уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 05.05.2009. у 22:00

Шљиванчанину утростручена казна

Хашки трибунал јуче је правоснажно осудио официра бивше ЈНА Веселина Шљиванчанина на 17 година затвора, пооштривши првостепену казну којом је за помагање злочина над хрватским заробљеницима у Вуковару 1991. био осуђен на пет година затвора.

Жалбено веће трибунала је, усвојивши жалбу Тужилаштва, Шљиванчанина (55) прогласило кривим за помагање и подржавање убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара код Вуковара, у ноћи између 20. и 21. новембра 1991. године, преиначивши, уз противљење двоје судија, налаз из првостепене пресуде.

Првостепеном пресудом, Шљиванчанин је био ослобођен по тој тачки оптужнице, а осуђен за помагање и подржавање мучења и окрутног поступања према тим заробљеницима.

Истовремено, Жалбено веће трибунала потврдило је првостепену казну од 20 година затвора првооптуженом Милету Мркшићу (61) за помагање и подржавање убиства, мучења и окрутног поступања према заробљеницима.

У то време, пуковник Мркшић био је командант Прве гардијске бригаде ЈНА, односно Оперативне групе Југ на вуковарском ратишту, а мајор Шљиванчанин бригадни официр за безбедност.

Саопштавајући правоснажну пресуду, председавајући судија Теодор Мерон назначио је да је мајор Шљиванчанин по Женевској конвенцији био дужан да заштити хрватске заробљенике, чију је евакуацију из вуковарске болнице спроводио по наређењу пуковника Мркшића.

Према пресуди, Шљиванчанин је морао знати за могућност да ће припадници српских паравојних снага, који су били на Овчари, побити све заробљенике, пошто је Мркшић увече 20. новембра 1991. године наредио да се са фарме повуче војна полиција ЈНА.

(/slika2)Тај закључак судије су извеле на основу налаза из првостепене пресуде да је Шљиванчанин раније тог дана био на Овчари и видео да паравојници злостављају заробљенике. „По Женевској конвенцији, Шљиванчанин је био дужан да заштити заробљенике и да не дозволи да они буду предати било коме, док се не увери да им нико неће нашкодити.Мркшићево наређење о повлачењу ЈНА са Овчаре, Шљиванчанина није ослобађало те дужности”, наглашава се у сажетку пресуде који је прочитао судија Мерон.

Пропуштањем да делује на заштити заробљеника – чак и насупрот наређењу претпостављеног Мркшића – Шљиванчанин је, по пресуди, „значајно допринео” масовном убиству које је уследило критичне ноћи. „Шљиванчанин је могао наредити војној полицији да не напушта ратне заробљенике, иако је то, после Мркшићевог наређења, било супротно његовим овлашћењима.Могао је да покуша да Мркшића убеди да повуче наређење или, ако не успе, да позове претпостављеног генерала Александра Васиљевића у Београд. Да је успео да војну полицију врати на Овчару, то би значајно смањило могућност убиства”, наглашава се у пресуди.

Апелационо веће је казну Шљиванчанину повећало и на основу жалбе тужилаштва да је првостепена пресуда за помагање мучења заробљеника била непримерено ниска, с обзиром на тежину злочина и рањив положај жртава.

И Мркшић и Шљиванчанин осуђени су за кршење закона и обичаја ратовања, а ослобођени кривице по осталим тачкама оптужнице која им је на терет стављала прогон на расној, верској и политичкој основи, истребљење и убиства као злочине против човечности.

Апелационо веће одбило је у потпуности жалбе Мркшића и Шљиванчанина на првостепену пресуду.

Пошто је правоснажна пресуда изречена, Шљиванчанинова супруга Перса гласно је протестовала на галерији за посматраче, ударајући рукама по стакленом зиду суднице.

Шљиванчанинова је затим, окружена припадницима обезбеђења и браниоцима њеног супруга, у холу трибунала, уз псовке, узвикивала да је „осуђен невин човек”.

Током расправе о жалбама, крајем јануара ове године, браниоци су тражили да Мркшић и Шљиванчанин буду ослобођени, а тужиоци да им казне буду пооштрене. За Шљиванчанина, заступници оптужбе су затражили казну од 30 година затвора.

У притвору трибунала, Шљиванчанин, који је ухапшен у јуну 2003. године, одслужио је током претпроцесног поступка и суђења, 90 одсто првостепене казне од пет година затвора. На привремену слободу, са које се вратио прекјуче, пуштен је у децембру 2007. године.

Мркшић је у судском притвору од маја 2002. када се добровољно предао. Време проведено у притвору биће им урачунато у издржану казну.

Првостепено суђење вуковарској тројки је пред трибуналом почело 11. октобра 2005, а завршне речи одбране и оптужбе одржане су од 15. до 17. марта 2007. године.

Окружни суд у Београду изрекао је 12. марта пресуду у поновљеном процесу „Овчара” оптуженима којима се суди пред домаћим правосуђем. ПрвооптужениМирољуб Вујовић,  некадашњи командант Територијалне одбране Вуковара осуђен је на максималних 20 година затвора због ратног злочина над 200 ратних заробљеника на пољопривредном добру Овчара, у новембру 1991. године. Иста казна је изречена још шесторици оптужених припадника ТО и добровољачке јединице „Лева суподерица”, док су осталима изречене углавном блаже казне него на првом суђењу.

Доротеа Чарнић

--------------------------------------------------------------

Драконска казна

Адвокат Горан Петронијевић, бранилац и рођак Веселина Шљиванчанина сматра да је пресуда неразумна и да представља резултат утицаја хрватског лобија на Хашки трибунал.

„Ово је пример доношења пресуде под политичким притиском. Шљиванчанину је изречена драконска казна. Србија као држава ништа није учинила да помогне својим грађанима у Хагу. За разлику од нас Хрватска је постигла да њени људи прођу што боље пред тим судом”, оценио је адвокат Петронијевић који је присуствовао јучерашњем изрицању правноснажне пресуде.

Бранилац је подсетио да је Шљиванчанин у првостепеној пресуди био оглашен кривим за такозвану помоћ нечињењем, а сада је пресуда делом преиначена.

„У пресуди се каже да је Мркшић издао наређење, а да Шљиванчанин ништа није предузео да га спречи, што је нелогично јер је Мркшић Шљиванчанину био надређен”.

У разговору за „Политику” Петронијевић додаје да су чланови већа гласали за овакву пресуду у односу три према два, односно два члана већа била су против овакве одлуке.

Веселин Шљиванчанин, према речима Петронијевића, није могао ни да претпостави какву ће одлуку донети другостепени суд. Он је сматрао да му је првостепена казна од пет година изречена зато да би му био покривен притвор. После годину и по дана, колико је провео на слободи Шљиванчанин је отишао у Хаг да чује другостепену пресуду, али је због висине казне задржан у притвору.

Адвокат Петронијевић каже да ће Шљиванчанин имати право на такозване ванредне правне лекове, којима би се евентуално могла обарати оваква пресуда, али ће ту могућност имати у земљи у којој буде упућен на издржавање казне.

--------------------------------------------------------------

Изненађење пресудом

Национални савет за сарадњу са Хашким трибуналом изненађен је пресудом Жалбеног већа трибунала којом је Веселину Шљиванчанину првостепена казна од пет година затвора преиначена на казну затвора у трајању од 17 година, док је Милету Мркшићу потврђена казна затвора од 20 година.„Драстично пооштравање казне окривљеном Шљиванчанину биће тешко разумљиво за нашу јавност и представљаће још један фактор који ће допринети да се поверење српске јавности у непристрасност рада трибунала додатно умањи.Сматрамо да ће неразумевање пресуда трибунала отежати процес суочавања с прошлошћу у државама региона”, наводи се у саопштењу које преноси Фонет.

Овим никако не оспоравамо тежину злочина учињеног на Овчари, код Вуковара, за који се и пред нашим правосуђем воде поступци против више лица окривљених да су непосредно учествовали у извршењу тог кривичног дела.

Коментари118
4b3c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Drinke Danic
Ma nasu drzavu Zajedno sa svima treba da je sramota sto su pustili da se covek vrati sudu koji je isto sto i sud inkvizicije u srednjem veku. Sram vas bilo sve!
Aleksandar Mihailovic
@Slobodan Sarovic. O cemu Vi govorite? Da li znate sta se upravo dogadja u podrumu Vase zgrade, a "duzni" ste da znate? Ili na pocetku Vase ulice, a ito ste "duzni" da znate. Kakva je to krivicna odgovornost i po kom i cijem zakonu? Po toj logici svi predsednici drzava trebaju da sede u zatvorima jer su "duzni" da znaju sta se u njihovoj drzavi desava, ko koga pljacka, ubija, mlati, ili siluje. Neverovatno, a posebno ono o "malim kaznama" za Orica i Haradinaja. Gospodine, oni su "nevinasca" i nemojte im pripisivati nikakvu krivicu, jer, mogli bi da Vas tuze za "klevetu". O kakvoj koristi porodice Sljivancanina govorite zato sto je On bio "lojalan sistemu"? Na kraju, potpuna je neistina da je Sljivancanin, tada major, "glumio" komandanta jedinice pred organima EZ. Bio je, u odnosu na strance, "gospodar na svojoj teritoriji", drzavnoj teritoriji, kao sto je i nas svaki drzavljanin to isto u odnosu na strance, i posebno one koji kao "humanitarnu" pomoc nose oruzje i eksploziv.
Slobodan Šarović
Šljivančanin je bio oficir bezbednosti, a ne trupni starešina. On je znao ili je bio dužan da zna šta se dešava na terenu i da izvesti komandu. Pravio se nevešt i teatralno folirao posmatračku misiju da je komandant. On i njemu slični su neposredni krivci za neidentifikovanje zločinaca i zločina. Drugo je pitanje kako su se sa malom kaznom izvukli Orić i Haradinaj, a posebno zašto Šljivančaninovi nisu hteli da svedoče protiv njih niti da Tribunalu dostave dokaze? Izgleda da sistem bivše JNA još uvek kroji deo percepcije javnosti. Šljivančanin je tu samo pion, čija je bar porodica dobro prošla od njegove lojalnosti tom sistemu.
Апсурди
@ Ања. Хвала Вам на интервенцији. Ја сам мислио да се Шљиванчанин жалио на пресуду. Превидео сам кључну ствар. Повучен сам искуством с претходних суђења када је на жалбе суду (бројних српских осуђеника) одговорено још тежим пресудама. То би тада био појединац, осуђеник. У овом случају кад се „фирма“ жалила против Шљиванчанина, његови адвокати су требали , по мени, да уложе контражалбу на пресуду од 5 година. Наравно, то би био покушај одбране истине и неутралисања ове крајње, последње и увек очекиване опције од инкриминатора правде. А адвокати су сигурно били под утиском претходних судских одлука које су биле апсурдне када би жалбом тешка пресуда постала још драстичнија. Зато се сигурно нису одлучили на жалбу јер би то било као коцкање ( пређашње негативно искуство је вероватно преломило). То и јесте циљ методолошког наступа овог суда. Циљ је да се покушај за правду изгуби у „преводу“. Извињавам се свима који су помислили да пропагандно конструишем и браним „на слепо“. Моје предрасуде према том суду су такође утемељене претходним искуством. Али нама овде, који нисмо тамо, пропагандом произведено очекивање је скоро као „добар дан“ . Могу само да замислим како је онима тамо којима је судбина запечаћена арбитражом која није до краја поштовала истину, очигледно. Породици Шљиванчанина желим да се не секира и желим јој што скорију сатисфакцију поводом ове неправедне пресуде. Шљиванчанина, лично, очекујем као слободног, врло скоро јер ова „правда“ није правда (казна 5 па 17 година после интервенције тужилаштва). Занима ме зато једна статистика: када и у којим случајевима је тужилаштво обарало пресуде а суд је то драконски кориговао у месец дана? То денунцира квалитет процеса суђења које је трајало годинама. И то говори колико је процес покушаја утврђивања истине и правде склон спољашњим прагматичним утицајима ...
Ludwig Boltzmann
Prikazali ste odlicnu fotografiju, na kojoj je Sljivancanin u odelu u sudnici kako se osvrce, gleda sa strane svog cuvara u plavoj kosulji, koji ima lisice za pojasom. Cuvar mu je malo vise iznad pojasa. U bilo kojoj normalnoj zemlji, Shljivancanin bi bio slavljen kao heroj. Cak i protivnicki (NATO) sud mu nije mogao naci da je pocinio ikakav zlocin. Preinaciti presudu suda od 5 godina na 17 godina, zato sto nije izasao sa neposlusnoscu prema pretpostavljenom pukovniku, je PRAVNI SKANDAL. Jutros sam gledao zajednicki intervju Hilari Klinton i Karzaja (Avganistan), gde se Hilari javno izvinjava sto su opet pobijeni civili kao kolateralna steta. Kaze da ce uslediti ISTRAGA! U svakom avionskom napadu, posto se radi o gerilskom ratu, ubijeni su cete civila - zena staraca, baba, dece. Svi se slazu da se van ikakve sumnje radi o nevinim zrtvama. I na kraju uvek je isti rezultat - pojeo vuk magarca. U takvoj situaciji (u najboljem slucaju parcijalne pravde), kako neki gore komentatori mogu da pricaju o pravdi, kao da se radi o pravom ("disinterested party" tip) sudu? Moj savet je da porodica ne gubi nadu. Ako ne bude prosledjen Hrvatskoj (samo im jos to fali), treba uloziti dokumentovanu zalbu na principu aplikabilnih presedana, da se radi o totalnoj sudskoj anomaliji, tako da se preostalih 12 godina preinace na kraci rok. U svakom slucaju, porodica moze da bude ponosna na pukovnika Sljivancanina, prema svemu sto ja znam o slucaju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља