среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:23

Да ли је ПКБ кујна Београда

Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 10.05.2009. у 22:00
Некад велика фирма (Фото Д. Ћирков)

Учинићу све да спречим приватизацију ПКБ-а, како би „предузећа која хране Београд постала профитабилна”, најавио је Драган Ђилас, градоначелник Београда.

Осим што ова изјава сугерише да тим „предузећима“ недостаје профит, она је поново актуелизовала идеју о ПКБ-у као престоничкој кухињи. А да би ПКБ то постао, по Ђиласовој замисли, њему би претходно били припојени „комбинати“ као што је „Драган Марковић” или ПИК „Земун” и онда сви заједно подржављени у градском власништву.

Идеја градоначелника је да овом „стратешком трансакцијом“ за сва времена разграничи грађевинско земљиште на коме ће се Београд градити од пољопривредног, са кога ће се Београђани хранити. Јер, „већина оних који би купили земљиште, желели би да га преиначе у грађевинску парцелу”, сматра Ђилас.

Градоначелникову идеју подржао је и ресорни министар Саша Драгин. А током недавног сусрета министра Драгина са новинарима могло се незванично чути да је највећи број парцела које ПКБ обрађује у државном власништву и да овај комбинат бесплатно користи то земљиште и држави не плаћа ни динар ренте.

Да ли је ПКБ стратешки важно предузеће које би, ако остане у јавном власништву, могло да храни цео Београд? Или је то непрофитабилни и гломазни конгломерат који хитно треба приватизовати јер арчи државну земљу не плаћајући њен закуп?

Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, ближи је првом мишљењу. Градоначелникову иницијативу Цвијановић сматра „домаћинском” и истиче да је у досадашњим приватизацијама пољопривредних предузећа највише страдала – пољопривреда. Он сматра да би, осим других комбината, ПКБ у перспективи могао да интегрише и многобројне ситне произвођаче из села у београдском атару, за опште добро.

Миладин Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету у Београду и председник Друштва аграрних економиста Србије, такође упозорава да је обрадиво земљиште круцијално и за произвођаче и за потрошаче. Он истиче како бројне капиталистичке земље попут Израела задржавају земљиште у државним рукама. Шеварлић упозорава на то да Србији, због смањења државних давања, прети опасност да постане увозно зависна земља у пољопривреди.

– Стога, ако је сврха преласка ПКБ-а у руке града опстанак једне угледне агрокомпаније која би, између осталог, кроз повезивање са научним институцијама спроводила едукацију, онда је та мера сврсисходна. Али, у том случају, јавне фирме не смеју да буду партијска заморчад, већ је потребно да се кадрови бирају јавним конкурсом – упозорава Шеварлић. Говорећи о досадашњим приватизацијама, он сматра да уговори о куповини свих предузећа која производе природне ресурсе треба да буду доступни јавности.

Подржављењу ПКБ-а категорички се противи Мирослав Прокопијевић из Института за европске студије, сматрајући ту идеју – погрешном.

– Потребно је прво спровести денационализацију земље која је после рата припојена ПКБ-у, а остатак земљишта треба да се приватизује. Овако како сада раде, то је неефикасно. Често идем према Гроцкој и пролазим кроз њихово газдинство које је већ десетак година запуштено – тврди Прокопијевић. Приватизација ПКБ-а досад, по његовом мишљењу, није остварена јер „очито постоје неке интересне групе попут политичара, али и појединих сувишних менаџера који у приватном власништву не би имали посла”.

-----------------------------------------------------------

Вишегодишње уситњавање ПКБ-а

Од скромних почетака у мочвари Панчевачког рита, ПКБ је израстао у највећи систем агробизниса у бившој СФРЈ, пише на сајту те фирме. У златна времена, под капом данашње ПКБ корпорације, пословало је неколико десетина фирми које су покривале цео процес, од њиве до трпезе, укључујући и узгој, трговину, пројектовање и развој, угоститељство...

Временом, део по део овог конгломерата постајао је приватно власништво. Одмаралишта, виле и хотели на црногорском и хрватском приморју, „Пекабета”, „Фриком”, „Имлек”, „Имес”, ПКБ банка, „Агроекономик”, „Агроинжењеринг” данас су приватна предузећа која су некад пословала под шињелом пољопривредног гиганта.


Коментари12
7767f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Проф. др Mиладин М. Шеварлић
ИСПРАВКА Последња реченица коју је новинар формулисао на основу раѕговора са мном, у исправном контексту треба да гласи: "Говорећи о досадашњим приватизацијама, он сматра да уговори о куповини свих предузећа која ГАЗДУЈУ (а не: производе) природним ресурсима треба да буду доступни јавности." Тај део изјаве базирао сам на својевременој немогућности да од тзадашњег директора Агенције Др Мирка Цветковића (а садашњег председника Владе Србије) нисам могао да добијем на увид ниједан уговор о приватизацији било које фирме у Србији која је газдовала природним ресурсима (земљиште, вода, ...), што речито указује на НЕтранспарентност спроведеног модела приватизације у Србији.
vladimir
nas problem je sto idemo iz krajnosti u krajnost! sta ce poljoprivrednom kombinatu Hotel na moru, sta ce Jugopetrolu turisticka agencija...? bavite se svojom delatnoscu, i mislim da treba odvajati sustinske od sporednih delatnosti, sustinske zadrzati u drzavnim rukama ali da predstavnici drzave rade po principu privatnog preduzeca, da pravi profit drzavi a ne da zaposljava radnike bez potrebe. radno mesto nije socijalna vec trzisna profitna kategorija
Marko Petrovic
S obzirom da je i Dragin umesan u celu tu pricu, "javlja" mi se da je u pitanju priprema terena za hrvatske tajkune. Poznato je da Dragin glasno kritikuje i preti srpskim tajkunuima a onda tiho dovodi hrvatske. Posledji "uspeh" mu je prodaja farme i fabrike za predrau zivine - naravno Hrvatima. a pre toga se ostro bunio protiv prodaje domacim. U kojoj zemlji zivimo.. o Boze ima li te
pera
Kada je Prokopijević nešto tačno rekao,"inflacija će ove godine biti najmanje 16 (2007 g.), nemojte da kupujete zapise NBS bolje evre (2006 g.), dišite pare iz banaka (2008g).Ko ga je slušao, bio je na šteti.
nostradamus
U kojoj "kujni" se uči pismenost novinara Politike. Valjda je kuhinja, a ne kujna... Nekad se sa stranica Politike učila pismenost i disciplina dobrog pisanja...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља