среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Снабдевач на државним јаслама

понедељак, 11.05.2009. у 22:00
Од изузетног националног значаја: ПКБ (Фото Л. Адровић)

Да ли је претерани страх од могућности да на њивама ПКБ-а никну стамбена насеља навео званичнике Београда да предложе подржављење ове компаније, или је тај страх неоправдана идеја о подржављењу погрешна? Пољопривредни комбинат „Београд“ некада је било велико предузеће коме је држава наменила улогу хранитеља-снабдевача Београда, али и понудила многе олакшице типичне за социјалистички начин газдовања друштвеном имовином. У међувремену, многе прерађивачке фирме су се приватизовале и одвојиле од матичне компаније, а ПКБ је и данас једна од најзаштићенијих друштвених фирми којој држава „гледа кроз прсте“ у плаћању обавеза.

Шта радити са ПКБ-ом? О тој дилеми још ће се дискутовати у Србији.

Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије и бивши генерални директор „ПКБ корпорације”, сматра да ово предузеће треба сачувати као националну компанију од изузетног значаја за државу и Београд.

– ПКБ је основан са задатком да снабдева престоницу житом, поврћем, месом и млеком. Преживео је многе реформе а опстао је и у транзицији јер је успео да се реорганизује, реструктурише производњу и повећа ефикасност. ПКБ треба да остане снабдевач Београда, али и свих других места, па и извозник. Дакле, ако му се задржи намена, треба да остане у државној својини – истиче Бугарин.

У прилог свом ставу, он наводи и конкретне податке.

– ПКБ је највећи произвођач хране на Балкану, који има потенцијал да на тржишту Београда, кроз основне животне намирнице, учествује са око 45 одсто. При том, храна коју производи је здрава и није генетски измењена – каже Бугарин.

Производња у ПКБ-у, према речима нашег саговорника, организује се на 17.000 државног и 5.000 хектара друштвеног земљишта, при чему „земља у власништву државе није оптерећена обавезом да се враћа бившим власницима”.

– Те њиве израсле су из ритова који су наменски приведени за производњу хране. Грех би, с друге стране, био одузимање плодног и деценијама ствараног земљишта за грађевинске сврхе – тврди Бугарин.

Све што се производи у ПКБ-у – млеко, индустријско биље, житарице – иде познатом купцу. Ова корпорација, према речима Бугарина, има највећи број музних грла у Европи и произведе око 175.000 литара млека дневно, које се испоручује „Имлеку”. Припајање 3.000 хектара од ПИК „Земун”, које је спомињао градоначелник Ђилас, уз добру организацију, повећало би производњу, наглашава Бугарин. Листи предуслова за успешно пословање ПКБ-а, због којих сматра да њиме треба да газдује држава, придодаје још неке.

– У ПКБ-у се налазе генетски центри у којима је могуће организовати производњу семенског материјала, уз примену свих агротехничких мера. Ту је и квалитетан кадровски потенцијал, инфраструктура, механизација и друге могућности – закључује Бугарин.

Међутим, с друге стране, председник „МК групе” Миодраг Костић има сасвим другачије мишљење. Он се противи мерама које је најавио градоначелник Београда Драган Ђилас и сматра да треба спровести хитну приватизацију фирми попут ПКБ-а, „Драган Марковић” и ПИК „Земун”, али под одређеним условима.

– Учесници на јавном надметању треба да буду познати пољопривредни произвођачи који обрађују велики број хектара колико и, на пример, ПКБ. Други услов је да град унапред дефинише цену по којој би, у случају потребе за развојем, откупио пољопривредно земљиште од приватног власника. Та цена морала би да буде на нивоу суме по којој је земља приватизована – истиче Јарослав Ступавски, главни координатор „МК групе” за инвестиције у пољопривреди.

Ступавски износи мишљење да треба одвојити питање статуса предузећа од потребе града за ширењем и нуди аргументе којима обесмишљава страхове градских званичника везане за градско грађевинско и пољопривредно земљиште.

– Процене су да је прошле године у Београду изграђено око 500.000 квадрата нових стамбених објеката. Замислимо да град узме само пет одсто од 22.000 хектара друштвеног и државног земљишта које користи ПКБ. То је 11 милиона квадрата. Ако узмемо у обзир грубу процену да се на једном квадратном метру земље изгради исто толико простора, биле би потребне 22 године да се прошлогодишњим темпом попуни узето земљиште. При том, због кризе, ове године биће мање новоизграђених квадрата. Због чега зарад пет одсто који ће ко зна кад бити изграђени спречавати приватизацију значајног предузећа које би у рукама успешног предузетника могло да буде главни актер пољопривреде, једине области у којој имамо суфицит са иностранством? – пита Ступавски.

Истичући како концепт савремене светске аграрне политике подразумева континуирано смањивање субвенција ради постизања глобалне конкурентности, наш саговорник критикује и друге погодности које уживају државни комбинати.

– ПКБ, „Драган Марковић” и ПИК „Земун” не плаћају ни динар ренте. Чак и закон каже да обавеза плаћања закупа почиње тек када приватни власник запоседне земљиште. Али, тамо нема ни идеја, ни развоја ни визије. С друге стране, сви које називају „тајкунима” уредно плаћају аренду, од државе не добијају олакшице, што их не омета да извозе и успешно послују – наводи Јарослав Ступавски.

Димитрије Буквић

---------------------------------------------------------

Вељовић: Негативан салдо у 2008.

Милан Вељовић, генерални директор „ПКБ корпорације”, изјавио је за НИН да је извесно да ће финансијски резултат пословања ПКБ-а за 2008. годину бити негативан. Главни кривци за то, према његовим речима, јесу повећани трошкови и цене сировина, пад цена производа, нова процена капитала предузећа и раст зарада.

– Због наглог пада цене млека није постигнут планирани финансијски учинак производње у овој области. Ефекти збирне производње бољи су него у 2007, али се то није финансијски одразило на пословање – каже Вељовић.

Процењена вредност предузећа, каже он, повећана је на око десет милијарди динара па је већа и амортизација на основна средства. Подржављење ПКБ-а, сматра Вељовић, могло би да буде окончано у наредна три месеца.

– По завршетку процене државне имовине која је на коришћењу у ПКБ-у и верификације власничких удела, држава треба да унесе своје земљиште у предузеће чиме ће фактички бити формирано акционарско друштво, где би држава била већински власник – рекао је Вељовић, додајући да би после тога ПКБ, уз нове развојне пројекте, за две до три године могао да постане профитабилна фирма.

Вељовић је признао да је из ранијег система наслеђен вишак запослених, који су после одвајања профитних центара из ПКБ-а остајали у овом предузећу.


Коментари6
3fd6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZORAN PAVLOVIĆ, agronom i
NEKAKO MI OVO ZVUČI NA PESMU KOJA JE IZLAZILA IZ TAMBURE POK. PETRA ZEČEVIĆA, ovoga puta u izvođenju i aranžmanu Miloša Bugarina. I bivši direktori Vojislav Simanović i onaj prvi Veljović su tamburali slično i - odtamburali svoje. I jesu li zaustavili propadanje Kombinata? Ne. Zato što su mu već bili amputirani najbolji delovi i zato što su u nepovrat otišle skupe kapitalne investivije PKB, uglavnom po Banatu - Čoka, Plandište, Izbište, Vršac...u kojima je znatnog udela imala matica iz Pančevačkog rita, za koje vreme je država želela valjda, a i sam Grad Beograd da predahnu od silnih ulaganja. A što se podataka koje ovde iznosi Bugarin tiče, ako se stave pod ekonomsku lupu, opravdano se može postaviti pitanje: sa koliko je to svojih, zaradjenih para od osnivanja do danas PKB ( u inače u granski slabo produktivnoj proizvodnji i preradi, bez državnih subvenija i povoljnih kredita) užestvovao? Upravo je golo prepoznatljiva i njegova tvrdnja kako je i dandanas PKB najveći proizvodjač hrane maltene na Balkanu! Svojevremeno su novinari u redakciji PKB novina "Poljoindustrija" (sedamdesetih) isprva sramežljivo, a zatim i otvoreno oglasili da je PKB bio (tj. postao) apsolutno najjači kombinat u Jugoslaviji, pa onda na Balkanu, pa čak i u Evropi!Kao novinar tog lista tako veliki superlativ nikada nisam čuo u izjavama mnogobrojnoih stranih državnika kojima je u okviru posete našoj zemlji, u programu bila i poseta Kombinatu, ali uglavnom ograničena na gazdinstvo "Glogonjski rit", "Imlek" i "Frikom". Sve ove navode sadrže ukoričeni kompleti lista, sa svjevremeno ogromnom remitendom, koja se vukla kojekuda po hodnicima i kancelarijama radnih organizacijama Kombinata, pre nego je vraćana nazad. Stoga mi ovakve tvrdnje Miloča Bugarina, zvuče itekako poznato i pejako da bih bio ubeđen danas kako je pred "PKB korporacijom" - svetla budućnost. Što bi se reklo - nova pesma na stari glas. Ipak, kao agronom i novinar, koji je PKB-u žrtvovao svoje najbolje godine, želim mu b
komentator
Interesantno je da se bas MK pojavljuje kao privatizacioni savetnik, verovatno bi za ovo prduzece ponudili cenu od 2 EUR-a kao za secerane, a nakon godinu dana bi je preprodali. Mislim da je proslo vreme privatizacija po receptu MK komerca.
SM
Kad se uz providne izgovore vlasti dokopaju za bagatelu narodne imovine u koju je ulagano decenijama, razni krpelji ce se pozvati na svet koji subvencionise i traziti isto, samo da sada subvencije idu u privatne ruke uz sve moguce ucene oko hrane, cena itd., za ostvarenje spekulacionog profita na zemljistu. Bio bi to novi primer uobicajene stetne politike drzave.
Sve
Rasprodati sve, rasprckati, napuniti par djepova, pa u prosjake!
ben
Истичући како концепт савремене светске аграрне политике подразумева континуирано смањивање субвенција ради постизања глобалне конкурентности, наш саговорник критикује и друге погодности- Realnost je sasvim druga.Pogledati primjer Japana,Juzne Koreje,Francuske,Spanije,Brazila,Kine,Indije,Rusije i SAD .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља