Нови Сад – Из Српске напредне странке упозоравају да би требало крајње опрезно приступити промени Устава у оквиру процеса децентрализације и регионализације земље. Као потенцијалну замку, члан Председништва те странке Игор Мировић види управо Предлог статута АП Војводине.
„Сведоци смо да је након појаве Нацрта статута и у другим деловима земље порасла жеља за неком врстом политичких и економских привилегија. У регионима који су јавно почели да наступају поводом те теме, мислим на Шумадију и Војводину као иницијалну капислу, приметна је и изузетно негативна енергија у односу на Београд као место на коме се стичу приходи и привилегије, а који се онда свима ускраћују. Чак и да је то тачно, самом концепту децентрализације треба приступити на други начин”, каже Мировић.
Који је то други начин, ако не подела на регионе?
Пре свега, јачање јединица локалне самоуправе, односно општина и градова.
Значи ви сте против концепта региона?
Нисмо против, али у овој фази треба бити јако опрезан. Чекамо прво да проучимо предлог тог неког текста, који за сада не постоји. Уколико пођемо од актуелне ситуације у Новом Саду, где у кулоарима покрајинске скупштине и Извршног већа непрестано имамо дијалог у категоријама „ми” и „они” и нескривени анимозитет према Београду, онда ћете разумети нашу опрезност, чак и када је реч о самим назнакама тог процеса.
Али, са друге стране, шеф државе поручује да „Србија не може бити асиметрична држава”.
То охрабрује, али олако улажење у тај процес у Србији носи много скривених и нескривених опасности. У Уставу је већ одређен износ средстава за финансирање АП Војводине. Шта уколико се новим концептом уравнотежења односа према свим регионима дође до чињенице да је математички немогуће да Војводини и даље припада седам одсто? Да ли ће други региони пристати да имају мање новаца, ако се као однос узме број становника? Много је ту отворених питања.
Зар ви као Војвођанин не сматрате да покрајина, због својих специфичности и историјског наслеђа, не може бити изједначена ни са једним регионом?
Војводини несумњиво припада аутономија, и по слову Устава, али и наслеђеним механизмима живота од 1945. године, од када и постоји аутономија по садашњем облику. СНС се не залаже за ускраћивање права. Ми само желимо да будемо конструктивни учесници у креирању модела који ће значити стабилност наше земље, једнакоправност свих региона у односу на државне прерогативе и пуну отвореност према најразвијенијим регионима света.
Напредњаци, значи, неће бити кочничари на путу регионализације?
Као посебно отежаваћу околност за реализацију тог концепта видим наш менталитет: суревњивост, љубомору, завист, као архетипске категорије. Зато је крајње осетљиво и веома сложено изградити једнакост региона. Тако добар европски принцип у на примеру Србије може да се претвори у супротно – да уместо развијених добијемо супротстављене регионе.
