среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04
Сусрети

Музеј руских кадета

У кући Кастељанових у Белој Цркви отворена је спомен-соба руских кадета, јединствен сведок српско-руског пријатељства
субота, 09.05.2009. у 22:00
У Спомен-соби

Русију је после октобарске револуције 1917. напустило више од два милиона грађана, од којих су многи дошли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Значајно уточиште руским избеглицама пружила је Бела Црква. У малу војвођанску варош је пристигло преко 2.000 Руса које су Белоцрквани срдачно прихватили и вратили им веру и наду у живот. Овде је између два светска рата био смештен Кримски кадетски корпус, који је касније, када се ујединио са Првим руским кадетским корпусом, добио име Кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновића.

У кући Владимира и Валентине Кастељанов, потомака тих руских кадета, отворен је у Белој Цркви јединствен музеј – Спомен-соба руских кадета.

Славни корени

– Мој прадеда је био генерал-мајор, деда пуковник, а отац Николај је завршио Кадетски корпус у Владикавказу. Деда моје супруге Валентине, Трофимов, предавао је уметност Кримском кадетском корпусу у Полтави, а отац је био пуковник васпитач. Они су нам у наслеђе оставили пуно фотографија и предмета. Многе иконе и фотографије сам добио на поклон од некадашњих руских кадета. Зато сам одлучио да их сачувам од заборава – објашњава Владимир Кастељанов (70), грађевински инжењер, како је са супругом, са којом је у браку 47 година, дошао на идеју да отвори овај несвакидашњи музеј.

Зидове Спомен-собе украшава педесетак акварела које је насликао Иван Павловић Трофимов, Валентинин деда, док је са осталим избеглицама напуштао ратом захваћену Русију. Није знао да ли ће преживети, па је у жељи да за собом остави неки траг насликао свако место кроз које су пролазили. Прошао је кроз све страхоте и ужасе рата, али је сачувао уметничку душу и веру у лепоту живљења. О томе и сведоче бројне слике на којима су насликани најлепши предели Владикавказа, Константинопоља, Бакра, Стрништа...

– Деда је на овој дрвеној палици урезивао датуме и имена места кроз која је пролазио – са нескривеним дивљењем истиче наш домаћин, док показује штап, оригинално уметничко дело и веродостојан историјски запис кретања руских избеглица.

На зидовима Спомен-собе централно место заузимају мапе са обележеним путевима евакуације Кадетског корпуса. Испод њих су многобројне фотографије.

Темељи културе

У Музеју су изложене и многобројне фотографије ученица у љупким браон униформама украшеним белим кецељама. То су девојке које су похађале чувени „Девојачки марјански донски институт“. Ову средњу школу је, у периоду од 1920. до 1941. године, завршило више од 1.000 девојака.

(/slika2)– Седиште школе било је у парку, у згради ЈНА. У овом институту, познатом по широком образовању, учила се веронаука, српскохрватски, руски и француски језик. Из оронуле фасаде старог здања недавно је испливао некадашњи натпис – открива наш саговорник.

Већина избеглица била је из редова руске аристократије и интелектуалаца. Они су распламсали успавани духовни и културни живот Беле Цркве: својим прилозима подигли су Руску цркву 1930. године, а на сачуваном плакату од 6. децембра 1940. најава је приредбе поводом празника Кадетског корпуса, на којој „учествују хор, дувачки оркестар и оркестар балалајки“.

Најстарији Белоцрквани се са сетом сећају руских балетских представа у позоришту „Бург“, песничких вечери и променадног концерта, недељом у парку варошице.

Јула прошле године Белу Цркву су посетили млади кадети из Краснојарске области, како би помогли у сређивању запуштеног гробља на коме је сахрањено 650 Руса, а међу њима 19 генерала. Млади кадети су одржали променадни концерт у парку. Старији Белоцрквани су тако евоцирали успомене на прохујала времена, прилазили су са сузама у очима дечацима и причали им о некадашњим приредбама и концертима који су одржавали њихови славни претходници.

У музеју су и бројне књиге са печатима разних кадетских корпуса из царске Русије, иконе, кованице... Најстарија књига, уџбеник историје, датира из 1886. године. Ту су и верске књиге, затим, разно ордење (и оно које је добио Кастељанов), па бодеж, такозвани „кинжал“ из 1900. године, једина успомена од оца Николаја.

Чувари традиције

Сваке четири године окупљају се у Русији кадети који су завршили Руски кадетски корпус у периоду од 1922 до 1944. Прошле године окупило их се 35. Дошли су из Бразила, Венецуеле, Аргентине, Канаде, САД, Аустралије, Француске, а једини гост из Србије био је Владимир Кастељанов. Поред ордена, добио је сувенир – тањир са палетама садашњих кадетских корпуса.

– Некадашњи кадети су се окупили око мене. Занимљиво је да су се распитивали да ли још постоји посластичарница „Могош“ у којој се некада давно, када су били млади, продавао најбољи сладолед у Белој Цркви – уз осмех прича наш домаћин.

Недавно му је у Вашингтону додељено још једно признање, орден у знак захвалности за очување традиције руских кадета.

Из куће – музеја посетиоци одлазе богатији за утиске и знање које ниједан уџбеник не може дати. О томе сведочи и књига утисака. „Руски кадети из целог света и њихови потомци захвални су вам за очување историје руских кадета и њихових огњишта”, записао је Глед Вешински, некадашњи директор Руског дома у Београду, чији је отац такође био кадет чувеног Руског корпуса у Белој Цркви.

Сузана Маринковић

-------------------------------------------------------------------------

„Зверијада“

У Спомен-соби велику пажњу привлачи књига необичног наслова, писана мастилом – „Зверијада“. У њој су руски кадети генерација од 1927. до 1929. године у стиху и прози описивали догодовштине из школских клупа, хвалили омиљене професоре, али и критиковали и исмевали оне омражене које су називали „звери“. По њима је књига и добила име. Након матуре, тачно у поноћ, свршени кадети тајно су предавали књигу новој генерацији да је чува и допуњује. „Зверијада“ је дуго била брижљиво чувана тајна. Касније је овај симпатичан обичај руских кадета прерастао у традицију.


Коментари5
95c1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

igor učajev
Hteo bih da se zahvalim redakciji zbog uloženog truda u očuvanju tradicije i istorije ruskih emigranata u srbiji i da Vas zamolim za e'mail Kasteljanovih,u cilju rasvetljavanja mog porekla.Unapred zahvalan dr.vet.med.Igor Učajev
Mihajlo Kisić
Gledao sam reportažu o boravku ruskih kadeta u Beloj Crkvi pa sam na jednoj mapi puta ruskih kadeta uočio da im je put vodim i preko grada Bileće u Hercegovini.Tamo je oduvek postojala veloka vojna kasarna pa su verovatno tamo bili smešteni.U Bileći postoji zapušteno rusko graoblje koji meštani nameravaju da srede i da u to groblje prenesu kosti nekih Ruskih dobrovoljaca koji su poginuli u Hercegovini u ovom poslednjem ratu u BiH.Ja sam rodom iz Bileće a sada živim u Beogradu.Odmah posle Drugog svetskog rata u Bileći je radio neki lekar poreklom ruski emigrant.To znam po tome što me je kao malog izlečio od neke teže gnojne upale mišića noge. Grupa mladih entuzijasta iz Bileće namerava da sredi to rusko groblje pa ih iteresuje ima li nekoga sa ruske strane da je za ovo zainteresovan i traže neki kontakt telefon ili adresu na koju mogu da se obrate. Sa poštovanjem mr. Mihajlo Kisić, sdipl. inž.
Slobodan Sreckovic
Prijatelj iz Vladivostoka me je zamolio da pokusam da pronadjem podatke o njegovom rodjaku kadetu Vladimiru Mjackinu, kome se trag izgubio 1936. Molim Vas ukoliko neko nesto zna o tom kadetu, da me obavesti na email Sreckob@eunet.yu a ja cu preneti prijatelju u Rusiju. Unapred zahvalan, Slobodan Sreckovic, Beograd
јован качаки
“…Већина избеглица била је из редова руске аристократије и интелектуалаца...” Први део ове реченице је потпуно нетачан. Већина избеглица у Краљевини СХС уопште није није била из редова аристократије. Аристократија је тежила да избегне у Француску, или бар у Немачку. У Краљевини СХС било је и нешто аристократа, али је већина избеглица била на овај или начин припадник тзв. војног избеглиштва. Истина, њихов ниво образовања је био знатно виши од просечног образовања становништва Краљевине СХС , јер је 76% њих као најнижи степен образовања имао завршену средњу школу. У Белој Цркви је, иначе, до краја 1944г. у оквиру Кадетског Корпуса, поред велике библиотеке, постојао и прави Кадетски Музеј, са 17 одељења и око 3.000 експоната Посебно одељење, са 288 експоната је било посвећено успомени на генерала Врангела, последњег команданта Добровољачке („Беле“) Армије Југа Русије. Од свега тога данас нема ни трага, осим књиге – „ Опись Музея“ (211 страна), издате у Белој Цркви 1933г., у 500 примерака, коју је саставио тадашњи начелник Корпуса, генерал Б.Адамович. Када су јединице Црвене Армије ушле у Белу Цркву, сви музејски експонати (са изузетком историјских застава које су биле отпремљене у Москву) су били спаљени. Лепо је да је у Белој Цркви сада постоји бар нешто. Не знам да ли г. Кастељанов у својој збирци има тај каталог. Требало би да заузима посебно место – ако га нема, послаћу му фотокопију мог примерка са аутографом аутора – ген. Адамовича.
Milan Tesic
Nemam dovoljno lepih i toplih reci da pozdravim delo ljudi koji cuvaju tradicije ruskih doseljenika u Srbiju posle Oktobarske revolucije. Vas rad je veliki podstrek svim slovenskim mladim ljudima da nastave vase vase tradicije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља