добре пријатеље, познанике и лепу сарадњу са институцијама. Свака врата су ми отворена...

Али, Србији су сва врата затворена?

За то су криви и Срби. Борба за српску ствар се не води у Србији. Српство у Србији је заробљено у међусобним борбама Срба. А борба за бољу и срећнију Србију води се тамо где се пројектује будући свет. Уочи те, дипломатске борбе за Србију, Срби, у старту, морају да поштују свој основни завет: „Само слога Србина спасава”.

Упоредите живот у Атини и Београду.

Ова два града не могу да се упоређују, јер Атина је много већа, богатија, па зато и сређенија од Београда. Да Београд, кад је само о спорту реч, има двадесет одсто онога што има Атина, био би велики спортски центар источне Европе. А Београду недостају и хотели, мостови преко Саве и Дунава, позоришта, концертне дворане, метро, па и низ малих спортских објеката због здравијег живота грађана.

Шта мислите о политици Србије и Грчке?

Хтели ми то признати или не и Србима и Грцима политичке инструкције долаза споља, из тачно утврђених центара моћи, који, на одређени начин, управљају нашим земљама. У тој ситуацији у воду падају сва обећања оних за чије програме смо гласали. Јер, некоме тамо, у центру моћи, смета што сам ја православац, а уз то и независан, демократа, слободан, пун духа... И, наравно, зато што сам у проклето добром стратешком месту.  

Ког политичара познајете лично?

Дружим се, повремено, са премијером Грчке Костасом Караманлисом и са министарком иностраних послова Дором Бакојани. А по њеним предлогу основали смо 2003. године, у Београду, локални регионални одбор Нове демократије, сад владајуће партије Грчке. Али, ја не припадам ниједној партији. Све што радим чиним за народе наше две земље, а не за интересе неке српске или грчке партије. Више сам окренут спорту.

Колико сте Ви били у спорту?

Врло дуго као аматер. Бацао сам копље у екипи Ариса, у Солуну. У том клубу сам био и ватерполиста, а обожавам мачевање и стреличарство – спорт из старих времена. Сем мог „гостовања” у ватерполу сви остали моји спортови нису тимски. Индивидуалац сам. То је део моје природе. И сад, у Београду и Новом Саду, у оквиру нашег удружења, имамо два мачевалачка клуба које, као председница, води легенда српског и светског мачевања Вера Јефтимијадес-Јобст.

Како одржавате физичку форму?

Бавим се пливањем и вежбам у теретани. Тако натерам себе да мало мучим своје тело да оно, касније, не би мучило мене. Одржавам снагу свих својих мишића. Висок сам 192 центиметра и тежак око 115 килограма. Активан сам и као спонзор српских спортиста. Помажем рагбисте, стреличаре, маратонце...

А колико сте у уметности?

По потреби. Народном позоришту сам помогао око набавке костима. Тражили су бунде у најам, а добили су их на поклон. Помагао сам и Компанију Мис Ју, коју води Весна Југовић да Винча. Ми се знамо одавно, али нисам много предан том избору лепотица. Не волим превише јавну изложеност тела младих девојака. У том редоследу лепоте жене њен дух ми је важнији од њеног тела.

А како видите себе?

Себе доживљавам као спој себичности и чињења за друге. А у „преводу” то значи да оно што чиним за друге у ствари радим за себе, перем своју душу пред Богом и људима. Јер, чинити добро, није залог за нешто што би требало да ми се деси, то је моје раздуживање за оно што ми се већ десило. То што сам, на пример, здрав...  

Колико припадате вери?

Најдубље. Правоверни сам, ортодоксни православац. Упознао сам добро и све друге вере, али држим се чврсто своје која ме учи да је овај живот само припрема за онај који нас тек чека...

Шта буди Ваш страх?

Страхујем само од Бога. Проверио сам то. Био сам на ратишту. Узео сам пушку за одбрану Србије и православља. Тада нисам страховао, ни у рову ни на бојном пољу.    

Шта сте у рату научили?

Да национални интерес, хеленизам или српство, свеједно, не сме да буде занимање ни хоби           већ – начин живота.

Како бирате пријатеље?

По спремности да погинем за њих и они за мене. Значи по апсолутној искрености, верности и оданости у свим животним ситуацијама.

Како примате критику?

Од пријатеља са дубоким поштовањем и настојањем да ми се грешке више не понове.

Чега се никад не бисте одрекли?

Грчког порекла, Срба, православља, породице, пријатеља...

Да ли мислите на будућу породицу?

Врло сам близу брака са једном Српкињом, Београђанком. Она је православне вере. То ми је јако важно, као и чињеница да је права особа, прави човек. Важан је, наравно, и њен интелект, темперамент, јак карактер... Са њом бих желео да имам, најмање, троје деце.

Кад се каже љубав на шта мислите?

На верност, искреност, оданост, поверење, поштовање, жртвовање...

Шта је за Вас секс?

За разлику од љубави, која је духовно уздизање до неба, за секс нису потребне велике емоције, већ, само повремено, страст и неке жеље друге весте. Јер, секс, сем основног задатка за продужење врсте, има и своје посебно физиолошко објашњење. То важи и за жене и за мушкарце. За мушкарце посебно. Код мушкараца је секс, у свом последњем чину, лек којим се чува простата. То сваки лекар, уролог, може да потврди и, наравно, препоручи као здрав однос према свом телу.


Коментари4
e0d93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Данијел - Бања Лука
Људина од човјека!
Zozon
Iskreno rečeno, ovom čoveku ne verujem mnogo. Isuviše suprotnosti pokušava da izmiri u sebi, a to je znak da po svaku cenu želi da se dopadne.
Milica
Eh, da je vise ljudi poput gospodina Savasa...
Nenad
Posteno i elokventno

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља