среда, 27.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 04.05.2009. у 22:00 Т. Вујић

Најтежа европска рецесија од 1945.

Европа је упала у најтежу рецесију од Другог светског рата, без иоле шансе за опоравак – све  до средине идуће године, објавио је јуче у Бриселу европски комесар за економска и монетарна питања Жоаким Алмунија.

У следећих 12 месеци тако бриселску фамилију – а посебно еврозону – очекује: експлозија буџетског дефицита, замирање индустријске производње, отпуштање преко 8,5 милиона радника, раст незапослености – посебно младих, и могућа ерупција социјалних напетости, саопштила је Европска комисија. Злогласним слутњама Комисије ту није крај. Државе унутар еврозоне масовно ће ове и следеће године пробити дозвољени плафон буџетског дефицита од три одсто бруто друштвеног производа, процењују у Бриселу. Просечан буџетски дефицит чланице еврозоне достићи ће 5,3 одсто, док ће за ЕУ као целину премашити шест одсто: „Све већи дефицит могао би да изазове конфликт између чланица и Комисије”, сматра амерички „Волстрит џорнал”.

Ипак, постоји мршави трачак наде за оживљавање европске привреде од средине идуће године. „Опоравак европске привреде може се очекивати од лета 2010, али само ако дође до опоравка банкарског сектора и светске трговине”, наводи се у редовном пролећном извештају Комисије.

Двогодишња глобална финансијско-економска криза оборила је, дакле, и Стари континент на колена – привреда ЕУ умањиће се ове године за четири одсто и наставити са падом од 0,1 одсто и у 2010. години.

Истовремено, услед посустајања индустријске производње и драстичног пада потрошње, најмање 8,5 милиона Европљана остаће без посла (највише у Шпанији и Ирској). Најављени пад запошљавања у ЕУ од 2,1 одсто у 2009. години и талас масовних отпуштања готово ће поништити број нових радних места отворених у Европи током бума 2006–2008. године (9,2 милиона). Туробне прогнозе Брисела најављују да ће идуће године 11,5 одсто радне снаге у ЕУ бити без посла (лане је незапосленост у ЕУ износила око седам одсто).

Иначе, унутар бриселске фамилије највећи пад привредног раста у 2009. години очекује балтичке земље (преко 10 одсто), а за њима Ирску (девет одсто). Међу водећим европским економијама највећи стрмоглав забележиће Немачка од чак 5,5 одсто. Британска и италијанска привреда у 2009. сурваће се између четири и 4,5 одсто, пад раста шпанске привреде достићи ће 3,2 одсто а Француске за три одсто.

„Европска привреда није више у слободном паду. Први пут од 2007. године назиру се понеки знаци опоравка пословног поверења. Ипак, преурањено би било веровати да је најгоре прошло. Надам се да ће ово бити последња туробна ревизија прогноза привредног раста”, истакао је јуче Алмунија у Бриселу.

Колико у јануару, званични Брисел је очекивао да ће ЕУ ове године – услед глобалне кризе, урушавања банкарског сектора и хаоса на тржишту некретнина – забележити пад привредног раста од само 1,9 одсто, а већ у 2010. години раст од 0,5 одсто. Авај, сада се показује да је јануарска процена била исувише оптимистична.

Како год било, најновија прогноза о паду привредног раста у ЕУ ближа је туробним априлским проценама ММФ-а и Организације за економску сарадњу и развој који су бриселској фамилији најавили контракцију од око 4,2 одсто.

У врху европског банкарства ових дана иначе влада нелагода због објављивања поверљивих извештаја о висини ненаплативих банкарских потраживања у Немачкој. Наиме, дневник „Зидојче цајтунг” објавио је документ по коме је немачко банкарство оптерећено ненаплативим потраживањима у износу од око 860 милијарди евра, што је трећина тамошњег годишњег бруто друштвеног производа. „Уколико је објављени податак у „Зидојче цајтунгу” тачан, немачки финансијски систем је банкротирао”, вели лондонски „Фајненшел тајмс”.

Коментари7
67751
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

TITOISTA
Vraticemo se svi u vreme Titoizma kada ce se graditi pruge ,putevi,mostovi RADNIM AKCIJAMA !Dosta je bilo tenderskih lopovlika nemoze ovo vise ovako jer samo koliko je ljudi ostalo bez posla ia tek koliko ih je siromasnih !
FBI
Recesija nema alternativu
Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски
Поред рецесије која узрокује бројне проблеме које наводе економски аналитичари у ЕУ,грађани Србије биће суочени са још најмање два додатна: 1.Са неспособном,корумпираном и веома проблематичном политиком (или владом) као елементарном непогодом ширих размера у надолазећем времену,и 2.Са осионошћу,дрскости и безкорпулозности носиоца горе наведеног да увођењем разних пореза,такси,акциза,дажбина и др.намета "попије крв" већ осиромашених грађана.Казна грађанима је цена опстанка на власти и владина помоћ тајкунима.
vasa
Ne drzim Amerikancima stranu, (uostalom, oni su sve ovo i izazvali) ali su ovde u pravu. EU, tj. njene clanice moraju da naprave velike budzetske fondove koje ce ih izvuci iz krize. Morace u najskorije vreme da pocnu sa stampanjem EUR-a i pokrivanjem svojih privreda i banaka - ili ce zavrsiti kao Amerika u 1930-im. Recesija bez kraja i nezaposlenost od 25 %. Merkelova i Sarkozi nikako da shvate da francuski franak i nemacka marka vise ne postoje i da je ovo sasvim druga igra, koja se tice cele Evrope.
Potrosac
Sami su krivi, jer kvalitet evropskih proizvoda se nalazi u vrtoglavom padu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља