петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:00

Инат као српски бренд

Аутор: Анђелка Цвијићсубота, 09.05.2009. у 22:00
Бојан Јовановић (Фото А. Јовановић)

Јован Цвијић је грешио када је науку подређивао патриотским и политичким интересима. Истичући етничку и културну блискост јужних Словена, сматрао је да им је будућност у заједничкој држави, па је у том смислу и писао о српско-хрватском народу који као посебан етнички ентитет никада није постојао.

Ово су речи нашег истакнутог етнолога и антрополога Бојана Јовановића којима, поводом своје књиге „Пркос и инат” у издању Завода за уџбенике из Београда а у којој се налазе изабране етнопсихолошке студије, одговара на наше питање о заблудама утемељивача наше етнопсихологије. Књигу у којој аутор прецизно дијагностикује наше заблуде, како старе тако нове, које се на њима (не) намерно граде, важно је прочитати јер она нуди спознају начина на који се можемо њих и ослободити.

Који је појам у етнопсихологији најполемичнији, и постоје ли код нас озбиљне научне дискусије о томе?

Свакако је то појам „национални карактер”, јер карактер има првенствено индивидуално-психолошко значење и непримењив је на колектив чије се психолошке одлике најадекватније могу одредити појмом менталитета. Полемичност наведеног појма је утолико израженија истицањем постојања одређених етнобиолошких карактеристика из којих се изводе трајне националне психолошке и социо-културне одлике. Таква извођења, мотивисана најчешће жељом за глорификовањем своје и омаловажавањем друге нације, завршавају у национализму и расизму. У нашој средини, на жалост, озбиљни разговори о томе се не воде. После великана српске етнологије није било одговарајућих настављача и тумача њихових дела па је у том смислу и остала недовољно вреднована и наша етнопсихолошка традиција. У том смислу треба и разумети институционално неинтересовање за успостављање континуитета са научном етнопсихологијом коју је у нас почетком двадесетог века утемељио Јован Цвијић.

Кажете да је крај 20. века показао и заблуде Јована Цвијића. Где је Цвијић погрешио?

Цвијић је политички идеализовао динарски тип као основу идеологије југословенства, запостављајући значај централно-балканског типа као чиниоца реалног државног утемељења. Његов панонски тип је научна фикција јер се у етнички и културно тако хетерогеном подручју не може говорити о неком заједничком психичком типу. Сажето речено, Цвијић је запостављао значај културних разлика битних за национални идентитет и потребу историјски неактуализованих нација, Словенаца и Хрвата, за националним самопотврђивањем. Потценио је моћ центрифугалних, дезинтегришућих фактора који су довели и до стварања нових нација на Балкану.

Дефинишите нам шта је пркос а шта инат?

Пркос и инат потичу из истоветне човекове потребе за супротстављањем. Међутим, за разлику од пркоса који нас мотивише да савладамо неповољне околности, инат је пркос ради пркоса којим првенствено себи наносимо штету. За разлику од осветољубивог ината који се због гордости претвара у самовољну и аутономну реакцију, пркос носи етички потенцијал супротстављања које није сврха самом себи. Реч је, дакле, о дијаметрално различитим и супротним терминима који се, на жалост, често поистовећују.

Може ли се тврдити да један превлађује код Срба?

Ради се о универзалним људским особинама које се и у Срба зависно од појединачних и групних склоности и прилика различито испољавају. Не може се говорити о томе да један од њих превладава и да представља неку националну карактеристику. Оно што превладава у новије време то је запостављање и игнорисање њихове јасне значењске разлике као показатељ процеса нашег самозаборава. Трагикомичност њиховог поистовећивања се огледа у истицању ината као карактеристичне позитивне националне особине на којој би се могао стварати и неки српски бренд.

Да ли је, уз сва научно релевантна објашњења аутора, инат или пркос то што САНУ и данас ради на Речнику српскохрватског књижевног и народног језика?

Да бисмо одговорили на ово питање требало би да се се, најпре, запитамо да ли тај језик данас постоји. Негативан одговор може бити путоказ ка утврђивању чињенице и о његовом непостојању и у прошлости. Сложеница српско-хрватски је рефлекс поменуте старе заблуде о фиктивном српско-хрватском народу. Време пре те заблуде обележено је знањем о посебности Срба и Хрвата израженој и њиховим посебним језицима. Највећи словенски лингвиста Франц Миклошић, аутор упоредне словенске граматике, утврдио је да је српски штокавски а хрватски чакавски језик. Штокавским говоре исламизирани и покатоличени а потом и похрваћени Срби као и Хрвати који су после Бечког договора прихватили штокавски. Срби су се својевремено, зарад заједништва, одрекли своје државе, националног и културног идентитета па су и наведеном сложеницом преименовали и свој језик. Након рушења Југославије све инвестиције у заједништво изгубиле су реалну основу и смисао свог постојања па зато и свако истрајавање на некадашњој заблуди има обележје инаћења.

Мислите ли да је Србија и данас подељена на оне који беспоговорно не воле ништа што је европско, и оне који, такође беспоговорно, негирају све што чини историју и традицију нашег националног идентитета?

Такве поделе постоје само привидно у заоштреним полемикама, у којима се искључивост импутира другом. Сведоци смо да су и некада радикално искључиви европеисти и традиционалисти ублажили свој став. Показало се да се без ширег, европског контекста не можемо национално самопотврдити а, с друге стране, сопствена културна традиција је чинилац разликовања и основ рецепције европских вредности.

Анализирате културу жртвовања и саможртвовања, заједничко осећање туге и меланхолије, удвориштво и удворичко понашање, дајете анатомију јавашлука... Како оцењујете наше друштво данас?

Неоспорно је да живимо у транзиционом, односно прелазном друштвеном периоду препуном противречности које веома тешко превладавамо. Често се после учињеног корака напред враћамо и неколико корака назад. Егоистичка партократија потрошила је огроман утопијски потенцијал а да нису извршене и суштинске промене друштва, економије и културе. Многи су остали без наде за том тако жељеном друштвеном променом и постали заточеници једне безнадежне ситуације о чему и говори све већи проценат наших депресивних грађана. Данашњој кризи посебан печат даје наше морално пропадање, па зато и прети опасност да актуелно транзиционо стање постане дуготрајно а прелазни период реалност из које ћемо веома тешко у догледно време моћи да кренемо даље.


Коментари10
eeada
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavisa
Cenim Bojana Jovanovica i njegov rad. Uzivao sam u ovom tekstu. Hvala Vam
Kaodaje Vazno
Cvijic je bio veliki naucnik svog vremena, ako nista zbog toga sto je uocio neke stvari. Na primjer, niko ne negira postojanje tzv. dinarskog tipa (koji mozete naci u Hrvatskoj, Bosni, Hercegovini, Srbiji i naravno Crnoj Gori). Jeste, on je u velikoj mjeri bio odraz stremljenja epohe, dok se za ovdje intevjuisanog gospodina moze reci da je, bar prema ovom sto smo procitali, samo to i nista vise. Citava ova teorija djeluje samo kao prilagodjavanje nauke dnevnoj politici, jos jedno preoblikovanje proslosti u sluzbi maglovite vizije o sutrasnjici. Reci da je Jugoslavija bila zabluda i greska neozbiljno je. Ne treba biti naucnik da shvatis da Juzni Sloveni imaju mnogo toga zajednickog zato sto djele "lokaciju" (oni su "Juzni") i gene (svi su Sloveni), pa cak i taj famozni inat svojstven je svima, sto je poslednji rat i pokazao. Prostorna bliskost i mnogo toga istog u kulturnom naslijedju uvijek ce predstavljati gravitacionu silu koja ce ipak balkanske narode privlaciti jedne k drugima. Svaki razbrat nekad je bio brat i mozda ce opet to biti, a mozda nikada nece, ali tvrditi da to nikada nije ni bio... ... autorove teze kao da su nastale iz inata.......
Jelena
Nažalost, Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika i dalje se tvrdoglavo izrađuje, o trošku državnog budžeta, a da se gospoda akademici nisu javno izjasnili, i objasnili narodu, koji izdvaja novac za taj rečnik, kako se u jednoj državi izrađuje rečnik "srpskohrvatskog" jezika, a jezik kojim narod govori je srpski, po Ustavu ove države, i po zakonima? Znači, SANU je iznad Ustava i zakona, jer može da izmišlja nepostojeći jezik.
bogdan basaric
Veliki Jovan Cvijic,nije pogresio. Grese oni koji su precenili moc centrifugalnih i razbijackih faktora na Balkanu... Novonastale drzsve jos uvek su u pelenama,koje im redovno menjeju cinovnici iz razlicitih svetskih institucija. Za danasnje srpsko mraöno propadanje,iskljucivo su krivi savremenici a ne nasi pametni i hrabri preci, koji su pronalazili nacine da i u mnogo tezim vremenima od sadasnjih,sacuvaju dostojanstvo i pravo Srba i onih kojih zive sa nama na buducnost.
etnolog
'Nauka' iz 19og veka. Pa etnopsihologija vise ne postoji kao ozbiljna naucna disciplina, to je deo kvazinauke i to je opsteprihvaceno. A ovaj covek nam kao objasnjava da su inat i prkos termini. Kakvi naucni termini, to su dve narodne reci za narodnu karakterologiju. Uz to, vidi se da je covek skroz neobavesten. Inat je turska rec, eno je idanas ziva i zdrava u turskom jeziku a pozajmili su je pored Srba i Grci, Bugari, Bosanci i Albanci. ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља