уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:51

НА КРАЈУ ЋЕ СВИ БИТИ НЕЗАДОВОЉНИ

Аутор: Ђорђе Вукадиновићпонедељак, 11.05.2009. у 22:00

Ставите се на тренутак у положај неког ко је, рецимо, доживео контузију током НАТО бомбардовања и ко се после десет година буди из коме протеклог викенда и гледа вести у којима Милутин Мркоњић о градитељским плановима и подвизима подноси рапорт омиљеном председнику, Ивица Дачић изјављује како СПС никада неће дозволити нарушавање територијалног интегритета земље, а Војислав Коштуница из дубоке опозиције издаје своја принципијелна саопштења.

Хоћу рећи, све се променило – а да се скоро ништа променило није. Као и обрнуто.

Но, ових дана забележена су и два догађаја који пре десет година ипак нису били замисливи: Косово је примљено у Међународни монетарни фонд, а амерички потпредседник Бајден, овдашњој јавности одраније познат по мноштву оштрих и увредљивих изјава на рачун Срба и проалбанском ангажману, долази у радну и пријатељску посету Београду.

У односу на те две вести којима, поготово кад се ставе једна крај друге, практично и не треба никакав коментар, недовољно запажено је прошла она да амбасадор САД Камерон Мантер одлази из Србије пре истека мандата. Након што је доделио још једне годишње награде НУНС-а за истраживачко новинарство и након што дочека и испрати потпредседника Бајдена, амбасадор ће дати још пар опроштајних интервјуа, одсвирати последњи џез и одлетети у Багдад на нову дужност. Из Београда за Багдад! Која сличност и која симболика?!

Поводом Мантеровог одласка остаје извесна дилема која је можда од већег значаја за нашу будућу судбину него за његову даљу каријеру – одлази ли он превремено због процене да је овде „задатак обављен“, с обзиром да је Београд релативно добро поднео проглашење независности Косова, прихватио Еулексмисију и најзад добио прозападну, демократску владу? Значи ли његов одлазак то да Србија и Балкан у наредном периоду неће бити толико у фокусу америчке спољне политике? Или се, пак, повлачи због неуспеха у спречавању уласка Русије у српски енергетски сектор и чињенице да чак ни ова актуелна, такорећи, „његова лична” српска влада ипак није довољно ревносна на курсу „евроатлантских” интеграција – да и не говоримо о томе да се недавно ирански министар спољних послова шеткао по Београду готово пред Мантеровим носем, а српски званичници за свој циљ, уместо оних бриселско-вашингтонских, све чешће бирају латиноамеричке и афричке дестинације? (А можда, напросто, чак и земљи попут САД недостаје способних дипломатских кадрова, па се оно мало колико их има прераспоређује тамо где је најкритичније?)

Наравно да амбасадори не воде већ само у иностранству спроводе политику своје земље. (То једино у Србији може да амбасадорка дође мало на одмор у домовину па крене да даје интервјуе у којима „риба” председника и премијера, док се њен други колега, данас поново активиран,јавно хвалисао како је својевремено мало фалило да пребије свог ресорног министра?!) Дакле, амбасадори не воде политику, али – поготово ако представљају снажне земље, а уз то су још и сами снажне личности – итекако имају утицаја како на политику земље домаћина тако и на перцепцију те земље у сопственом дипломатском и јавном мњењу.

Но, разуме се, Бајденов долазак, политички и симболички гледано, много је важнији од Мантеровог одласка. А важнија и од једног и другог била је неравноправна битка која се далеко од очију,барем,српске јавности свих ових дана водила око пријема Косова у светске финансијске институције, при чему је, разумљиво, српска дипломатија чинила све да се то не догоди, а америчка, наравно, све да до тога дође. Победили су, разуме се, Американци, али замало, такорећи, тројком у последњој секунди, односно након страховитог притиска Вашингтона на мале земље пред сам завршетак гласања да својим, макар и негативним гласом дају недостајући кворум за одлуку коју су богати и моћни већ донели. Захваљујући квотном систему гласања који фаворизује богате западне државе такав исход је био и очекиван, али нама за утеху остаје поука да када се озбиљно спремимо и потрудимо шансе за победу постојечак и на гостујућем терену.

Све у свему, посета потпредседника САДдолази у лошем тренутку и сем пар куртоазних осмеха и дипломатских фраза о „односима у успону”, Џо Бајден, у овом часу, нема шта да нам понуди – баш као ни ми њему. И на крају ће сви бити незадовољни. Из безброј разлога, Бајденови домаћини неће моћи да се савију, тј. да буду „кооперативни” баш онолико колико би то Америци одговарало, нити да високом госту уприличе дочек ни приближно упоредив са оним какав ће имати у Приштини и Сарајеву. А, опет, шта год чинили, већ сама та посета ће у значајном делу српског јавног мњења бити доживљена као још један акт државне капитулације и националног понижења. Римски (про)конзул обилази традиционално непокорну, али сада већ трочетвртински пацификовану Јудеју.

Толико о „суверенитету и интегритету”.

Главни уредник часописа „Нова српска политичка мисао”


Коментари68
1eb7e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prosrpski Hrvat
Cvorak , 12/05/2009, 22:03 U prilog vasim prognozama idu i nedavno introduciranje prvog gradskog 100% auta na struju u Norveskoj, a koji je prihvatila EU, a evo gledam danas na NL TV i prvog kamiona za odvoz smeca na struju, dakle Zapad uveliko radi na alternativama, pitanje je samo hoce li imati dovoljno vremena prije nego sto Kina i Rusija uzmu potpunu ekonomsku i politicku prevlast. U svakom slucaju jedno je sigurno, bez alternative gasu i nafti dobro nam se ne pise.
Banacanin Pokrajinac
Ne dolazi g.Bajden u našu zemlju sa nekim "specijalnim" zadacima,nego u kurtoaznu posetu.Posle Beograda obilazi Prištinu i ostale balkanske zemlje.Ono,što nervira dušebrižnike ove zemlje,kako to da nam dolazi američki potpredsnik,a ne dolazi potpredsednik Kube,ili Rusije,koji bi od strane rusofila,bili srdačno primljeni,jer smo im badava dali NIS,da bi nam Rusi "vratili" Kosovo.Kosovo nije vraćeno,ali je NIS otišao bestraga...
Чича
Римски (про)конзул обилази традиционално непокорну, али сада већ трочетвртински пацификовану Јудеју. одличан текст!!!
Biljana
Prvo - Djordje bolno iskreno, a zatim, ako mi dozvolite, moje ilustracija teksta. Pred izbore 2000 jedan čeh me je pitao kako smo mogli da dozvolimo ovakav sunovrat uz opasku da će verovatno okriviti turke i 500 godina ropstva. Moj odgovor je bio za njega maksimalno iznenadjujući - nije ropstvo razlog, ono nas je ujedinilo i ojačalo, razlog je 50 godina socijalizma u kome smo od 70ih živeli bolje, u svakom pogledu bolje, nego što smo zaradjivali i zasluživali. To nas je razmazilo i još ne verujemo da je to vreme nepovratno prošlo. Tako je, po meni i danas. Ne znamo ni kud bi ni šta bi. Samo molimo,popuštamo i ne daj bože da se okrenenmo i pogledamo šta sami za sebe možemo da učinimo. Pogledajte Srbe na Kosovu i Metohiji krenuli su malobrojni, ali zajedno, protiv euleksa i albanske policije i uspeli su da izdejstvuju obnovu svojih kuča. Naša politička elita ni u jednoj kapitalnoj stvari vezano za državnu politiku ne nastupa zajedno, jednoglasno i odlučno. Ne smeju jer će razljutiti EU i USA, a dobili su glasove sloganima OSVIJIMO EVROPU i EVROPA NEMA ALTERNATIVU i naravno da njihovim glasačima ne prija da bilo koji zapadni političar ode nezadovoljan iz Srbije. 2000te godina kad sam kao samohrani roditelj poljubila svoju decu i otišla na demonstracije, verovala sam da odlaskom Miloševića počinju bolja vremena za Srbiju jer će doći ODGOVORNIJI,SAVESNIJI,POŠTENIJI,OTVORENIJI, PRAVEDNIJI političari koji će nas okrenuti našim vrednostima i potencijalima, koji će nas podići i povesti napred.... Možete mi se smejati slobodno, smejem se i ja sama sebi.
Obren
U Bagdadu je lakše. Ispratiš po neki kovčeg i ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља