недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Добра књига је и лепа књига

недеља, 03.05.2009. у 22:00
Анка Јакшић Фото Б. Педовић

У издаваштву су се у последњих двадесет година десиле велике промене: више од 80 одсто издавачких кућа у приватном је сектору, приватизоване су старе издавачке куће, а никли многи нови издавачи. Објављивањем књига баве се појединци, библиотеке, факултети, музеји и, наравно, професионалне издавачке куће. Многима је то узгредна делатност. Издавачки програми су отворени и разноврсни. Али је опште мишљење да су се професионални стандарди прилично урушили.

Листајући књигу омиљеног аутора читалац у Србији, у већини случајева, не размишља о томе да на насловној страни обавезно треба да нађе и годину издања. Такође, ликовним изгледом књиге и дизајном не бави се претерано, док о ваљаности превода размишља тек уколико му читање не иде глатко.

Читаоцу је махом важно да је избор аутора и наслова добар, али на уређивачку аљкавост издања готово и да не обраћа пажњу. Данас издавачи елементе импресума слажу насумично, а управо се по томе препознаје њихова професионалност.

При Министарству културе Републике Србије основана је зато у децембру прошле године Радна група за анализу,професионални развој и перманентно обучавање у издаваштву. Према речима Анке Јакшић, председнице ове групе чији су чланови Миле Грозданић, Милена Драгићевић-Шешић, Александар Дракулић, Весна Ињац, Владо Ђукановић и Зоран Пауновић, циљ је да се у првој фази рада анализира постојеће стање, предложе критеријуми и стандарди за вредновање и професионални развој, као и да се сачини регистар активних издавача (по критеријуму десет објављених нових наслова годишње).

За уредничко занимање у издаваштву, како за „Политику” истиче Анка Јакшић, не постојe посебни облици стручне обуке. Уређивањем књиге се практично може бавити било ко, док, рецимо, образовани стручњаци за ликовну опрему и дизајн књиге тешко долазе до посла у издавачким кућама.

– У земљама где је издаваштво не само културна индустријa већ и значајна делатност културе, веома је развијен систем сталне стручне обуке и иновација. Наш увид у сам квалитет уређених и одштампаних књига показује да је и код нас неопходно установити центар за сталну обуку и иновације у издаваштву и створити поуздану међународно упоредиву базу података о издаваштву. Постојећи показатељи Републичког завода за статистику не одсликавају ваљано стање у овој области, па их је неопходно изнова утврдити и систематизовати – каже наша саговорница.

Радна група при Министарству културе одредиће критеријуме који се односе на програмску оријентацију и програмску доследност издавача, уређивачке и ликовно-графичке стандарде и процедуре, квалитет превода, лекторске и коректорске стандарде, квалитет штампе и маркетинга.

– Наша је намера да скренемо пажњу на то колико сама природа издаваштва, сам производ, а то је књига, као културни артефакт, захтева стручну обуку. Уверени смо да примена високих стандарда и процедура у издаваштву јесте оно што вас чини признатим и конкурентним у сфери вођења културне политике и културне размене. А добра је основа и за успех на регионалном тржишту књига – додаје Анка Јакшић.

Задатак стручњака окупљених у Радној групи није да одваја добре од лоших издавача. Анка Јакшић каже да је циљ ове групе пре да критеријуми и стандарди буду утврђени и видљиви свима који се књигом баве:

– Кад систематично прегледате књиге различитих издавача, видећете да није пресудан новац. Уложена је једнака количина средстава, с врло неједнаким крајњим резултатом. Једни познају и примењују процедуре и стандарде, други само мисле да их познају, трећи да све то и није важно. Занимљиво је, такође, да неки издавачи имају добар програм, а крајње су немарни према уређивању и маркетингу књиге. Ретки су они који о свему воде рачуна. Веома је значајно да излажемо на иностраним сајмовима књига. То је заиста прилика да се упореде домети.

Једна од препорука Радне групе за делотворније издаваштво јесте развијање међусекторске сарадње министарстава културе, науке, просвете и иностраних послова.

– Министарство науке годишње финансијски подржи издавање око 450 књига насталих у оквиру научноистраживачких пројеката, али те књиге се ретко налазе у књижарској мрежи. Немају готово никакву јавну промоцију. Велике и неискоришћене могућности за подстицање културе читања, културе служења књигом а не фотокопијом, леже у сарадњи школа, факултета и издавача. Видимо и креативне могућности у комплементарности интернет културе и културе књиге – напомиње наша саговорница и прецизира да ће Радна група до половине априла за сваки од сегмената дати опис стања, са препорукама шта би требало у наредним корацима урадити у вези са професионализацијом у издаваштву. При том подсећа да у Србији још увек недостаје Закон о издавачкој делатности, као и закони о јединственој цени књиге и о обавезном примерку.

-----------------------------------------------------------

Издавачи и даље без свог удружења

– Звучи невероватно, али издавачи у Србији, упркос повременим покушајима, већ дуго немају своје струковно удружење. То је значајна илустрација нивоа професионализације. Било би логично да су у демократичнијим условима та удружења развијала своју делатност, формулисала и заступала статусне интересе. Било би још логичније да су се трудила да одиграју значајну улогу у процесима приватизације издавачких кућа и заштити интереса запослених – сматра Анка Јакшић, дајући пример Франкфуртског сајма књига који организује управо Немачко удружење издавача, као и наступе Немачке на још 25 међународних сајмова, док Салон књиге у Паризу организује Национални синдикат издавача, уз подршку државе.

Марина Вулићевић


Коментари7
469e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Poledica
Zaista, niko od "novokomponovanih" izdavača nije dostigao izdavačke standarde jedne Srpske književne zadruge. Te knjige imale su uredan impresum, ali i predgovor i pogovor i indeks imena i pojmova i rečnik manje poznatih reči, i belešku o piscu, i, naravno, bile su bez pravopisnih grešaka. Uređivački odbori sastojali su se od uglednih imena naše kulture i davali su garanciju kvaliteta i pouzdanosti izdanja....Sadašnje stanje u izdavaštvu nije odraz samo besparice, nego i nedostatka obrazovanja i kulture upravo kod mnogih ljudi koji se bave izdavaštvom. Tužno je takođe, da mnoge inicijative u vezi izdavaštva dolaze upravo od onih koji zapravo treba da budu korisnici izdavačkih usluga, tako da i sredstva koja bi mogla biti namenjena izdavačima odlaze drugima, i to onima koji bi ta sredstva trebalo da daju. Nesposobnost izdavača da se samoorganizuju i saglase oko osnovnih načela posledica je u osnovi beščašća. Avaj, lako sirotinja sklizne u beščašće...
Vera dobra knjiga
Tekst tacno prikazuje danasnje stanje, stampanja knjiga. Mozda nije na odmet reci da je sve ono sto se dogadja oko izdavanja istih, ne samo kriza novca..vec i ukusa.Stampa se sve i svasta, proglasi se kulturnim delom.Covek da neveruje, koliko(u zadnje vreme)ima stamparija i izdavaca. Kvalitet je nazalost na zadnjem mestu. Mislim, ne samo na izgled knjige vec i na sadrzaj. Doslo je vreme da svako ko ima novca moze da (plati)i stampa svoje knjige. Neko pesme, neko drame i romane, ljudi sebe proglase SEKSPIROM od Leskovac!!! plate izdavacu negde u unutrasnjosti za stampanje izmedju 250-500 primeraka i time prvo, uniste kvalitetne izdavacke kuce koje su decenijama bile ponos knjizevnih izdanja a zatim i samu vrednost pisane reci. Knjige danas nazalost izgledaju, kako smo nekada umeli da kazemo "ko kupus" cim izadju iz stamparije.Prosla su vremena kada smo za rodjendane i druga slavlja poklanjali knjige (sada je viski u modi)medjutim nase trziste ipak vapi za izdavackom kucom kao sto je recimo "Srpska knjizevna zadruga" osnovana jos 1892.godine, jedna od najuglednijih izdavackih kuca koja je deceniju i vise predstavljala kljucne vrednosti nase i svetske kulturne bastine.Izdavanje njenih redovnih kola, je jedna od najznacajnijih knjizevnih edicija. Samo onaj ko zaista poznaje knjigu, zna sta se objavilo u knjigama plavih korica, i koliko su to mocna dela. Posebno sto ih imamo vec deceniju, citali ih par puta a one jos uvek lepe, nisu kupus!, kvalitet u njima i na njima je savrsen. Zato smo ostali zaprepasceni kada smo saznali da "Srpska knjizevna zadruga" iako ima svoj zakon donet u Skupstini Srbije,nemoze da opstane i nastavi svoja izdanja kao do sada.Postavlja se pitanje:"Kako izdati 101. KOLO u kojemu treba objaviti kapitalna dela za odrasle i za decu. Molim nadlezne i sve ljubitelje knjige, da zajednicki sprecimo propadanje knjige dobrih kvaliteta te da se udruzimo i pomognemo da KNJIGA OSTANE KNJIGA U SADRZAJU I U OBRADI onako kako to radi "Srpska knjizevna z
Б. П.
Све ово личи на причу о поткивању мртвог коња - важно је да буде леп и комплетан. Основни разлог лошег стања издаваштва у Србији је - мало тржишта? Пада ли коме на памет да погледа у податак о тиражу (ипак већи број књига поседује овај податак)? Одмах пада у очи да са тиражима који се у просеку крећу између 500-1000 примерака, тешко може да се умеси 'колач' за: аутора, лектора, коректора, ликовњака, техничког уредника, штампара, дистрибутера, државу и њен ПДВ... и још да такав 'колач' остане доступан десеткованом броју читалаца, тј, купаца. Врло је јасно да мало интересовање публике и њена мала платежна диктирају правило сурове економије које каже: 'за мало пара, мало и музике'! Нема те комисије, и нема тог органа који ћемо данас формирати, да 'заводи ред' у сфери књиге а да ће бити у стању да натера издаваче да раде против сопственох опстанка. Књига има, давно је то речено, своју двоструку пироду, и роба је и није-роба. Данас је њен 'робни' карактер у првом плану, а тек некаквим системским променама, едукацијом и договарајућом политиком у сфери културе, моћи ће нешто да се мења. А ко је написао (или изговорио) реченицу "Читаоцу је махом важно да је избор аутора и наслова добар, али на уређивачку аљкавост издања готово и да не обраћа пажњу." - очигледно је побркао књигу са неким другим уметничким артефактима. Књига није добра кад је лепа, него - када је у рукама читаоца.
Стојанка
Много онога што се у Србији зове књига и продаје као књига изгледа као да је уређено за штампу и дизајнирано од људи који нису видели књигу у животу! Постоје неке ствари које су давно измишљене и постоје неке општеприхваћене конвенције, да не спомињем пословичну рупу на саксији или обичај да се текст не ставља на прву страну у књизи. Многи издавачи очигледно не користе услуге лектора и коректора, и посебно услуге људи који се баве визуелним уређивањем и дизајном, па је свака иницијатива да се нешто на овом плану промени свакако добродошла.
Zoran Savovic
@Marinela. Upravo tako. Dosadna prica, da se zabasuri cinjenica da su budzeti ove vlade prepolovljeni. Sa jedne strane, ima novca za razne radne grupe, a ovamo, najavljuju ukidanje kulturnih institucija. Sve se moze...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља